Dejan Atanacković

С Википедије, слободне енциклопедије
Dejan Atanacković
Lični podaci
Datum rođenja(1969-00-00)1969. (54/55 god.)
Mesto rođenjaBeograd (SR Srbija), SFR Jugoslavija
Zanimanjelikovni umetnik, pisac, predavač
UniverzitetAkademija lepih umetnosti u Firenci
Književni rad
NagradeNIN-ova nagrada za 2017.

Dejan Atanacković (Beograd, 1969) srpski je likovni umetnik, pisac i predavač na više univerzitetskih programa u Firenci.[1] Od 1996. realizuje samostalne izložbe i kustoske projekte. Dobitnik je NIN-ove nagrade za 2017. godinu, za svoj prvi roman Luzitanija.[2][3]

Biografija[уреди | уреди извор]

Završio je studije slikarstva na firentinskoj Akademiji lepih umetnosti (Accademia di Belle Arti) 1996. godine, a na istom fakultetu je bio i predavač od 2002. do 2005. godine. Od 2000. predaje multimedijalnu umetnost na američkom univerzitetskom programu SACI u Firenci, gde je 2014. uveo i predmet pod nazivom Body Archives posvećen izučavanju istorije predstavljanja ljudskog tela, u saradnji sa firentinskim Muzejom prirodnih nauka.[1][4]

Od 2005. do 2010. vodio je program kulturne i didaktičke razmene između Beograda i Firence pod nazivom Outside,[5] u saradnji sa Univerzitetom umetnosti u Beogradu, firentinskom Akademijom lepih umetnosti i Italijanskim Institutom za kulturu, uz podršku Sekretarijata za kulturu Grada Beograda.[6]

Godine 2009. pokrenuo je u Beogradu projekat Drugi pogled, „inicijativu za nove narativne tokove”,[7] projekat posvećen tumačenju grada kroz vizuru „alternativnih vodiča”, pripadnika marginalizovanih grupa, u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti.[8]

Atanackovićeve video i audio instalacije, serije fotografija, intervencije u javnom prostoru, predstavljene su na samostalnim i kolektivnim izložbama u Srbiji, Italiji, Kanadi, SAD, Bosni i Hercegovini, Albaniji, Nemačkoj, Meksiku i u drugim državama.[1]

Kolumnista je NIN-a od septembra 2018.[9]

Najvažniji radovi[уреди | уреди извор]

  • Luzitanija (2015)
  • Nešto poput ogledala (2014)[10]
  • Arhiv (2014—2019)[10]
  • Časovi nemačkog (2009—2011)[10][11]
  • Golem (2002—2014)[10]
  • Perfect Future (1999—2001)[12]

Književna dela[уреди | уреди извор]

  • Luzitanija, roman, Besna kobila, Beograd (2017)[13]
  • Čovek bez jezika i druge priče, pripovetke, Besna kobila, Beograd (2018)[13]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в DanasOnline (16. 1. 2018). „Dejan Atanacković: Likovni pisac”. Danas. Pristupljeno 6. 4. 2019. 
  2. ^ Вулићевић, М. (15. 1. 2018). „НИН-ова награда роману Дејана Атанацковића”. Политика. Pristupljeno 6. 4. 2019. 
  3. ^ Stojiljković, Jelena (15. 1. 2018). „Dejan Atanacković dobitnik NIN-ove nagrade”. N1. Pristupljeno 6. 4. 2019. 
  4. ^ Studio Arts College International. „Dejan Atanackovic”. SACI. Pristupljeno 6. 4. 2019. 
  5. ^ SEECult. „Outside u Magacinu”. SEECult. Pristupljeno 6. 4. 2019. 
  6. ^ „Geography of Gestures”. Instituto Italiano di Cultura Belgrado. 5. 5. 2008. Pristupljeno 6. 4. 2019. 
  7. ^ „BELGRADE: ANOTHER GAZE”. Beograd: Drugi Pogled. 4. 9. 2010. Pristupljeno 6. 4. 2019. 
  8. ^ „Beograd: drugi pogled (Inicijativa za inkluziju, razmenu znanja, i nove narativne puteve)”. Muzej savremene umetnosti Beograd. Pristupljeno 6. 4. 2019. 
  9. ^ „Хандкеова употреба Србије”. Nin online. Приступљено 2021-02-03. 
  10. ^ а б в г „Дејан Атанацковић: Нешто попут огледала – Одабрани радови 2003-2014”. Народни музеј Краљево. 23. 5. 2014. Pristupljeno 6. 4. 2019. 
  11. ^ SEECult (24. 5. 2010). „Časovi nemačkog Atanackovića”. SEECult. Pristupljeno 6. 4. 2019. 
  12. ^ SEECult (17. 1. 2018). „Dejan Atanacković dobitnik NIN-ove nagrade”. CZKD. Pristupljeno 6. 4. 2019. 
  13. ^ а б „Katalog”. Besna kobila. Pristupljeno 6. 4. 2019. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dejan_Atanacković&oldid=26243905”