Никола Тасић — разлика између измена
м ujednacavanje |
м rastko.org.rs -> rastko.rs |
||
| Ред 37: | Ред 37: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{портал|Биографија|Историја}} |
{{портал|Биографија|Историја}} |
||
* [http://www.rastko |
* [http://www.rastko.rs/arheologija/ntasic-eneolit.html Енеолитске културе централног и западног Балкана] |
||
* [http://www.planeta.rs/02/nauka_kao_zivot.htm Наука као живот - интервју и портфолио у часопису Планета] |
* [http://www.planeta.rs/02/nauka_kao_zivot.htm Наука као живот - интервју и портфолио у часопису Планета] |
||
* [http://www.rastko |
* [http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca.html#_Toc504111709 Винча] |
||
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1316, Биографија на сајту САНУ] |
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1316, Биографија на сајту САНУ] |
||
* Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – -{Who is who}-, 1995. |
* Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – -{Who is who}-, 1995. |
||
Верзија на датум 10. фебруар 2017. у 05:34
 |
| Никола Тасић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. јануар 1932. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
Никола Тасић (Београд, 19. јануар 1932) je српски археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, члан САНУ и Европске академије наука и уметности.
После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.
Рођен је 19. јануара 1932. године у Београду. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954.) и докторирао (1967). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).
Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава и Градина на Босутуу.
Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.
Одабрана библиографија
- Неолитска пластика, (1973).
- Праисторија Војводине, (1974).
- Праисторија југословенских земаља, (1979).
- Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита, (1983).
Спољашње везе
- Енеолитске културе централног и западног Балкана
- Наука као живот - интервју и портфолио у часопису Планета
- Винча
- Биографија на сајту САНУ
- Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – Who is who, 1995.