Светско првенство у фудбалу 2006.

С Википедије, слободне енциклопедије
Светско првенство у фудбалу 2006.
Време да стекнемо пријатеље [1]
Детаљи такмичења
Држава домаћин Немачка
Датум9. јун9. јул 2006.
Тимови32
Стадиони12 (из 12 градова)
Коначан пласман
Шампион Италија (4. титула)
Друго место Француска
Треће место Немачка
Четврто место Португалија
Статистике турнира
Одиграно утакмица64
Постигнуто голова147 (2,3 по мечу)
Укупно гледалаца3.353.655 (52.401 по мечу)
Најбољи стрелацЊемачка Мирослав Клозе (5)
Најбољи играчФранцуска Зинедин Зидан
Најбољи млади играчЊемачка Лукас Подолски
Најбољи голманИталија Ђанлуиђи Буфон
Награда за фер-плеј Бразил
 Шпанија
Српски навијачи у Лајпцигу
Teamgeist™ (Дух тима) званична лопта првенства

Светско првенство у фудбалу 2006. (службени назив: 2006 FIFA World Cup Germany™) је било 18. светско фудбалско првенство које се одржало у Немачкој од 9. јуна до 9. јула 2006. године. Титулу је освојила репрезентација Италије победивши репрезентацију Француске са 5-3 после извођења пенала, након регуларног дела резултат је гласио 1-1. Репрезентација Немачке је освојила треће, а репрезентација Португалије четврто место.

Јуна 2000. године Немачка је на избору за домаћина победила у конкуренцији са Енглеском, Бразилом, Мароком и Јужном Африком (која ће бити домаћин наредног првенства 2010.).[2]

Главни организатор првенства је била светска фудбалска федерација ФИФА. У квалификацијама за то светско првенство учествовало је 198 репрезентација, од којих су 32 учествовале на завршном турниру. Квалификације су трајале од септембра 2004. до новембра 2005. Од свих репрезентација које су се квалификовале на завршни турнир првенства само се репрезентација Немачке аутоматски квалификовала као домаћин првенства. Ово првенство се разликовало од свих претходних првенстава. У овом случају тадашњи светски првак репрезентација Бразила није била директно квалификована. Она је морала, као и друге репрезентације, да се квалификује како би одбранила титулу светског првака. По први пут на светском првенству су се појавиле и репрезентације Анголе, Гане, Обале Слоноваче, Тога, Тринидада и Тобага и Украјине.

Домаћин првенства[уреди | уреди извор]

7. јула 2000. у Цириху се сазнало ко ће бити домаћин светског првенства у фудбалу 2006. Немачка је победила са једним гласом више, испред Јужне Африке (која ће бити домаћин наредног првенства 2010.).

Кандидати су били:

Резултати
Држава Глас
1 2 3
 Немачка 10 11 12
 Јужна Африка 6 11 11
 Енглеска 5 2 0
 Мароко 2 0 0
 Бразил 0 0 0
Укупно гласова 23 24 23

Квалификације[уреди | уреди извор]

  Квалификоване земље
  Нису успеле да се квалификују
  Земље које нису учествовале у квалификацијама
  Земље које нису чланице ФИФА

Укупно 198 репрезентација света је учествовало у квалификацијама за ово светско првенство у фудбалу. Домаћин Немачка је била аутоматски квалификована. Остале репрезентација су се квалификовале по континенталним такмичењима: 13 репрезентације из УЕФА зоне (Европа), 5 из КАФ зоне (Африка), 4 из КОНМЕБОЛ зоне (Јужна Америка), 4 из АФК (Азија) и 3 репрезентације из КОНКАКАФ зоне (Северна Америка, Средња Америка и Кариби). Последња 2 места су добијали победници из меча АФК против КОНКАКАФ и КОМНЕБОЛ против ОКФ (Аустралија).

Репрезентације Анголе, Гане, Обале Слоноваче, Тога, Тринидада и Тобагоа, Украјине и Чешке Републике су се први пут појавиле на светком фудбалском првенству. Чешка и Украјина су биле раније квалификоване као независне државе, Чешка од Чехословачке и Украјина од СССР, а последњи пут су играли заједно на СП у фудбалу 1990.

Следећи тимови су обезбедили учешће на првенству: [3]

Азија (4)
Африка (5)
Северна Америка, Средња Америка и Кариби (4)
Јужна Америка (4)
Океанија (1)
Европа (14)

Преглед турнира[уреди | уреди извор]

Преглед[уреди | уреди извор]

Светско првенство је почело 9. јуна са 32 репрезентације које су се такмичиле у првом кругу мечева у одвојеним групама. Било је осам група са по 4 репрезентације. Унутар групе су играле свака са сваком репрезентацијом по једном, што је укупно шест утакмица по групи. У други круг такмичења су се квалификовале по две првопласиране екипе из сваке групе. Други круг је почео 24. јуна. На турниру су одигране укупно 64 утакмице.

Оцењивање[уреди | уреди извор]

Иако немачка репрезентација није успела освојити турнир, турнир је био веома успешан. Стадиони и систем транспорта били су А-класе.

Бројеви[уреди | уреди извор]

Немац Мирослав Клозе освојио је, са 5 голова, златну копачку као најбољи стрелац првенства. Друго место је добио Аргентинац Ернан Креспо са 3 гола. Ниједан играч шампиона Италије није дао више од 2 гола на турниру, али је зато 10 различитих фудбалера постигло поготке.

Први пут у историји светског првенства у фудбалу Филип Лам је постигао први гол на турниру као одбрамбени играч, а последњи гол првенства је постигао Марко Матераци такође италијански одбрамбени играч.

Картони[уреди | уреди извор]

Додељено је 245 жутих и 28 црвених картона. У току плеј-оф утакмице између Португала и Холандије додељено је 16 жутих и 4 црвена картона, шта је значило да је нови рекорд у картонима на светском првенству постављен.

Пут до финала[уреди | уреди извор]

Зидан изводи пенал против Португала

Италија је стигла до финала са јаком одбраном, против репрезентације Аустралије Италијани су победили након пенала, који је досуђен у 95. минуту за чију је реализацију био задужен Франческо Тоти. У четвртфиналу Италија је савладала Украјину са убедљивих 3:0. Голове су постигли Ђанлука Замброта и Лука Тони који се два пута уписао у листу стрелаца. У полуфиналу Италија је савладала домаћина Немачку са 2 према 0 након продужетака. Голове су постигли Алесандро дел Пјеро и Фабио Гросо.

Француска није имала лаке утакмице у плеј-оф фази, првенствено због тога што су морали да играју против тадашњег шампиона репрезентације Бразила које су успешно савладали. У полу-финалу Французи су савладали Португал са 1 према 0 након извођења пенала, гол је постигао Зинедин Зидан.

У утакмици за треће место, Немачка је савладала Португал са резултатом 3:1.

Финале је одиграно 9. јула 2006. на олимпијским стадиону у Берлину. Италија и њен тренер Марчело Липи победили су Француску после пенала и освојили своју четврту титулу светског шампиона у фудбалу.

Финале[уреди | уреди извор]

Репрезентација Италије по четврти пут је постала шампион планете победом над селекцијом Француске након пенала (5:3) у финалу светског првенства у Немачкој. У регуларном делу утакмице резултат је био нерешен - 1:1, а са беле тачке једини непрецизан био је Давид Трезеге, док су код „азура“ сва петорица фудбалера постигла погодак. Последњи ударац, који је донео велики тријумф екипи Марчела Липија, извео је Фабио Гросо и донео Италији златни пехар након 24 године.[4]

Пре извођења пенала Француска је остала са играчем мање на терену, након што је у 110. минуту један од њених најбољих играча, Зинедин Зидан добио црвени картон. Капитен „триколора“ је главом ударио дефанзивца Италије Марка Матерација и тако се, праћен звиждуцима већине навијача на стадиону у Берлину, опростио од активног играња фудбала.

Покушај Зидана да мајсторијом са беле тачке савлада Буфона умало се није обио о главу „триколорима“ јер је лопта, која је погодила пречку, једва прешла гол-линију. Након гола мање, Италијани су прешли у офанзиву. Офанзива се исплатила већ у 19. минуту, када је кривац за пенал Француза, Матераци, после корнера Андреа Пирла савладао Бартеза, голмана француске селекције.

Међутим, то је било све што се тиче голова у регуларном делу утакмице, па су шампиона планете по други пут у историји светских првенства морали да одлуче пенали, а за разлику од светског првенства у фудбалу 1994. године, када су елиминисани од репрезентације Бразила, Италијани су овог пута имали више среће.

Жреб[уреди | уреди извор]

Жреб је одржан у Лајпцигу, 9. децембра 2005. године.

Шешир А Шешир Б Шешир Ц Шешир Д

 Аргентина
 Бразил
 Енглеска
 Француска
 Немачка
 Италија
 Мексико
 Шпанија

 Ангола
 Аустралија
 Обала Слоноваче
 Еквадор
 Гана
 Парагвај
 Того
 Тунис

 Хрватска
 Чешка
 Холандија
 Пољска
 Португал
  Швајцарска
 Шведска
 Украјина

 Костарика
 Иран
 Јапан
 Јужна Кореја
 Саудијска Арабија
 Тринидад и Тобаго
 Сједињене Државе

Специјални шешир

 Србија и Црна Гора

Списак тимова[уреди | уреди извор]

Свака репрезентација је морала да позове максимално 23 играча и једног тренера за стручни штаб. Сваки тим је, ФИФИ, морао до маја 2006. да преда свој списак.

Судије[уреди | уреди извор]

ФИФА је од поново изабрала 23 од постојећа 44 делегата. Италијан Масимо Де Сантис је због учешћа у фудбалском скандалу у Италији избачен са списка, такође Јамајканац Петер Прендергаст је повредио колено и вратио се назад кући.

Аустралија
Африка
Азија
Јужна Америка
Европа
Северна Америка, Средња Америка и Кариби

Стадиони[уреди | уреди извор]

12 немачких градова је изабрано да угости најбоље светске фудбалске селекције. Приказани су седећи капацитети на стадионима. Многи од њих имају више места за гледаоце када се на њима одржавају утакмице немачке Бундеслиге.

Град Стадион [5] Клуб домаћин Капацитет Карта
Берлин Олимпијски стадион Херта Берлин 76.176
Дортмунд Сигнал Идуна парк Борусија Дортмунд 66.981
Франкфурт Комерцбанк арена Ајнтрахт Франкфурт 48,132
Гелзенкирхен Велтинс арена Шалке 04 53.804
Хамбург АОЛ арена Хамбургер 51.055
Хановер АВД арена Хановер 96 44.652
Кајзерслаутерн Стадион Фриц Валтер ФК Кајзерслаутерн 41.170
Келн Стадион Рајненергија ФК Келн 46.120
Лајпциг Централни стадион ФК Сашен Лајпциг 44.199
Минхен Алијанц арена Бајерн Минхен и 1860 Минхен 66.016
Нирнберг Изи Кредит стадион Нирнберг 41,926
Штутгарт Готлиб Дајмлер стадион Штутгарт 54.267

Смештај[уреди | уреди извор]

Репрезентације су смештане по целој Немачкој. У следећој табели можете видети у ком граду је која репрезентација била смештена.

Репрезентација Град Савезна држава Репрезентација Град Савезна држава
 Ангола Целе  Доња Саксонија  Аргентина Херцогенаурах  Баварска
 Аустралија Цвајфлинген  Баден-Виртемберг  Бразил Кенигштајн  Хесен
 Гана Вирцбург  Баварска  Еквадор Бад Кисинген  Баварска
 Енглеска Бил  Баден-Виртемберг  Иран Фридрихсхафен  Баден-Виртемберг
 Италија Дуизбург  Северна Рајна-Вестфалија  Јапан Бон  Северна Рајна-Вестфалија
 Јужна Кореја Бергиш Гладбах  Северна Рајна-Вестфалија  Костарика Валдорф  Баден-Виртемберг
 Мексико Гетинген  Доња Саксонија  Немачка Берлин  Берлин
 Обала Слоноваче Нидеркасел  Северна Рајна-Вестфалија  Парагвај Оберхахинг  Баварска
 Пољска Барсингхаусен  Доња Саксонија  Португалија Маријенфелд  Северна Рајна-Вестфалија
 Сједињене Државе Хамбург  Хамбург  Саудијска Арабија Бад Наухајм  Хесен
 Србија и Црна Гора Билербек  Северна Рајна-Вестфалија  Того Ванген им Алгау  Баден-Виртемберг
 Тринидад и Тобаго Ротембург  Доња Саксонија  Тунис Швајнфурт  Баварска
 Украјина Потцдам  Бранденбург  Француска Ерцен  Доња Саксонија
 Холандија Хинтерцартен  Баден-Виртемберг  Хрватска Бад Брикенау  Баварска
 Чешка Вестербург  Рајна-Палатинат   Швајцарска Бад Бертрих  Рајна-Палатинат
 Шведска Бремен  Бремен  Шпанија Камен  Северна Рајна-Вестфалија
 Судије Ној Изенбург  Хесен

Такмичење по групама[уреди | уреди извор]

Групе на Светском првенству у фудбалу 2006.
  Екипе које су прошле први круг
  Испали

Група А[уреди | уреди извор]

Табела групе А И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Немачка 3 3 0 0 8 2 +6 9
2.  Еквадор 3 2 0 1 5 3 +2 6
3.  Пољска 3 1 0 2 2 4 -2 3
4.  Костарика 3 0 0 3 3 9 -6 0

Немачка 4:2 Костарика
Лам Гол 6
Клосе Гол 17, Гол 61
Фрингс Гол 87
Детаљи Ванчоп Гол 12, Гол 73


Костарика 1:2 Пољска
Гомез Гол 25 Детаљи Босацки Гол 33, Гол 66
Гледалаца: 43.000

Група Б[уреди | уреди извор]

Табела групе Б И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Енглеска 3 2 1 0 5 2 +3 7
2.  Шведска 3 1 2 0 3 2 +1 5
3.  Парагвај 3 1 0 2 2 2 0 3
4.  Тринидад и Тобаго 3 0 1 2 0 4 -4 1



Шведска 2:2 Енглеска
Албак Гол 51
Ларсон Гол 90
Детаљи Кол Гол 34
Џерард Гол 85

Група Ц[уреди | уреди извор]

Табела групе Ц И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Аргентина 3 2 1 0 8 1 +7 7
2.  Холандија 3 2 1 0 3 1 +2 7
3.  Обала Слоноваче 3 1 0 2 5 6 -1 3
4.  Србија и Црна Гора 3 0 0 3 2 10 -8 0




Група Д[уреди | уреди извор]

Табела групе Д И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Португал 3 3 0 0 5 1 +4 9
2.  Мексико 3 1 1 1 4 3 +1 4
3.  Ангола 3 0 2 1 1 2 -1 2
4.  Иран 3 0 1 2 2 6 -4 1

Мексико 3:1 Иран
Браво Гол 28, Гол 76
Зиња Гол 79
Детаљи Голмохамади Гол 36

Мексико 0:0 Ангола
Детаљи
Гледалаца: 43.000
Португал 2:0 Иран
Деко Гол 63
Роналдо Гол 80 (пен.)
Детаљи

Иран 1:1 Ангола
Бактијаризаде Гол 75 Детаљи Флавио Гол 60

Група Е[уреди | уреди извор]

Табела групе Е И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Италија 3 2 1 0 5 1 +4 7
2.  Гана 3 2 0 1 4 3 +1 6
3.  Чешка 3 1 0 2 3 4 -1 3
4.  Сједињене Државе 3 0 1 2 2 6 -4 1

Италија 2:0 Гана
Клозе Гол 40
Ијакинта Гол 83
Детаљи
Гледалаца: 43.000

Чешка 0:2 Гана
Детаљи Жијан Гол 2
Мунтари Гол 82


Група Ф[уреди | уреди извор]

Табела групе Ф И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Бразил 3 3 0 0 7 1 +6 9
2.  Аустралија 3 1 1 1 5 5 0 4
3.  Хрватска 3 0 2 1 2 3 -1 2
4.  Јапан 3 0 1 2 2 7 -5 1


Бразил 2:0 Аустралија
Адријано Гол 49
Фред Гол 90
Детаљи
Гледалаца: 66.000
Судија: Њемачка Маркус Мерк

Јапан 1:4 Бразил
Тамада Гол 34 Детаљи Роналдо Гол 45'+1, Гол 81
Жунињо Гол 53
Жилберто Гол 59
Хрватска 2:2 Аустралија
Срна Гол 2
Ковач Гол 56
Детаљи Мур Гол 38 (пен.)
Кевел Гол 79

Група Г[уреди | уреди извор]

Табела групе Г И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.   Швајцарска 3 2 1 0 4 0 +4 7
2.  Француска 3 1 2 0 3 1 +2 5
3.  Јужна Кореја 3 1 1 1 3 4 -1 4
4.  Того 3 0 0 3 1 6 -5 0


Того 0:2  Швајцарска
Детаљи Фрај Гол 16
Барнета Гол 88

Того 0:2 Француска
Детаљи Вијера Гол 55
Анри Гол 61

Група Х[уреди | уреди извор]

Табела групе Х И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Шпанија 3 3 0 0 8 1 +7 9
2.  Украјина 3 2 0 1 5 4 +1 6
3.  Тунис 3 0 1 2 3 6 -3 1
4.  Саудијска Арабија 3 0 1 2 2 7 -4 1

Шпанија 4:0 Украјина
Алонсо Гол 13
Виља Гол 17, Гол 48 (пен.)
Торес Гол 81
Детаљи
Тунис 2:2 Саудијска Арабија
Џазири Гол 23
Џахди Гол 90+3
Детаљи Ал-Катани Гол 57
Ал-Џабер Гол 84
Гледалаца: 66.000
Судија: Аустралија Марк Шилд

Шпанија 3:1 Тунис
Раул Гол 71
Торес Гол 76, Гол 90 (пен.)
Детаљи Мнари Гол 8


Елиминациона фаза[уреди | уреди извор]

 
Осмина финалаЧетвртфиналеПолуфиналеФинале
 
              
 
24. јун - Минхен
 
 
 Немачка2
 
30. јун - Берлин
 
 Шведска0
 
 Немачка (пен.)1 (4)
 
24. јун - Лајпциг
 
 Аргентина1 (2)
 
 Аргентина (про.) 2
 
4. јул - Дортмунд
 
 Мексико1
 
 Немачка0
 
26. јун - Кајзерслаутерн
 
 Италија (про.)2
 
 Италија1
 
30. јун - Хамбург
 
 Аустралија0
 
 Италија3
 
26. јун - Келн
 
 Украјина0
 
  Швајцарска0 (0)
 
9. јул - Берлин
 
 Украјина (пен.)0 (3)
 
 Италија (пен.) 1 (5)
 
25. јун - Штутгарт
 
 Француска1 (3)
 
 Енглеска1
 
1. јул - Гелзенкирхен
 
 Еквадор0
 
 Енглеска0 (1)
 
25. јун - Нирнберг
 
 Португалија (пен.) 0 (3)
 
 Португалија1
 
5. јул - Минхен
 
 Холандија0
 
 Португалија0
 
27. јун - Дортмунд
 
 Француска1 Треће место
 
 Бразил3
 
1. јул - Франкфурт 8. јул - Штутгарт
 
 Гана0
 
 Бразил0 Немачка3
 
27. јун - Хановер
 
 Француска1  Португалија1
 
 Шпанија1
 
 
 Француска3
 

Осмина финала[уреди | уреди извор]

Немачка 2:0 Шведска
Подолски Гол 4, Гол 12 Детаљи
Гледалаца: 66.000






Бразил 3:0 Гана
Роналдо Гол 5
Адријано Гол 45+1
Зе Роберто Гол 84
Детаљи Давала Гол 12

Шпанија 1:3 Француска
Виља Гол 28 (пен.) Детаљи Рибери Гол 41
Виера Гол 83
Зидан Гол 90+2
Гледалаца: 43.000

Четвртфинале[уреди | уреди извор]


Италија 3:0 Украјина
Замброта Гол 6
Тони Гол 59, Гол 69
Детаљи


Полуфинале[уреди | уреди извор]


Португал 0:1 Француска
Детаљи Зидан Гол 33 (пен.)

За 3. место[уреди | уреди извор]

Финале[уреди | уреди извор]

Најбољи стрелац[уреди | уреди извор]

Немац Мирослав Клозе је са 5 голова био најбољи стрелац у току првенства и због тога је добио награду за најбољег стрелца - златну копачку.

5 голова

3 гола

Потпуни списак стрелаца можете видети на Стрелци у току фудбалског првенства у фудбалу 2006.

Награде[уреди | уреди извор]

Победник светског првенства 2006.
Италија
Италија
Четврта титула
Добитник златне копачке: [6] Добитник златне лопте: [7] Добитник Јашин награде: Најбољи млади играч: [8] Добитник ФИФА фер плеј пехара: Најзанимљива екипа:
Њемачка Мирослав Клозе
Француска Зинедин Зидан
Италија Ђанлуиђи Буфон
Њемачка Лукас Подолски
Бразил Бразил
Шпанија Шпанија
Португалија Португал

Најбољи тим[уреди | уреди извор]

ФИФА је 7. јула 2006. објавила списак најбољег тима завршног турнира:

Голман Одбрана Средина Нападачи

Њемачка Јенс Леман
Португалија Рикардо Переира
Италија Ђанлуиђи Буфон

Аргентина Роберто Ајала
Италија Фабио Канаваро
Португалија Рикардо Карваљо
Њемачка Филип Лам
Енглеска Џон Тери
Француска Лилијан Тирам
Италија Ђанлука Замброта

Њемачка Михаел Балак
Португалија Луис Фиго
Португалија Нуно Манише
Бразил Зе Роберто
Италија Андреа Пирло
Италија Ћенаро Гатузо
Француска Зинедин Зидан
Француска Патрик Вијера

Аргентина Ернан Креспо
Француска Тијери Анри
Њемачка Мирослав Клосе
Италија Лука Тони
Италија Франческо Тоти

Коначни пласман учесника[уреди | уреди извор]

Финалисти Светског првенства 2006.
Поз Тим Г ИГ П Н И ГД ГП ГР Бод.
Финале
1  Италија Е 7 5 2 0 12 2 +10 17
2  Француска Г 7 4 3 0 9 3 +6 15
Елиминисани у полуфиналу
3  Немачка А 7 5 1 1 14 6 +8 16
4  Португал Д 7 4 1 2 7 5 +2 13
Елиминисани у четвртфиналу
5  Бразил Ф 5 4 0 1 10 2 +8 12
6  Аргентина Ц 5 3 2 0 11 3 +8 11
7  Енглеска Б 5 3 2 0 6 2 +4 11
8  Украјина Х 5 2 1 2 5 7 -2 7
Елиминисани у осмини финала
9  Шпанија Х 4 3 0 1 9 4 +5 9
10   Швајцарска Г 4 2 2 0 4 0 +4 8
11  Холандија Ц 4 2 1 1 3 2 +1 7
12  Еквадор А 4 2 0 2 5 4 +1 6
13  Гана Е 4 2 0 2 4 6 -2 6
14  Шведска Б 4 1 2 1 3 4 -1 5
15  Мексико Д 4 1 1 2 5 5 0 4
16  Аустралија Ф 4 1 1 2 5 6 -1 4
Елиминисани у групној фази
17  Јужна Кореја Г 3 1 1 1 3 4 -1 4
18  Парагвај Б 3 1 0 2 2 2 0 3
19  Обала Слоноваче Ц 3 1 0 2 5 6 -1 3
20  Чешка Е 3 1 0 2 3 4 -1 3
21  Пољска А 3 1 0 2 2 4 -2 3
22  Хрватска Ф 3 0 2 1 2 3 -1 2
23  Ангола Д 3 0 2 1 1 2 -1 2
24  Тунис Х 3 0 1 2 3 6 -3 1
25  Иран Д 3 0 1 2 2 6 -4 1
26  Сједињене Државе Е 3 0 1 2 2 6 -4 1
27  Тринидад и Тобаго Б 3 0 1 2 0 4 -4 1
28  Јапан Ф 3 0 1 2 2 7 -5 1
29  Саудијска Арабија Х 3 0 1 2 2 7 -5 1
30  Того Г 3 0 0 3 1 6 -5 0
31  Костарика А 3 0 0 3 3 9 -6 0
32  Србија и Црна Гора Ц 3 0 0 3 2 10 -8 0

Званични спонзори[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Званични лого и постер првенства”. ФИФА. 16. 1. 2007. Архивирано из оригинала 20. 03. 2007. г. Приступљено 18. 03. 2007. 
  2. ^ „Вебсајт СП у фудбалу 2010 на fifa.com”. ФИФА. Архивирано из оригинала 17. 05. 2007. г. Приступљено 18. 03. 2007. 
  3. ^ „Тимови СП у фудбалу 2006.”. Fifaworldcup.com. Архивирано из оригинала 12. 03. 2007. г. Приступљено 18. 03. 2007. 
  4. ^ „Фудбалска репрезентација Италије освојила титулу првака света (језик: енглески)[[Категорија:Чланци са спољашњим везама на језику — енглески]]”. cbc.ca. Архивирано из оригинала 14. 07. 2006. г. Приступљено 02. 09. 2018.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  5. ^ „Сви домаћински стадиони првенства на fifaworldcup.com”. fifaworldcup.com. Архивирано из оригинала 16. 06. 2006. г. Приступљено 18. 03. 2007. 
  6. ^ „Добитник златне копачке на fifaworldcup.com - Мирослав Клозе”. fifaworldcup.com. Архивирано из оригинала 11. 07. 2006. г. Приступљено 18. 03. 2007. 
  7. ^ „Добитник златне лопте на fifaworldcup.com - Зинедин Зидан”. fifaworldcup.com. Архивирано из оригинала 21. 03. 2007. г. Приступљено 18. 03. 2007. 
  8. ^ „Најбољи млади играч на fifaworldcup.com - Лукас Подолски”. fifaworldcup.com. Архивирано из оригинала 15. 03. 2007. г. Приступљено 18. 03. 2007. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]