Списак чланица Комонвелта

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тренутне чланице Комонвелта (тамноплава), бивше чланице (наранџаста) и британска прекоморске територије и Крунски поседи (светлоплаво)

Комонвелт представља удружење од 53 државе. Њега чине скоро све бивше колоније Велике Британије.

Симбол Комонвелта и на челу истог се налази Краљица Елизабета II. Међутим, таква позиција не доноси никакву политичку или извршну моћ над чланицама Комонвелта. Она је више симболичне природе.

Организација је званично први пут оформљена 1926, када је била потписана Балфорова деклерација. Познатa и као „Британски Комонвелт”, оригиналне чланице су биле Уједињено Краљевство, Канада, Аустралија, Нови Зеланд, Јужна Африка, Ирска Слободна Држава и Доминон Њуфаунленд. Била је установљена 1930. и инкорпирана Вестминстерском статуту исте године. Аустралија и Нови Зеланд нису усвојиле документ до 1942. и 1947, респективно[1]. Године 1949 потписана је Лондонска деклерација. Та године се сматра рођенданом модерног Комонвелта[2].

Најновија чланица је Руанда, која се придружила 29. новембра 2009.[3] Најскорије напуштање Комонвелта било је 13. октобра 2016, када су Малдиви напустили удружење.

Од априла 2017, три чланице Комовелта се налазе у Европи, 12 у Северној Америци и Карибима, једна у Јужној Америци, 19 у Африци, седам у Азији и 11 у Океанији. Тренутно постоји седам бивших чланица, док четири од њих, као државе, више не постоје.

Целокупна заједница броји популацију од 2,4 милијарди људи, скоро трећину светског становништва, од којих 1,21 милијарди живи у Индији.

Тренутно шеснаест држава чланица чине Крунске земље Комонвелта. Пет њих су монархије са својим индивидуалним монархом (Брунеј, Есватини, Малезија, Тонга). Остале чланице су републике.

Република Ирска, Зимбабве и већ поменути Малдиви су бивше чланице Комонвелта. Јужноафричка Република, Пакистан и Гамбија су напустили и касније се опет придружиле заједници.

Тренутне чланице[уреди | уреди извор]

Сви датуми, наведени испод, су обезбеђени од стране Националног Секретаријата Комонвелта. Популација држава важе од 1. јануара 2018.[4]

Држава Придружење Регион/Континент Популација[5]
Антигва и Барбуда Антигва и Барбуда 1981-11-011. новембар 1981. Кариби 94.195
Аустралија Аустралија 1931-12-1119. новембар 1926. Oкеанија 25.215.000
Бахаме Бахами 1973-07-1010. јули 1973. Карииби 402.576
Бангладеш Бангладеш 1972-04-1818. април 1972.[6] Јужна Азија 165.867.307
Барбадос Барбадос 1966-11-3030. новембар 1966. Кариби 286.618
Белизе Белизе 1981-09-2121. септембар 1981. Средња Америка 379.636
Боцвана Боцвана 1966-09-3030. септембар 1966. Јужна Африка 2.377.831
Брунеј Брунеј 1984-01-011. јануар 1984. Југоисточна Азија 439.022
Камерун Камерун 1995-11-1313. новембар 1995.[7] Средња Африка 24.836.674
Канада Канада 1931-12-1119. новембар 1926. Северна Америка 36.885.861
Кипар Кипар 1961-03-1313. март 1961.[8] Евроазија 1.197.667
Доминика Доминика 1978-11-033. новембар 1978. Кариби 72.975
Есватини Есватини 1968-09-066. септембар 1968. Јужна Африка 1,336,933
Фиџи Фиџи 1970-10-1010. октобар 1970. Oкеанија 909.024
Гамбија Гамбија 1965-02-1818. фебруар 1965. Западна Африка 2.155.958
Гана Гана 1957-03-066. март 1957. Западна Африка 29.088.849
Гренада Гренада 1974-02-077. фебруар 1974. Кариби 107.894
Гвајана Гвајана 1966-05-2626. мај 1966. Јужна Америка 773.808
Индија Индија 1947-08-1515. август 1947. Јужна Азија 1.353.014.094
Јамајка Јамајка 1962-08-066. август 1962. Кариби 2.819.888
Кенија Кенија 1963-12-1212. децембар 1963. Источна Африка 49.167.382
Кирибати Кирибати 1979-07-1212. јули 1979. Oкеанија 117.636
Лесото Лесото 1966-10-044. октобар 1966. Јужна Африка 2.199.492
Малави Малави 1964-07-066. јули 1964. Источна Африка 18.558.768
Малезија Малезија 1957-08-3131. август 1957. Југоисточна Азија 31.505.208
Малта Малта 1964-09-2121. септембар 1964. Западна Европа 422.212
Маурицијус Маурицијус 1968-03-1212. март 1968. Источна Африка 1.286.240
Мозамбик Мозамбик 1995-11-1313. новембар 1995.[9] Источна Африка 29.977.238
Намибија Намибија 1990-03-2121. март 1990. Јужна Африка 2.600.857
Науру Науру 1968-11-01†1. новембар1968. Oкеанија 10.387
Нови Зеланд Нови Зеланд 1931-12-1119. новембар 1926. Oкеанија 4.609.755
Нигерија Нигерија 1960-10-011. октобар 1960. Западна Африка 194.615.054
Пакистан Пакистан 1947-08-1414. август 1947. Јужна Азија 199.031.265
Папуа Нова Гвинеја Папуа Нова Гвинеја 1975-09-1616. септембар 1975. Oкеанија 8.034.630
Руанда Руанда 2009-11-2929. новембар 2009.[10] Источна Африка 12.322.920
Сент Китс и Невис Сент Китс и Невис 1983-09-1919. септембар 1983. Кариби 56.632
Света Луција Света Луција 1979-02-2222. фебруар 1979. Кариби 189.000
Сент Винсент и Гренадини Сент Винсент и Гренадини 1979-10-2727. октобар 1979. Кариби 109.501
Самоа Самоа 1970-08-2828. август 1970. Oкеанија 196.954
Сејшели Сејшели 1976-06-2929. јун 1976. Источна Африка 98.248
Сијера Леоне Сијера Леоне 1961-04-2727. април 1961. Западна Африка 6.818.117
Сингапур Сингапур 1965-10-15†9. август 1966. Југоисточна Азија 5.889.117
Соломонова Острва Соломонска Острва 1978-07-077. јули 1978. Океанија 614.497
Јужноафричка Република Јужноафричка Република 1931-12-1119. новембар 1926. Јужна Африка 56.007.479
Шри Ланка Шри Ланка 1948-02-044. фебруар 1948. Јужна Азија 20.979.811
Танзанија Танзанија 1961-12-099. децембар 1961. Источна Африка 57.790.062
Тонга Тонга 1970-06-044. јун 1970. Oкеанија 107.228
Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 1962-08-3131. август 1962. Кариби 1.376.801
Тувалу Тувалу 1978-10-011. октобар 1978. Oкеанија 10.116
Уганда Уганда 1962-10-099. октобар 1962. Источна Африка 42.288.962
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 1931-12-1119. новембар 1926. Западна Европа 65.746.853
Вануату Вануату 1980-07-3030. јули 1980. Oкеанија 279.953
Замбија Замбија 1964-10-2424. октобар1964. Источна Африка 17.470.471

Бившe чланице[уреди | уреди извор]

Држава придружење Континент Напуштање
Република Ирска Република Ирска 19. новембар 1926. Европа 18. април 1949.
Малдиви Малдиви 9. јул 1982. Азија 13. октобра 2016.
Зимбабве Зимбабве октобар 1980. Африка 7. децембар 2003.

Распуштене чланице[уреди | уреди извор]

Бивша држава Придружење Континент Распуштена Касније се поново придружује као Напомене
Федерација Малаја Малаја 31. август 1957. Азија/Океанија 31. јул 1963.[11] Малезија Малезија Реформисана као Федерација Малезије са Сингапуром (постала одвојена чланица 1965), Сабахом и Сараваком.
Њуфаундленд Доминион Њуфаунленд 19. новембар 1926. Северна Америка 31. март 1949. Канада Канада Једна од оригиналних доминиона у време Балфурове декларације из 1926. године и Вестминстерског статута из 1931. године. Влада је суспендована 16. фебруара 1934, интегрисала у Канаду 31. марта 1949.[12]
Тангањика Тангањика 9. децембар 1961. Африка 26. април 1964. Танзанија Танзанија Две државе су заједнички формирале Танзанију, 26. априла 1964.[13]
Занзибар 10. децембар 1963.

Потенцијалне чланице[уреди | уреди извор]

Држава Придружење Континент Становништво Напомене
Сомалиленд Сомалиленд 2009.[14] Африка ~3.500.000[F] Сомалиланд је непризната самопроглашена држава, међународно призната као део Сомалије. Поднела је захтее за придруживање Комонвелту под статусом посматрача.
Судан Судан 2009.[15] Африка 42.425.989 Судан је био кондоминијум Уједињеног Краљевства и Египта познат као Англо-египатски Судан, али је, у пракси, структура кондоминијума обезбедила потпуну британску контролу над Суданом до независности 1956. године. Судан је изразио интересовање за придруживање Комонвелту. [16]
Јужни Судан Јужни Судан 2011 [17] Африка 13.670.642 Независност од Британије стекла је као део Судана 1956. године, док је независност од Судана стекла 2011.[18]
Суринам Суринам[19] 2012 Јужна Америка 555.934
Бурунди Бурунди [20] 2013 Африка 10.524.117
Зимбабве Зимбабве 2018 [21] Африка 16.150.362 15. маја 2018, председник Мнагагва поднео је захтев за поновно чланство Зимбабвеа у Комонвелту.

^ F. Број становника се заснива на проценама из 2014. године.

Остали кандидати[уреди | уреди извор]

Остале државе које су изразиле интересовање за придруживање Комонвелту током година су Алжир, Бахреин,[16] Камбоџа, Египат, Еритреја, Израел,[22] Либија, Мадагаскар, Непал, [23][24] Палестина, Сједињене Државе и Јемен.[25][26]

Неке државе и региони такође би се могли придружити Комонвелту као бивши делови Британске империје, укључујући: Ирак, Јордан, Кувајт, Мјанмар, Оман, Катар, Уједињене Арапске Емирате и Хонг Конг,[27] или чак бивше британске протекторате као што су Авганистан[24] и Бутан.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nexus Commonwealth Awards 2013”. www.nexuscommonwealthawards.org. Приступљено 28. 8. 2019. 
  2. ^ „"The Commonwealth–History–Modern Commonwealth". Архивирано из оригинала на датум 11. 05. 2008. 
  3. ^ Kron, Josh (28. 11. 2009). „Rwanda Joins the Commonwealth”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 28. 8. 2019. 
  4. ^ „Members”. 
  5. ^ „Current world population by country. Population data for every country as of 2019”. countrymeters.info. Приступљено 28. 8. 2019. 
  6. ^ Kohen, Marcelo G. (2006). Secession. London: Cambridge University Press. стр. 122. ISBN 978-0-521-84928-9. 
  7. ^ Pondi, Jean-Emmanuel (октобар 1997). „Cameroon and the Commonwealth of Nations”. The Round Table. 86 (344): 563—570. doi:10.1080/00358539708454389. 
  8. ^ McIntyre, W. David (јануар 2000). „Britain and the creation of the Commonwealth Secretariat”. Journal of Imperial and Commonwealth History. 28 (1): 135—158. doi:10.1080/03086530008583082. 
  9. ^ Ingram, Derek (април 1996). „Commonwealth Update”. The Round Table. 85 (338): 153—165. doi:10.1080/00358539608454302. 
  10. ^ Josh Kron (29. 11. 2009). „Rwanda Joins British Commonwealth”. The New York Times. Приступљено 29. 11. 2009. 
  11. ^ Malaysia Act 1963
  12. ^ „Dominion Status”. Commonwealth of Nations. 2016. Приступљено 15. 10. 2016. 
  13. ^ „Tanzania – History”. Commonwealth Secretariat. Архивирано из оригинала на датум 3. 9. 2008. Приступљено 15. 2. 2008. 
  14. ^ Somaliland on verge of observer status in the Commonwealth. Qaran News, 16 November 2009
  15. ^ Howden, Daniel (26. 11. 2009). „The Big Question: What is the Commonwealth's role, and is it relevant to global politics?”. The Independent. London. 
  16. 16,0 16,1 te Velde-Ashworth, Victoria (10. 10. 2005). „The future of the modern Commonwealth: Widening vs. deepening?”. Commonwealth Policy Studies Unit. Архивирано из оригинала (doc) на датум 23. 7. 2011. Приступљено 16. 9. 2006. 
  17. ^ „South Sudan Launches Bid to Join Commonwealth”. gurtong.net. 
  18. ^ South Sudan on Track to Join Commonwealth.
  19. ^ „Welcome to Allvoices”. allvoices.com. Архивирано из оригинала на датум 25. 6. 2013. 
  20. ^ „Burundi Applies to Join Commonwealth to Bolster Angolophone Ties”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 13. 11. 2013. 
  21. ^ Adebayo, Bukola (21. 5. 2018). „Zimbabwe applies to re-join Commonwealth, 15 years after leaving”. CNN. 
  22. ^ „Israelis and Palestinians could join Commonwealth”. The Telegraph. 17. 12. 2006. 
  23. ^ „The Commonwealth: What’s the point of it?”. The Economist. 19. 3. 2016. Приступљено 6. 6. 2019. 
  24. 24,0 24,1 „Nepal urged to join Commonwealth”. The Himalayan Times. 19. 1. 2016. Приступљено 6. 6. 2019. 
  25. ^ Howden, Daniel (26. 11. 2009). „The Big Question: What is the Commonwealth's role, and is it relevant to global politics?”. The Independent. London. 
  26. ^ Osike, Felix (24. 11. 2007). „Rwanda membership delayed”. New Vision. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2013. Приступљено 29. 11. 2009. 
  27. ^ „The Commonwealth: Who's in the club?”. Independent. 16. 3. 2006. Приступљено 6. 6. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]