Јелашница (Лесковац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Јелашница
Jelašnica, Leskovac, a06.JPG
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 242
Географске карактеристике
Координате 43°02′23″ СГШ; 22°00′19″ ИГД / 43.039833° СГШ; 22.005166° ИГД / 43.039833; 22.005166Координате: 43°02′23″ СГШ; 22°00′19″ ИГД / 43.039833° СГШ; 22.005166° ИГД / 43.039833; 22.005166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 502 м
Јелашница на мапи Србије
Јелашница
Јелашница
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Јелашница је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 242 становника.

Атар села оивичен је атарима села Кумарево, Грајевце, Доња Купиновица, Орашац и Велика Биљаница.

Положај и тип села[уреди]

Село је подигнуто са обе стране Јелашничке реке, изнад самог ушћа исте у Јужну Мораву. Већина кућа саграђена је на западној ивици најниже дилувијалне равни која овде допире до десне обале Јужне Мораве док неке сеоске куће леже на алувијалној равни Јелашничке реке. Јелашница је удаљена 8 km ка истоку од Лесковца.

Припада селима збијеног типа. Састоји се из две махале које носе називе Село и Ново село. Махала Ново село смештена је узводно од Села.[1]

Хидрографске одлике[уреди]

Јелашничка река на току кроз Јелашницу.

Село је богато текућим водама. Са западне стране село и алувијалну равницу између њега и Јужне Мораве запљускују воде Јужне Мораве док кроз село протиче Јелашничка река. Јелашничка река настаје спајањем Купиновачке и Јарсеновачке или Гољачке реке изнад села.

Јелашничка река на току кроз Јелашницу.

Јелашница је богата и изданском водом те Јелашничани имају бунаре дубоке од 8 до 15 m са добром водом. Сем бунара у Јелашници постоји неколико водовода насталих тако што је група домаћинстава довела воду са неколико локалитета.[1]

Историја[уреди]

Десна обала Јужне Мораве богата је налазиштима из праисторије. На локалитету „Под лојзе” пронађен је предмет из неолита. Црква „Голема света Недеља” која је саграђена на западној ивици језерске терасе, изнад школског дворишта, подигнута је на темељима старе византијске цркве. Постоје трагови који указују и на постојање неког античког насеља у близини цркве али и „латинског гробља”.

Живот у Јелашници наставио се и по доласку Словена. Село Јелашница, иако мало, као српско насеље потиче са почетка старе српске државе. У турском сумарном попису насеља у нахији Дубочица, с почетка XVI века, помиње се као тимарско село Горња Јелашница али и село Врановце-Горња Јелашница. С обзиром на постојање Горњег морала је да постоји и Доња Јелашница. Сматра се да се Доња Јелашница налазила на Јужној Морави односно на месту данашње Јелашнице. Постојање турског бунара у Јелашници указује на то да је село постојало у време њихове владавине овим крајевима. Неки извори тврде да се на том месту налазила и господарска кула. Када су ови предели ослобођени од Турака Јелашница је била мало село са 15 кућа..[1]

Демографија[уреди]

Према попису становништва из 1953. године у селу је живело 594 становника у 90 кућа док је према попису из 1971. број становника смањен на 476 а број кућа повећан на 97.[1]

У насељу Јелашница живи 250 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,6 година (48,5 код мушкараца и 50,8 код жена). У насељу има 91 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 566
1953. 594
1961. 543
1971. 476
1981. 439
1991. 375 375
2002. 289 289
2011. 242
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
288 99,65 %
Македонци
  
1 0,34 %
непознато
  
0 0,0 %


Привреда[уреди]

Јелашничани се највише баве земљорадњом и сточарством. Од жита највише се гаје пшеница и кукуруз, од поврћа пасуљ, паприка, купус а од индустријских култура дуван. Производе винову лозу за вино и шљиву за ракију.

У селу постоји четвороразредна основна школа као истурено одељење осмогодишње основне школе у Манојловцу. Ову школу похађају ђаци из Грајевца и Јелашнице.[1]

Саобраћајне везе[уреди]

Јелашница је повезана са Лесковцем асфалтним путем. Овај асфалтни пут одваја се од пута Лесковац-Орашац у селу Братмиловцу, пролази кроз село Кумарево и допире до Јужне Мораве. Преко Мораве постоји мост који се налази на стотинак метара узводно од Јелашнице. Од моста овај пут повија се уз брег ка северу и улази у само село.

Неасфалтирани пут повезује Јелашницу и низводно Грајевце. Пољски путеви постоје ка селима Купиновница и Јашуња.[1]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Јовановић В. Ј., (1979.): Лесковачко поље и Бабичка гора, Издања Народног музеја у Лесковцу, Лесковац
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]