Доње Стопање

Из Википедије, слободне енциклопедије
Доње Стопање
L'église Saint-Nicolas à Donje Stopanje.jpg
Стара црква Св. Николе из 19. века
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1105
Географске карактеристике
Координате 43°01′04″ СГШ; 21°54′25″ ИГД / 43.017833° СГШ; 21.906833° ИГД / 43.017833; 21.906833Координате: 43°01′04″ СГШ; 21°54′25″ ИГД / 43.017833° СГШ; 21.906833° ИГД / 43.017833; 21.906833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 212 м
Доње Стопање на мапи Србије
Доње Стопање
Доње Стопање
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Доње Стопање је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 1105 становника.

Географија[уреди]

Од града Лесковца је удаљено 1.8 km северозападно, тако да је непостојеће насеље.

Легенда[уреди]

Село Стопање је добило име по „раскрченој шуми и посечених сто пањева“ на којој је настало. Турски пописи из 16 века не бележе село и податке о становништву. По легенди, село Стопање се није налазило на данашњем локалитету Селиште. Пошто је током једне епидемије куге већина грађана помрла,седам домаћинстава који су преживели се деле у две групе и селе се узводно и низводно, формирајући уз Јабланицу два нова насеља: Доње (у почетку 4 домаћинстава) и Горње Стопање (3 домаћинстава). Селиште је данас одрадива површина на којој су повртњаци и припада катастарској општини Доње Стопање .

Историја[уреди]

Током Другог светског рата већина грађана је била регрутована у Српску државну стражу капетана Михајла Зотовића. Ова јединица је позната у јужној Србији по својој екстремној борби против комунизма, па је самим тим и становништво било антикомунистички опредељено. Након рата је то имало за последицу терорисање становништва кроз насилну национализацију и колективизацију, а касније и игнорантни однос нове власти према селу.

Религија[уреди]

У Доњем Стопању се налази стара православна црква посвећена Светом Николи. Њу су саградили стари Лесковчани у 18. веку јер им у граду Турци нису дозвољавали изградњу храма. Садашње црквено двориште је у доба турске окупациже до 1878. било гробље на коме су сахрањивани Лесковчани. На гробљу поред цркве се налази споменик Аустроуграским војницима из Првог светског рата помрлим од тифуса 1915. Нова црква Светог Николе је у завршној фази а њену изградњу су започели мештани 2004. године.

Спорт[уреди]

ФК Плантажа - Доње Стопање (1975)

У Доњем Стопању је 1975. формиран ФК Плантажа, по коме је насеље и шире постало познато. Као аматерски ФК Плантажа је освојио многе награде и признања у протеклом периоду. ФК Плантажа је 2003. добио октобарску награду Града Лесковца ѕа ѕаслуге у спорту.

Занимање[уреди]

Већина становника су били радници у некој од фабрика у граду, док је пољопривреда била секундарно занимање. Са пропашћу Лесковачке индустрије током деведесетих година 20. века већина се преоријентише на повртарство и продаје своје производе широм Србије.

Плантажа НАВИП[уреди]

Од национализованих винограда на брду изнад Доњег Стопања је 1963. формирана Плантажа - Навип, један од највећих винограда у компанији Навип на око 750Ha. Navip Plantaža DOO

Образовање[уреди]

У Доњем Стопању је до 1970. постојала основна школа, али је после укинута и деца сада похађају ОШ "Милутин Смиљковић" у суседном Винарцу

Демографија[уреди]

Пописи[уреди]

Најстарији подаци о становништву је турски попис становништва из 1516. по коме је у селу било 120 хришћанских и 6 муслиманска кућа. По следећем попису из 1536. било је 48 хришћанских и 5 муслиманска кућа, а 1570. 39 хришћанских и 6 муслиманска кућа. Након ослобађања од турака 1878., село је ушло у састав општине Винарцу. Попис Краљевине Србије из 1882., бележи у селу 40 кућа. По званичном попису из 1953. у селу је живело 822 становника у 123 куће а 1971. је живело 1045 становника у 223 куће.

У насељу Доње Стопање живи 889 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (36,9 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 302 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,76.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[1]
Година Становника
1948. 746
1953. 822
1961. 919
1971. 1.045
1981. 1.102
1991. 1.201 1.173
2002. 1.136 1.181
2011. 1.105
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.109 97,62 %
Роми
  
24 2,11 %
Македонци
  
1 0,08 %
непознато
  
2 0,17 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]