Доњи Буниброд
Доњи Буниброд | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Град | Лесковац |
| Становништво | |
| — 2022. | 452 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 57′ 34″ С; 22° 01′ 01″ И / 42.959333° С; 22.017° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 229 m |
.svg)  Доњи Буниброд Доњи Буниброд на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Доњи Буниброд је насељено место на територији града Лесковца у Јабланичком управном округу. Према попису из 2022. било је 452 становника.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Постоје две легенде о постанку имена Буниброд. Обе легенде везују се за Туловску реку и турски период.
Према првој легенди, у турско доба на Туловској реци није постојала ниједна ћуприја, већ се иста прелазила преко посебних греда, од којих се једна налазила на месту где се сада излази из Доњег Буниброда и иде за Бадинце. Једног дана, када је була бунибродског господара ишла из села, река је била набујала, па се була, прелазећи преко греде, оклизнула и утопила у таласима набујале реке. По овом догађају, село је прво названо Булин Брод, од чега је касније настало име Буниброд.
Према другој легенди, у селу је у турско доба живела лепа девојка Бунка, коју је турски господар желео да потурчи и одведе у харем. Међутим, она то није желела, тако да, кад су је једног дана Турци видели како се шета по пољу, покушали су да је ухвате и заробе. Она је, бежећи, стигле до набујале Туловске реке и бацила се у њу. Насупрот веровању Турака да ће се утопити, она је испливала и изашла на другу обалу. Турци нису смели да је испрате, већ су остали на обали, а Бунка им је побегла. Захваљујући овом подвигу, село је по Бунки добило име Бунин Брод, што је касније прешло у Буниброд.[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Доњи Буниброд живи 505 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,5 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 171 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,77.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 116 | 129 | 144 | 164 | 166 | 165 | 171 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 28 | 28 | 18 | 33 | 31 | 21 | 8 | 2 | 0 | 2 | 3,77 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 258 | 54 | 182 | 16 | 5 | 1 |
| Женски | 280 | 37 | 187 | 49 | 6 | 1 |
| УКУПНО | 538 | 91 | 369 | 65 | 11 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 130 | 56 | 0 | 0 | 38 |
| Женски | 118 | 81 | 0 | 0 | 18 |
| Укупно | 248 | 137 | 0 | 0 | 56 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 5 | 7 | 7 | 0 | 6 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 1 | 1 |
| Укупно | 5 | 7 | 9 | 1 | 7 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 3 | 4 | 0 |
| Женски | 0 | 1 | 2 | 5 | 5 |
| Укупно | 0 | 1 | 5 | 9 | 5 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 4 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| Укупно | 1 | 0 | 0 | 5 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јовановић, Јован В. (1979). Лесковачко поље и Бабичка гора. Лесковац: Народни музеј.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
