Пређи на садржај

Доњи Буниброд

Координате: 42° 57′ 34″ С; 22° 01′ 01″ И / 42.959333° С; 22.017° И / 42.959333; 22.017
С Википедије, слободне енциклопедије
Доњи Буниброд
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.452
Географске карактеристике
Координате42° 57′ 34″ С; 22° 01′ 01″ И / 42.959333° С; 22.017° И / 42.959333; 22.017
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина229 m
Доњи Буниброд на карти Србије
Доњи Буниброд
Доњи Буниброд
Доњи Буниброд на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Доњи Буниброд је насељено место на територији града Лесковца у Јабланичком управном округу. Према попису из 2022. било је 452 становника.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Постоје две легенде о постанку имена Буниброд. Обе легенде везују се за Туловску реку и турски период.

Према првој легенди, у турско доба на Туловској реци није постојала ниједна ћуприја, већ се иста прелазила преко посебних греда, од којих се једна налазила на месту где се сада излази из Доњег Буниброда и иде за Бадинце. Једног дана, када је була бунибродског господара ишла из села, река је била набујала, па се була, прелазећи преко греде, оклизнула и утопила у таласима набујале реке. По овом догађају, село је прво названо Булин Брод, од чега је касније настало име Буниброд.

Према другој легенди, у селу је у турско доба живела лепа девојка Бунка, коју је турски господар желео да потурчи и одведе у харем. Међутим, она то није желела, тако да, кад су је једног дана Турци видели како се шета по пољу, покушали су да је ухвате и заробе. Она је, бежећи, стигле до набујале Туловске реке и бацила се у њу. Насупрот веровању Турака да ће се утопити, она је испливала и изашла на другу обалу. Турци нису смели да је испрате, већ су остали на обали, а Бунка им је побегла. Захваљујући овом подвигу, село је по Бунки добило име Бунин Брод, што је касније прешло у Буниброд.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Доњи Буниброд живи 505 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,5 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 171 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,77.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 755
1953. 748
1961. 745
1971. 739
1981. 696
1991. 678 658
2002. 644 667
2011. 553
2022. 452
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
636 98,75%
Македонци
  
2 0,31%
Бугари
  
1 0,15%
непознато
  
5 0,77%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 116 129 144 164 166 165 171


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 28 28 18 33 31 21 8 2 0 2 3,77
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 258 54 182 16 5 1
Женски 280 37 187 49 6 1
УКУПНО 538 91 369 65 11 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 130 56 0 0 38
Женски 118 81 0 0 18
Укупно 248 137 0 0 56
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 5 7 7 0 6
Женски 0 0 2 1 1
Укупно 5 7 9 1 7
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 3 4 0
Женски 0 1 2 5 5
Укупно 0 1 5 9 5
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 4
Женски 1 0 0 1
Укупно 1 0 0 5

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јовановић, Јован В. (1979). Лесковачко поље и Бабичка гора. Лесковац: Народни музеј. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]