Црковница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црковница
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво
 — (2011) 133
Географске карактеристике
Координате 43°07′12″ СГШ; 22°01′04″ ИГД / 43.12° СГШ; 22.017833° ИГД / 43.12; 22.017833Координате: 43°07′12″ СГШ; 22°01′04″ ИГД / 43.12° СГШ; 22.017833° ИГД / 43.12; 22.017833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 694 м
Црковница на мапи Србије
Црковница
Црковница
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Црковница је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 133 становника (према попису из 1991. било је 175 становника).

Положај и тип села[уреди]

Црковница је у прошлости захватала огромно пространство и на картама покривала велики део планине Бабичке горе. Данас самостална села, Голема Њива и Ораовица, некада су била њени засеоци. Садашња Црковница представља првобитни ембрион тог некадашњег села великог пространства са засеоцима. Тај првобитни ембрион се у народу назива „Село” за разлику од Црковнице схваћене у најширем смислу заједно са њеним засеоцима. На местима где су данас Ораовица и Голема Њива биле су трле са гумнима појединих домаћинстава у „Селу”. Када су се породице намножиле, браћа или синови појединих породица одлазили су на трле и ту заснивали своје породице. На тај начин су настајали засеоци.

Црковница је смештена на западним обронцима Бабичке горе, на лепој и питомој заравни испод највише терасе која се издиже изнад села.

Припада селима збијеног типа. Карактеристичне су куће са старим храстовим капијама, са двориштима често ограђеним каменим зидом, са зградама окренутим леђима сокаку, неокречених зидова, премазаних блатом помешаним са сламом. Таква спољна обележја указују на то да се ради о старом насељу са архаичним облицима породичног живота.[1]

Овде се налази Манастир Светог Симеона Столпника.

Етимологија[уреди]

Према једном предању Црковница је веома старо насеље које је имало четрдесет цркава. Због толиког броја цркава и само насеље прозвано је Црковница. Не зна се колико је ово предање истинито јер поузданих доказа о постојању толиког броја цркава, на том простору, нема. Према Даничићевом „Рјечнику из књижевних старина српских” реч црков заиста означава велики број цркава а реч Црковница представља посесив од те речи, односно да је неко место: село, земља, шума, паша припадало цркви или црквама. Од тог посесива могло је бити изведено име села.[1]

Путеви[уреди]

До села се може доћи путем који пролази кроз Дрћевац и води до Големе Њиве. Из Големе Њиве тај пут води до села где се и завршава. Постоје и планински путеви који воде у правцу Бабичког, Големе Њиве или за „Планину”, дела у којој Црковничани имају своја пасишта, њиве; у којој беру дивље крушке и пеку ракију, секу стабла дивљих крушака које користе за огрев или трампу за производе који боље успевају у равници. Пут до села изграђен је на подлози од туфа и оцедан је, није подложан разарању текућих вода.[1]

Воде[уреди]

Кроз село протиче река Крушевица која извире изнад села у „планини Крушевици”, односно делу Бабичке горе који је тако прозван јер обилује дивљим крушкама. Река, након проласка кроз село, тече у правцу села Горње Локошнице.

На територији атара села налазе се извори или кладенци: „Митров кладенац”, „Крњин кладенац”, „Ајдучки кладенац”, „Висока чесма”, „Престуг”.

Готово свака кућа има свој водовод. Но, сем тога има и бунара. Они су дубоки до 10 метара и обилују питком и хладном водом.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Црковница живи 121 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 53,7 година (48,0 код мушкараца и 58,7 код жена). У насељу има 57 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,33.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 526
1953. 556
1961. 495
1971. 390
1981. 282
1991. 175 174
2002. 133 133
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
133 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Јовановић В. Ј., (1979.): Лесковачко поље и Бабичка гора, Издања Народног музеја у Лесковцу, Лесковац
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]