Јарсеново
Јарсеново | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Град | Лесковац |
| Становништво | |
| — 2011. |  338 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 05′ 04″ СГШ; 22° 05′ 06″ ИГД / 43.0845° СГШ; 22.085° ИГДКоординате: 43° 05′ 04″ СГШ; 22° 05′ 06″ ИГД / 43.0845° СГШ; 22.085° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 494 м |
.svg)  Јарсеново Јарсеново на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Јарсеново је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 338 становника.
Положај и тип[уреди | уреди извор]
Јарсеново је планинско село подигнуто на источном ободу Лесковачке котлине, на присојној страни, због чега је изложено Сунцу и топлим ветровима, а заштићено од хладног Северца. Смештено је на полукружној заравни, делу највише језерске терасе на јужним падинама Бабичке горе, коју овдашњи сељаци називају Јарсеновска планина. Куће главног дела села су згуснуте.
Етимологија[уреди | уреди извор]
Име села потиче од личне именице неког Ерсена или Јарсена, првог насељеника у селу или његовог властелина. Јарсеново су под тим именом забележили Милан Ђ. Милићевић, први српски истраживач ових крајева и Видосава Николић-Стојанчевић, најбољи познавалац етнографске проблематике Јужног Поморавља. Под именом Ерсеново помиње се на мермерној плочи прикованој на улазној страни цркве у селу постављеној 1902. године пригодом њеног освећења „Храм овај посвећен св. оцу Николају подигнут трудом грађана села Ерсенова...”.
Хидрографске карактеристике[уреди | уреди извор]
Кроз Јарсеново протиче „Јарсеновска река” чије се извориште налази на локалитету „Ланиште” на југозападним падинама Бабичке горе, удаљеном од села скоро 9 km.[1]
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Јарсеново живи 353 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,1 година (45,4 код мушкараца и 48,8 код жена). У насељу има 148 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 8 | 6 | ||
| 75—79 | 11 | 26 | ||
| 70—74 | 19 | 22 | ||
| 65—69 | 23 | 23 | ||
| 60—64 | 17 | 17 | ||
| 55—59 | 13 | 11 | ||
| 50—54 | 11 | 14 | ||
| 45—49 | 15 | 9 | ||
| 40—44 | 5 | 7 | ||
| 35—39 | 15 | 12 | ||
| 30—34 | 19 | 4 | ||
| 25—29 | 15 | 18 | ||
| 20—24 | 5 | 4 | ||
| 15—19 | 5 | 10 | ||
| 10—14 | 11 | 10 | ||
| 5—9 | 14 | 9 | ||
| 0—4 | 10 | 10 | ||
| Просек : | 45,4 | 48,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 181 | 36 | 121 | 20 | 3 | 1 |
| Женски | 183 | 21 | 121 | 38 | 2 | 1 |
| УКУПНО | 364 | 57 | 242 | 58 | 5 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 149 | 115 | 0 | 0 | 14 |
| Женски | 127 | 120 | 0 | 0 | 5 |
| УКУПНО | 276 | 235 | 0 | 0 | 19 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 5 | 6 | 0 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 5 | 6 | 0 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 4 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 4 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 3 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 3 | |
Галерија[уреди | уреди извор]
Црква Светог Николаја
Црква Светог Николаја
Црква Светог Николаја
Црква Светог Николаја
Црква Светог Николаја
ОШ Јосиф Панчић
Панорама села
Панорама села
Панорама села
Панорама села
Панорама села
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јовановић, Јован (1978). Лесковачко поље и Бабичка гора. Лесковац: Народни музеј у Лесковцу. стр. 99.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
