Горњи Буниброд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Горњи Буниброд
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво ‍
 — (2011) Пад 710
Географске карактеристике
Координате 42°57′22″ СГШ; 22°01′01″ ИГД / 42.956° СГШ; 22.017° ИГД / 42.956; 22.017Координате: 42°57′22″ СГШ; 22°01′01″ ИГД / 42.956° СГШ; 22.017° ИГД / 42.956; 22.017
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 231 м
Горњи Буниброд на мапи Србије
Горњи Буниброд
Горњи Буниброд
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Горњи Буниброд је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 710 становника.

Етимологија[уреди]

Постоје две легенде о постанку имена Буниброд. Обе легенде везују се за Туловску реку и турски период.

Према првој легенди, у турско доба на Туловској реци није постојала ниједна ћуприја, већ се иста прелазила преко посебних греда, од којих се једна налазила на месту где се сада излази из Доњег Буниброда и иде за Бадинце. Једног дана, када је була бунибродског господара ишла из села, река је била набујала, па се је була, прелазећи преко греде, оклизнула и утопила у таласе набујале реке. По овом догађају, село је прво названо Булин Брод, од чега је касније настало име Буниброд.

Према другој легенди, у селу је у турско доба живела лепа девојка Бунка, коју је турски господар желео да потурчи и одведе у харем. Међутим, она то није желела, тако да, кад су је једног дана Турци видели како се шета по пољу, покушали су да је ухвате и заробе. Она је, бежећи, стигле до набујале Туловске реке и бацила се у њу. Насупрот веровању Турака да ће се утопити, она је испливала и изашла на другу обалу. Турци нису смели да је испрате, већ су остали на обали, а Бунка им је побегла. Захваљујући овом подвигу, село је по Бунки добило име Бунин Брод, што је касније прешло у Буниброд.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Горњи Буниброд живи 623 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,5 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 201 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,79.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[2]
Година Становника
1948. 790
1953. 858
1961. 814
1971. 778
1981. 796
1991. 738 724
2002. 762 819
2011. 710
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
 762 100,0 %
непознато
  
 0 0,0 %


Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 3
  
  
 2
80+ 8
  
  
 7
75—79 6
  
  
 9
70—74 21
  
  
 23
65—69 22
  
  
 30
60—64 18
  
  
 29
55—59 25
  
  
 25
50—54 39
  
  
 31
45—49 24
  
  
 28
40—44 29
  
  
 19
35—39 19
  
  
 17
30—34 33
  
  
 24
25—29 41
  
  
 31
20—24 27
  
  
 18
15—19 18
  
  
 11
10—14 15
  
  
 20
5—9 21
  
  
 29
0—4 23
  
  
 17
Просек : 39,5 41,7

Референце[уреди]

  1. ^ Јовановић, Јован В. (1979). Лесковачко поље и Бабичка гора. Лесковац: Народни музеј. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Горњи_Буниброд&oldid=15535724“