Постоје две легенде о постанку имена Буниброд. Обе легенде везују се за Туловску реку и турски период.
Према првој легенди, у турско доба на Туловској реци није постојала ниједна ћуприја, већ се иста прелазила преко посебних греда, од којих се једна налазила на месту где се сада излази из Доњег Буниброда и иде за Бадинце. Једног дана, када је була бунибродског господара ишла из села, река је била набујала, па се була, прелазећи преко греде, оклизнула и утопила у таласима набујале реке. По овом догађају, село је прво названо Булин Брод, од чега је касније настало име Буниброд.
Према другој легенди, у селу је у турско доба живела лепа девојка Бунка, коју је турски господар желео да потурчи и одведе у харем. Међутим, она то није желела, тако да, кад су је једног дана Турци видели како се шета по пољу, покушали су да је ухвате и заробе. Она је, бежећи, стигле до набујале Туловске реке и бацила се у њу. Насупрот веровању Турака да ће се утопити, она је испливала и изашла на другу обалу. Турци нису смели да је испрате, већ су остали на обали, а Бунка им је побегла. Захваљујући овом подвигу, село је по Бунки добило име Бунин Брод, што је касније прешло у Буниброд.[1]
У насељу Горњи Буниброд живи 623 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,5 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 201 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,79.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
^Јовановић, Јован В. (1979). Лесковачко поље и Бабичка гора. Лесковац: Народни музеј.
^„Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN86-84433-14-9.