Пређи на садржај

Рајно Поље

Координате: 43° 00′ 23″ С; 22° 04′ 14″ И / 43.006333° С; 22.0705° И / 43.006333; 22.0705
С Википедије, слободне енциклопедије
Рајно Поље
Поглед на село са брда Рамна
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.601
Географске карактеристике
Координате43° 00′ 23″ С; 22° 04′ 14″ И / 43.006333° С; 22.0705° И / 43.006333; 22.0705
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина407 m
Рајно Поље на карти Србије
Рајно Поље
Рајно Поље
Рајно Поље на карти Србије
Остали подаци
Поштански број16201 Манојловце
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Рајно Поље је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. био је 601 становник.

Положај и тип села

[уреди | уреди извор]

Село је смештено у долини Рајнопољске речице која је усекла своје корито у најнижој језерској тераси. Долина речице има благе нагибе и формирана је између неогених брежуљака.

Припада селима збијеног типа.[1]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Постоје две легенде о томе како је Рајно поље добило име. Према првој легенди, која је по многима реалнија, село је добило име по неком деда Раји и његовом пољу које је начинио у шуми, спустивши се са планине на простор данашњег положаја села. На том пољу он је подигао своју колибу.

Према другој легенди, прва реч у имену села „Рајно поље” односи се на рају, српски свет који се населио у долину Рајнопољске реке бежећи од турског терора у равници, за време њихове владавине.

Обе легенде се слажу у једном, село је најпре било прозвано „Рајино поље” да би касније било преименовано у „Рајно поље”.[1]

До села се долази путем који се у Манојловцу одваја од асфалтног пута Лесковац-Манојловце-Орашац. Овај пут иде уз десну обалу Рајнопољске реке. Раније је он био нешто ниже, поред саме обале реке али је због плављења измештен навише.[1]

Главна текућица кроз село је Река или Рајнопољска река. Она постаје од две компоненте које се спајају у самом селу и одатле теку под именом Река. Прва компонента је Голема долина која извире у атару власотиначког села Липовица. Друга компонента носи назив Влајчина долина. Она извире на падинама крушевачких огранака. Рајнопољска река улива се у Јужну Мораву код спомен-гробља, јужно од Доње Слатине.

У атару села постоји неколико извора или кладенаца: „Над село”, „Сушица”, „Дикина долина” и „Цакин кладенац”.

Бунаре има по нека кућа а њихова дубина креће се од 10 до 12 метара. Село има и неколико водовода и свака кућа користи текућу воду из неког од њих.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Људи су живели на овом простору још у далекој прошлости. На локалитету „Дулан” један мештанин је, садећи виноград, пронашао зидове неке старе грађевине од византијске цигле. На другом локалитету, такозваном „Селишту”, људи су ископавали старе гробове и налазили људске кости.

За време владавине Турака село је било почитлучено и имало је господара.[1]

Споменици који се налазе на сеоском гробљу највише говоре о историји овог села. Први сачувани споменици датирају још из 19. века.

Први писани трагови о селу јесте војна карта српског Генералштаба из 1894. године. На тој карти село је представљено под именом Рајино Поље, а не под данашњим именом. У селу постоји велики број сачуваних кућа старих и преко 100 година.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Рајно Поље живи 575 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (40,0 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 173 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 4,27.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 711
1953. 768
1961. 776
1971. 807
1981. 773
1991. 741 739
2002. 739 739
2011. 689
2022. 601
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
739 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Јовановић В. Ј., (1979): Лесковачко поље и Бабичка гора, Издања Народног музеја у Лесковцу, Лесковац
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]