Рајно Поље
Рајно Поље | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Јабланички |
Град | Лесковац |
Становништво | |
— 2022. | 601 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 00′ 23″ С; 22° 04′ 14″ И / 43.006333° С; 22.0705° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 407 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 16201 Манојловце |
Позивни број | 016 |
Регистарска ознака | LE |
Рајно Поље је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. био је 601 становник.
Положај и тип села
[уреди | уреди извор]Село је смештено у долини Рајнопољске речице која је усекла своје корито у најнижој језерској тераси. Долина речице има благе нагибе и формирана је између неогених брежуљака.
Припада селима збијеног типа.[1]
Етимологија
[уреди | уреди извор]Постоје две легенде о томе како је Рајно поље добило име. Према првој легенди, која је по многима реалнија, село је добило име по неком деда Раји и његовом пољу које је начинио у шуми, спустивши се са планине на простор данашњег положаја села. На том пољу он је подигао своју колибу.
Према другој легенди, прва реч у имену села „Рајно поље” односи се на рају, српски свет који се населио у долину Рајнопољске реке бежећи од турског терора у равници, за време њихове владавине.
Обе легенде се слажу у једном, село је најпре било прозвано „Рајино поље” да би касније било преименовано у „Рајно поље”.[1]
Путеви
[уреди | уреди извор]До села се долази путем који се у Манојловцу одваја од асфалтног пута Лесковац-Манојловце-Орашац. Овај пут иде уз десну обалу Рајнопољске реке. Раније је он био нешто ниже, поред саме обале реке али је због плављења измештен навише.[1]
Воде
[уреди | уреди извор]Главна текућица кроз село је Река или Рајнопољска река. Она постаје од две компоненте које се спајају у самом селу и одатле теку под именом Река. Прва компонента је Голема долина која извире у атару власотиначког села Липовица. Друга компонента носи назив Влајчина долина. Она извире на падинама крушевачких огранака. Рајнопољска река улива се у Јужну Мораву код спомен-гробља, јужно од Доње Слатине.
У атару села постоји неколико извора или кладенаца: „Над село”, „Сушица”, „Дикина долина” и „Цакин кладенац”.
Бунаре има по нека кућа а њихова дубина креће се од 10 до 12 метара. Село има и неколико водовода и свака кућа користи текућу воду из неког од њих.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Људи су живели на овом простору још у далекој прошлости. На локалитету „Дулан” један мештанин је, садећи виноград, пронашао зидове неке старе грађевине од византијске цигле. На другом локалитету, такозваном „Селишту”, људи су ископавали старе гробове и налазили људске кости.
За време владавине Турака село је било почитлучено и имало је господара.[1]
Споменици који се налазе на сеоском гробљу највише говоре о историји овог села. Први сачувани споменици датирају још из 19. века.
Први писани трагови о селу јесте војна карта српског Генералштаба из 1894. године. На тој карти село је представљено под именом Рајино Поље, а не под данашњим именом. У селу постоји велики број сачуваних кућа старих и преко 100 година.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Рајно Поље живи 575 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (40,0 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 173 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 4,27.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 1 | 1 | ||
80+ | 6 | 3 | ||
75—79 | 5 | 15 | ||
70—74 | 21 | 22 | ||
65—69 | 25 | 36 | ||
60—64 | 32 | 27 | ||
55—59 | 21 | 23 | ||
50—54 | 22 | 22 | ||
45—49 | 26 | 20 | ||
40—44 | 28 | 14 | ||
35—39 | 36 | 17 | ||
30—34 | 22 | 25 | ||
25—29 | 21 | 24 | ||
20—24 | 18 | 26 | ||
15—19 | 20 | 21 | ||
10—14 | 15 | 25 | ||
5—9 | 27 | 22 | ||
0—4 | 24 | 26 | ||
Просек : | 40,0 | 40,0 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 304 | 65 | 213 | 25 | 1 | 0 |
Женски | 296 | 38 | 214 | 39 | 4 | 1 |
УКУПНО | 600 | 103 | 427 | 64 | 5 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 270 | 195 | 0 | 0 | 12 |
Женски | 201 | 196 | 0 | 0 | 2 |
УКУПНО | 471 | 391 | 0 | 0 | 14 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 53 | 6 | 1 | 1 |
Женски | 0 | 1 | 1 | 1 | 0 |
УКУПНО | 0 | 54 | 7 | 2 | 1 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 2 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 2 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 |
Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Јовановић В. Ј., (1979): Лесковачко поље и Бабичка гора, Издања Народног музеја у Лесковцу, Лесковац
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.