Ораовица (код Грделице)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ораовица
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво
 — (2011) 2210
Географске карактеристике
Координате 42°52′24″ СГШ; 22°04′07″ ИГД / 42.873333° СГШ; 22.0685° ИГД / 42.873333; 22.0685Координате: 42°52′24″ СГШ; 22°04′07″ ИГД / 42.873333° СГШ; 22.0685° ИГД / 42.873333; 22.0685
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 470 м
Ораовица на мапи Србије
Ораовица
Ораовица
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Ораовица је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 2210 становника (према попису из 1991. било је 2165 становника). Ово је једно од највећих села у Грделичкој Клисури. Лежи југозападно од Грделице, на земљишту високом од 360 до 400 метара.

Географија[уреди]

Налази се у широкој котлини непосредно пред улазак у Грделичку клисуру. Називи потеса у атару су: Ораовичко Поље, Мирковац, Горње Поље, Кошарско, Манастир, Караманова Чука, Стража, Далкаранова Долина, Друм, Морава, Лужавица, Големо Дрво, Моравиште, Огложина, Стублина, Каменитица, Рибарци, Јабучје, Латинско Гробље, Лојиште, Витлиште, Испустиште, Линчиште, Солило, Ржиште, Овсиште, Јованчевац, Лаз, Шарено Дрво, Плоче и Јавор.

Тип села[уреди]

Насеље је разбијеног типа. Дели се на махале: Река, Горње Поље, Мигуловац, Кошарско, Војиница и Морава. Махале су међусобно оштро издвојене. У селу је 1959 било 314 домова.

Старине у селу[уреди]

Назив Манастир односи се на узвишење које лежи у североисточном делу села поред Јужне Мораве. На њему се налази црквица Св. Николе. Мештани не знају када је зидана. Око те црквице било је гробова. У близини те црквице је узвишење Стража. Овде се налази Манастир Светог Николе код Ораовице.

Из прошлости села[уреди]

У народу се говори, да је некада скадарски паша са војском логоровао у Ораовичком Пољу. По народном предању, оне је био веома правичан. Једном је неки његов војник „направио зло у селу“. Паша је наредио да се тај војник стреља. Он је убио и коња који је повредио једно српско дете на месту Мужевица. На потесу Витлиште, између махала Река и Мугуловац, раније је постојао „турски сарај“. У њему је боравио „Турчин господар“. Њему је припадало цело данашње Ораовичко Поље. Неки кажу да се последњи господар звао Исмаил. На месту Шубарско Гумниште вршило се жито за десетак.

Постанак села[уреди]

Како је настала данашња Ораовица не може се тачно утврдити. По неким казивањима, изгледа да је у овом селу најстарија Река Махала. Она је данас средишњи и главни део насеља са школом, црквом и гробљем. Намножени становници ове махале касније прелазе у друге делове атара и тамо оснивају посебне махале. Раније је Ораовица имала још две махале. То су биле Робиндел и Бистрица. Поменуте махале, због удаљености и бројности становништва, постепено су се издвојила као посебна села. Сада постоји намера да се из села издвоји и махала Војиница. Све махале Ораовице имају заједничко гробље. Налази се у Река Махали. Посебне крстове, око којих се приређују сабори на дан сеоске славе (Спасовдан) сада имају само три махале: Војиница, Горње Поље и Морава. Ораовица је брзо нарасла по ослобођењу од Турака 1878. године. Те године свака махала је имала по 10 кућа. Крајем XIX и почетком XX века у Ораовици је био учитељ Светозар Поповић – Параћинац. Он је био следбеник Васе Пелагића. За Поповића старији људи кажу да је био човек „каквог мајка Српкиња не роди више“. Он је научио многе сељаке да калеме, риљају, гаје детелину, винову лозу, бостан и др.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Ораовица живи 1767 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (39,9 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 647 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.929
1953. 2.113
1961. 2.267
1971. 2.289
1981. 2.361
1991. 2.165 2.114
2002. 2.210 2.305
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.201 99,59 %
Македонци
  
2 0,09 %
Румуни
  
1 0,04 %
Бошњаци
  
1 0,04 %
непознато
  
4 0,18 %


Референце[уреди]

  1. Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 89-91 страна
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]