Велика Сејаница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Велика Сејаница
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 696
Географске карактеристике
Координате 42°54′17″ СГШ; 22°06′16″ ИГД / 42.904833° СГШ; 22.104333° ИГД / 42.904833; 22.104333Координате: 42°54′17″ СГШ; 22°06′16″ ИГД / 42.904833° СГШ; 22.104333° ИГД / 42.904833; 22.104333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 626 м
Велика Сејаница на мапи Србије
Велика Сејаница
Велика Сејаница
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Велика Сејаница је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 696 становника. Село се налази у североисточном делу Грделичке клисуре. Лежи на надморској висини од 600 метара.

У близини села постоји доста земуница које потичу из 1878. године. Наиме, за време ослобођења Срба од Турака, тадашњи мештани села склонили су се у оближњу долину и тамо направили земунице, у којима су се крили.

Сеоска слава је Спасовдан.[1]

Положај и тип[уреди]

Ово је већe село у североисточном делу Грделичке Клисуре. Лежи на земљишту високом око 600 м. Околна насеља су: Козаре, Ковачева Бара, Дедина Бара и др. Добром пијаћом водом становници се снабдевају из бунара, са једне чесме (Големo Корито), постоје и два позната извора (Бела Вода и Мртвица). Поједини крајеви атара носе ове називе: Белутак, Живкова Чука, Лазове, Старчевица, Церова Глава, Свињарица, Орниче, Дулан, Бачевиште, Језеро, Селиште, Деја, Мужан, Рид (на карти: Сејанички Рид), Чукар. У В. Сејаници су махале: Доња, Средња, Горња и Јермиска. Махале међу собом су оштро издвојене. Куће појединих родова су на окупу. У свему насеље има 123 дома (1958. г.).

Старине и прошлост[уреди]

На месту Орниче, које лежи ниже В. Сејанице, некада је постојала „латинска црква", а око ње је било „латинско rробље". Сада су тамо најбоље њиве. Од поменуте цркве приликом орања становници налазе „цигле и камен на који су се лепиле упаљене свеће". Овај камен сада се налази код сеоског крста. По народној традицији, на потезу Чуке било је насеље оних становника који су живели када је постојала поменута црква. Ту се једно место зове Селиште са извором званим Свињарник. Садашњи сељаци тамо су налазили остатке од некадашње ковачнице, затим су у виноградима ископавали „врчви, котлови и широке цигле“. По садашњем становништву В. Сејаница је стара око 150 до 160 година. Имe је добила по првим досељеницима, који су били пореклом из Сјенице у Новопазарском Санџаку. Касније се она назвала Велика Сејаница за разлику од суседне Мале Сејанице. Она лежи у долини Козарске Реке. Приликом ослбођења од Турака 1878. г. Срби Велике Сејанице привремено су се склонили на потесу Војдана Рид. Тамо у једној долини они су имали око 100 земуница. Heкe се познају и сада. Има и парчад од црепуља у којима су сељаци тада пекли хлеб. Сеоска слава је Спасовдан. Тада се одржава сабор код крста са гостима из око 10 околних села. В. Сејаница има гробље на три места. Та места су: Басковац, Чука и Крст (у cредини села). Гробље на Басковцу је највеће. На rpoбљy код места Чука сахрањују се умрли становници Јеремиске Махале. У В. Сејаници нема цркве. О већим празницима сељаци посећују цркве у Козару и Грделици.[2]

Месној основној школи дали су 1931. године назив: "Цар Лазар".[3]

Назив[уреди]

Име носи по Сјеници, месту из кога је становништво које је населило ово насеље пореклом. Касније је имену додат придев велика да би се разликовало од Мале Сејанице, суседног села.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Велика Сејаница живи 640 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,0 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 251 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 680
1953. 699
1961. 758
1971. 750
1981. 722
1991. 760 744
2002. 791 831
2011. 696
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
789 99,74 %
Македонци
  
1 0,12 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Др Јован Трифуноски, Грделичка клисура: Природне лепоте и географске одлике
  2. ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 149-151 страна
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1931. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]