Пређи на садржај

Грделица (село)

Координате: 42° 54′ 06″ С; 22° 04′ 12″ И / 42.9017° С; 22.0701° И / 42.9017; 22.0701
С Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте страницу Грделица (вишезначна одредница).
Грделица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.Пад 871
Географске карактеристике
Координате42° 54′ 06″ С; 22° 04′ 12″ И / 42.9017° С; 22.0701° И / 42.9017; 22.0701
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Грделица на карти Србије
Грделица
Грделица
Грделица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Грделица је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. био је 871 становник.

Овде се налази Железничка станица Грделица.

Историја

[уреди | уреди извор]

Грделица је одувек било стратешки важном месту, око којег су се многе битке водиле током 19. и 20. века. Сударали су се војни и дипломатски интереси великих сила. Србија је на крају дефинитивно успоставила своју власт након Првог светског рата.

Постојала је у Грделици од 1898. године Подружница Српског Пољопривредног друштва, чије је седиште било у Београду. Село се налазило неколико километара од "Српског Манчестера" тј. Лесковца. Ту је поред друмског, био развијен и жељезнички саобраћај. Радило се годинама на јачању привреде у том крају.[1] Почетком 20. века постојала је ту мануфактура за израду ужади (гајтана). Њу су 1903. године покренули удружени Лесковчани са почетним капиталом од 15.000 динара. Ту се прво производило: гајтан, шијак и сукно. Када крај буде дефинитивно ослобођен од Турака, доживеће ће процват. У међуратном периоду од села постаје лепа варошица са развијеном индустријом. Ту је радио погон за прераду вуне, под називом "Фабрика штофа Јовановић, Поповић и комп." (помиње се и 1913).[2] Та импозантна фабрика чији је капитал нарастао на више милиона динара, је радила даноноћно, унајмивши 700 текстилних радника.[3]

Грделица вековима није имала православни храм, а акција градње прве богомоље отегла се преко 60 година. Најближа црква била је далеко седам километара. Индустријалац Јовановић је својим иметком подигао велику цркву у византијском стилу, и поклонио Грделици. Пројектант храма био је арх. Момир Коруновић, а фреске је радио академски сликар Дики. Градња је коштала милион динара а иконостас од ораховог дрвета у дуборезу, рад мајстора Нестора из Галичника - 200.000 динара. У месту је 7. јула 1935. године освећен темељ православне задужбене цркве посвећене Св. Јовану, ктитора фабриканта Јована Л. Јовановића. После три године рада завршена је иста у лето 1937. године. У порти је задужбинар подигао и парохијски дом, у маниру манастирских конака. На звонику комплетно опскрбљене цркве су забрујала три нова црквена звона, током освећења о Ивандану.[4]

Помиње се у школском извештају из 1878. године мушка школа у месту. Била је у једној малој собици у оквиру механе на Дервену, коју су Турци уништили. Учитељ је био из Ораовице (појао је у лесковачкој цркви) а имао је 40 ђака. Школу су издржавала годишњим прилогом сва места (пет) која су слала децу.[5] У основној школи су 1898. године радиле две учитељице. Тзв. Продужна школа у Грделици је отворена јануара 1910. године. Предавач Цветко Љубеновић је показао врло-добар успех учећи 14 ђака. Поред редовне одржавана је недељна и празнична школа за децу старијег узраста.[6] Народна основна школа у Грделици је 1939. године имала пет одељења, а припадала су јој и истурена одељења у околини: по два у Палојцу и Сељаници.[7]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Грделица (село) живи 933 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (39,0 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[8]
Година Становника
1948. 1.000
1953. 978
1961. 1.137
1971. 1.255
1981. 1.305
1991. 1.228 1.188
2002. 1.172 1.234
2011. 1.058
2022. 871
Етнички састав према попису из 2002.‍[9]
Срби
  
 1.171 99,91%
Мађари
  
 1 0,08%
непознато
  
 0 0,0%
Становништво према полу и старости[10]
м
ж
? 1
  
  
 2
80+ 4
  
  
 20
75—79 14
  
  
 19
70—74 37
  
  
 37
65—69 42
  
  
 51
60—64 41
  
  
 36
55—59 23
  
  
 30
50—54 35
  
  
 39
45—49 57
  
  
 42
40—44 45
  
  
 46
35—39 47
  
  
 35
30—34 37
  
  
 41
25—29 35
  
  
 34
20—24 39
  
  
 21
15—19 38
  
  
 32
10—14 46
  
  
 34
5—9 37
  
  
 24
0—4 30
  
  
 21
Просек : 39,0 43,6
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 201 192 275 328 350 350 369


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 68 98 54 61 43 33 9 2 0 1 3,18
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 495 141 316 30 7 1
Женски 485 69 322 79 15 0
УКУПНО 980 210 638 109 22 1
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 191 8 0 0 76
Женски 118 3 0 0 51
Укупно 309 11 0 0 127
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 4 28 10 9 4
Женски 1 8 12 3 1
Укупно 5 36 22 12 5
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 4 8 11 5
Женски 0 1 1 15 10
Укупно 0 5 9 26 15
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 23
Женски 1 0 0 11
Укупно 2 0 0 34

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Трговинско-занатлијски шематизам Краљевине Србије", Београд 1905. године
  2. ^ "Службени војни лист"; Београд 1925. године
  3. ^ "Правда", Београд 1936. године
  4. ^ "Правда", Београд 1937. године
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1880. године
  6. ^ "Просветни гласник", Београд 1910. године
  7. ^ "Просветни гласник", Београд 1939. године
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грделица_(село)&oldid=30786055”