Велика Копашница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велика Копашница
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 653
Положај
Координате 42°53′19″ СГШ; 22°01′34″ ИГД / 42.888495° СГШ; 22.026031° ИГД / 42.888495; 22.026031Координате: 42°53′19″ СГШ; 22°01′34″ ИГД / 42.888495° СГШ; 22.026031° ИГД / 42.888495; 22.026031
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 392 m
Велика Копашница на мапи Србије
Велика Копашница
Велика Копашница
Велика Копашница на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Велика Копашница је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 653 становника.

Тип села[уреди]

Велика Копашница је село збијеног типа. Поједини делови села зову се по родовима, као што су Марчински, Вучковски, Марићевски, Урвички крај итд. У средини села је Средсело. Насеље је 1961. године имало 133 дома.

Старине у селу[уреди]

Потес Грчки Дол лежи западно од Велике Копашнице. У народу се говори да су „тамо седели Грци“; те да је било „неко грчко село“. Остатака од старина данас у Грчком Долу нема. Раније се могла у земљи наћи само по нека цигла. У Гробљу Велике Копашнице, по причању, налазе се стари гробови, који не припадају данашњем становништву. Неки мештани наводе да су то били „латински“ гробови. Положај им је исти као и код садашњих. Са десне стране Копашничке Реке је потес Писана Страна. Раније се тамо налазила нека стена са натписом. Она је данас изломљена. На поменутој страни атара налази се и место Калуђерица. Мештани кажу да су „ту седели калуђери“. По томе је остао и назив Калуђерска Чесма. Постанак села и историјат. По садашњем становништво велика Копашница није много старо село. Оно је основано у XVIII веку. Најпре су у њу дошли („ставили колац“) становници данашњег рода Марчинци. Иза њих су се доселили преци родова Меанџици, Јовинци итд. За време Турака до 1878. године један део земље и Великој Копашници припадаи је Србима, док је „господар“ дела су био неки Турчин, који је живео у Великој Грабовници у околини Лесковца. Од Срба своју земљу си имали становници старијих родова – Марчинци, Јовинци, Марићевци и други. До поменуте године у Средселу налазила се турска кула. Велика Копшаница је 1900 године имала свега 70 кућа. Дељењем задруга за последњих шездесет година број кућа у селу се удвостручио. Нешто је већи број кућа са десне стране Копашничке Реке. Сеоска слава су Духови – Св. Тројице. О празницима старији становници посећују цркву у селу у Ораховици (ваљда Ораовици, оп. Милодан)[1]

Земље и шуме у селу[уреди]

Поједини крајеви атара око села носе ове називе: Голеж, Крстато Дрво, Повитница, Кардиница, Рамњак, Грчки Дол, Писана Страна, Гола Орница, Кладенчиња, Раскрсје, Валог, Конопиште и Калуђерица.


Демографија[уреди]

У насељу Велика Копашница живи 547 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,6 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 193 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,50.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 698
1953. 733
1961. 754
1971. 820
1981. 866
1991. 861 758
2002. 676 851
2011. 653
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
675 99,85 %
Македонци
  
1 0,14 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 96-97 страна
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]