Горње Трњане
Горње Трњане | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Град | Лесковац |
| Становништво | |
| — 2011. |  215 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 57′ 21″ С; 21° 53′ 13″ И / 42.955833° С; 21.886833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 275 m |
.svg)  Горње Трњане Горње Трњане на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Горње Трњане је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 215 становника.
Положај села[уреди | уреди извор]
Горње Трњане налази се западно од Лесковца испод брда Било које је смештено јужно од насеља а поред Шуманског пута. Због оваквог положаја називају га и „Трњане под рид”.
Воде[уреди | уреди извор]
Кроз атар села протиче текућица Мала бара која се улива у Голему бару у атару села Д. Трањана. Голема бара састављена је од вода које истичу из Влашке баре или Влашког рита који се налазу у атару Горњег Трњана. На саставу ових потока постојало је сеоско пераљиште (жене на том делу прале рубље) и „топило” где се топила конопља. У неким извроима оно се наводи и као „горњотрњанско топило”.
У атару села постоји неколико извора или кладенаца. Њих мештани користе као изворе пијаће воде. Налазе се на локалитетима Цер, Чукар, Голема страна и Јасика. У селу постоји мали број бунара.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Горње Трњане живи 192 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,8 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 60 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,17.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 1 | 1 | ||
| 75—79 | 4 | 4 | ||
| 70—74 | 10 | 11 | ||
| 65—69 | 6 | 8 | ||
| 60—64 | 7 | 6 | ||
| 55—59 | 5 | 7 | ||
| 50—54 | 6 | 7 | ||
| 45—49 | 10 | 5 | ||
| 40—44 | 4 | 10 | ||
| 35—39 | 12 | 3 | ||
| 30—34 | 7 | 12 | ||
| 25—29 | 9 | 10 | ||
| 20—24 | 11 | 11 | ||
| 15—19 | 5 | 9 | ||
| 10—14 | 9 | 3 | ||
| 5—9 | 12 | 9 | ||
| 0—4 | 9 | 7 | ||
| Просек : | 36,8 | 39,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 97 | 15 | 69 | 11 | 2 | 0 |
| Женски | 104 | 15 | 69 | 18 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 201 | 30 | 138 | 29 | 4 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 69 | 48 | 0 | 0 | 8 |
| Женски | 64 | 51 | 0 | 0 | 10 |
| УКУПНО | 133 | 99 | 0 | 0 | 18 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 1 | 7 | 1 | 3 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 8 | 2 | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 0 | |
Привреда[уреди | уреди извор]
Највећи број мештана бави се земљорадњом. Гаје се пшеница, кукуруз, кромпир, паприка и бостан. Поред овога постоје и површине под воћем.
Стока се углавном гаји како би подмирила потребе становништва. Вишак сточарских и земљорадничких производа носи се и продаје пазарним даном у Лесковцу. Мештани су се раније бавили рабаџилуком и препродајом стоке. Раније, када је било више стоке било је и појата ван села.
Раније је у селу радило неколико занатлија: кројача, зидара, ковача и ужара.
Становници су се некада бавили и приватним пословима шпедитера, вуновлачара, зидара, најамних радника итд.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ Ђорђевић, Драгутин (1980). Лесковачки зборник XX. Лесковац: Народни музеј у Лесковцу.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
