Горње Трњане

Координате: 42° 57′ 21″ С; 21° 53′ 13″ И / 42.955833° С; 21.886833° И / 42.955833; 21.886833
С Википедије, слободне енциклопедије

Горње Трњане
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2011.Пад 215
Географске карактеристике
Координате42° 57′ 21″ С; 21° 53′ 13″ И / 42.955833° С; 21.886833° И / 42.955833; 21.886833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина275 m
Горње Трњане на карти Србије
Горње Трњане
Горње Трњане
Горње Трњане на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Горње Трњане је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 215 становника.

Положај села[уреди | уреди извор]

Горње Трњане налази се западно од Лесковца испод брда Било које је смештено јужно од насеља а поред Шуманског пута. Због оваквог положаја називају га и „Трњане под рид”.

Воде[уреди | уреди извор]

Кроз атар села протиче текућица Мала бара која се улива у Голему бару у атару села Д. Трањана. Голема бара састављена је од вода које истичу из Влашке баре или Влашког рита који се налазу у атару Горњег Трњана. На саставу ових потока постојало је сеоско пераљиште (жене на том делу прале рубље) и „топило” где се топила конопља. У неким извроима оно се наводи и као „горњотрњанско топило”.

У атару села постоји неколико извора или кладенаца. Њих мештани користе као изворе пијаће воде. Налазе се на локалитетима Цер, Чукар, Голема страна и Јасика. У селу постоји мали број бунара.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Горње Трњане живи 192 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,8 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 60 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,17.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[1]
Година Становника
1948. 245
1953. 256
1961. 244
1971. 241
1981. 256
1991. 228 228
2002. 250 256
2011. 215
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
247 98,8%
непознато
  
3 1,2%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Привреда[уреди | уреди извор]

Највећи број мештана бави се земљорадњом. Гаје се пшеница, кукуруз, кромпир, паприка и бостан. Поред овога постоје и површине под воћем.

Стока се углавном гаји како би подмирила потребе становништва. Вишак сточарских и земљорадничких производа носи се и продаје пазарним даном у Лесковцу. Мештани су се раније бавили рабаџилуком и препродајом стоке. Раније, када је било више стоке било је и појата ван села.

Раније је у селу радило неколико занатлија: кројача, зидара, ковача и ужара.

Становници су се некада бавили и приватним пословима шпедитера, вуновлачара, зидара, најамних радника итд.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ Ђорђевић, Драгутин (1980). Лесковачки зборник XX. Лесковац: Народни музеј у Лесковцу. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]