Кети
Укупна популација | |
---|---|
1.600 | |
Региони са значајном популацијом | |
Русија (Краснојарска Покрајина) | 1.219 (2010) |
Украјина | 37 (2001) |
Језици | |
кетски, руски | |
Религија | |
православље, анимизам, шаманизам | |
Сродне етничке групе | |
Југи и остали (изумрли) јенисејски народи; могући далеки сродници: Навахо, Апачи и остали Дене |
Кети су јенисејски народ, староседеоци су Сибира. Говоре кетским језиком који спада у северну групу јенисејских језика.
Кети су мали етно-лингвистички изоловани народ из Краснојарског краја, са средњег и доњег тока реке Јенисеј и притока Поткамена Тунгуска, Јелогуј и Курејка. Јенисејским народима, припадали су и народи Кот, Арин, Југ, Пумпокол, и Асан али су их Хакаси, Евенки и Руси асимиловали. Данас су Кети једини преостали јенисејски народ.[1]
Кети живе у малим раштрканим групама, монголоидног су изгледа, али светлије пути. Лов, риболов и узгој ирваса типични су њиховој култури.
Име
[уреди | уреди извор]Руси су их у 17. веку прозвали Остјацима, што је назив под којим је био обухваћен већи број несродиних сибирских народа. Касније су, да би се направила разлика између њих и других народа познатих под именом Остјаци, названи Јенисејски Остјаци, по реци Јенисеј чији су средњи и доњи ток насељавали.[2] Неколико година након стварања Совјетског Савеза, 1930-их, званично им је промењено име у Кети. Кетски аутоним (име којим сами себе називају) је Кет (у множини је Денг), што значи човек.[1] Кети са река Сим и Кас који су називали себе Југун, 1960-их су признати као посебан народ.
Историја
[уреди | уреди извор]Верује се да су Кети на реку Јенисеј досељени пре око 2.000 година са југа, са неког места које је ближе планинама Западни Сајан, Источни Сајан и Алтај.[3] Први спомен о њима датира из 17. века, када Руси спомињу њихова племена Инбак, Земчак и Богден. Почетком 17. века кетска земља улази у састав Руског царства. Козаци из града Мангазеја 1607. на њиховој територији оснивају испоставу за прикупљање пореза, у облику крзна ласица, веверица и видри. Кети су пружили отпор али безуспешно.[1]
Кети, који су били полуномадски народ, су након доласка комуниста на власт у Русији и стварања Совјетског Савеза, почетком 20. века, у време колективизације, насељени у стална насеља.[1]
Кети су 2010. бројали 1.219 људи,[4] а насеља им се (више нису номади) налазе у Туруханском рејону: Келог, Серково, Бакланиха, Горошиха, Пакулиха, Туруханск и Мадујка, и у Евенкијском рејону: Суломај. Кети су као и остали монголоидни народи у Русији полурусификовани, што значи да носе руска имена и презимена. Мада је ово особина свих номада, као што Роми носе имена и презимена већинских народа у државама у којима живе.
Језик
[уреди | уреди извор]Стручњак за кетски језик, Финац М. А. Кастрин, 1858. издаје прву граматику и речник кетског језика, који садржи и нешто материјала о котском језику.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г The Peoples of the Red Book
- ^ "Ket: Bibliographical guide". Institute of Linguistics (Russian Academy of Sciences) & Kazuto Matsumura (Univ. of Tokyo).
- ^ „The Ket and Other Yeniseian Peoples”. Архивирано из оригинала 06. 04. 2019. г. Приступљено 02. 01. 2017.
- ^ „Резултати пописа 2010. у Русији Национални састав становништва” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 12. 2019. г. Приступљено 02. 01. 2017.