Свест — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 7. мај 2015. у 19:16

Свест је у најопштијем значењу: свеукупност властитих психичких доживљаја (осети, опажаји, сећања, мишљење, представе, асоцијације, осећања, потребе и сл.) које смо у стању непосредно да опазимо интроспекцијом и релативно јасно опишемо или на други начин изразимо. У социологији, систем уверења, представа, ставова, вредности и знања, настао под утицајем традиције и социокултурних чинилаца, који припада једном колективу, друштву или друштвеном слоју (друштвена свест, класна свест, национална свест). Дефинише се и као реалност психичког која обухвата садржај чулних података и перцепција. Представља стечена знања и навике, усвојене вредности, ставове и уверења грађана о некој појави.

Савест је људској природи инхерентна способност или у теологији од Бога дат дар моралног просуђивања властитих поступака и мисли. Према психолошком и психоаналитичком тумачењу, то је систем интернализованих моралних вредности и правила о томе шта је добро или зло, дозвољено или забрањено, морално или неморално. Формира се током процеса социјализације идентификацијом са најважнијим особама из околине, посебно са родитељима. Најважнија функција Супер-ега (савести) је контрола деструктивних и неприхватљивих тежњи из Ид-а, односно спречавање да допру до Ега. По психоанализи, Суперего је контролор Ега, „унутрашњи судија” који осуђује, прети и свирепо кажњава Его, баш као што су то родитељи раније чинили свом детету.

Види још

Психопатологија свести

Референце

Литература

Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.

Спољашње везе

Речник психотерапије о савести

Овај чланак везан за психологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Датотека:Da Vinci Ventrikel.gif|мини|Цртеж делова људског мозга ([[Леонардо да Винчи]]).]]
-'''Свест''' је у најопштијем значењу: свеукупност [[власт]]итих [[Психа (психологија)|психичких]] [[доживљај]]а (осети, опажаји, сећања, [[мишљење]], представе, асоцијације, осећања, потребе и сл.) које смо у стању непосредно да опазимо интроспекцијом и релативно јасно опишемо или на други начин изразимо. У [[социологија|социологији]], [[систем]] уверења, представа, [[став]]ова, [[вредност]]и и [[знање|знања]], настао под [[утицај]]ем традиције и социокултурних чинилаца, који припада једном колективу, [[друштво|друштву]] или [[друштво|друштвеном]] слоју ([[друштво|друштвена]] [[свест]], класна свест, национална свест). Дефинише се и као реалност психичког која обухвата садржај чулних [[податак]]а и перцепција. Представља стечена знања и навике, усвојене вредности, ставове и уверења грађана о некој појави.
+'''Свест''' је у најопштијем значењу: свеукупност [[власт]]итих [[Психа (психологија)|психичких]] [[доживљај]]а (осети, опажаји, сећања, [[мисао|мишљење]], представе, асоцијације, осећања, потребе и сл.) које смо у стању непосредно да опазимо интроспекцијом и релативно јасно опишемо или на други начин изразимо. У [[социологија|социологији]], [[систем]] уверења, представа, [[став]]ова, [[вредност]]и и [[знање|знања]], настао под [[утицај]]ем традиције и социокултурних чинилаца, који припада једном колективу, [[друштво|друштву]] или [[друштво|друштвеном]] слоју ([[друштво|друштвена]] [[свест]], класна свест, национална свест). Дефинише се и као реалност психичког која обухвата садржај чулних [[податак]]а и перцепција. Представља стечена знања и навике, усвојене вредности, ставове и уверења грађана о некој појави.
-'''Савест''' је људској природи инхерентна [[способност]] или у теологији од Бога дат дар моралног просуђивања властитих поступака и мисли. Према психолошком и психоаналитичком тумачењу, то је систем интернализованих [[морал]]них вредности и [[правило|правила]] о томе шта је добро или зло, дозвољено или забрањено, морално или неморално. Формира се током процеса социјализације идентификацијом са најважнијим [[особа]]ма из околине, посебно са родитељима. Најважнија функција Супер-ега (савести) је контрола деструктивних и неприхватљивих [[тежња|тежњи]] из [[Ид|Ид-а]], односно спречавање да допру до [[Его|Ега]]. По [[психоанализа|психоанализи]], [[Суперего]] је контролор Ега, „унутрашњи судија” који осуђује, прети и свирепо кажњава [[Его]], баш као што су то родитељи раније чинили свом [[дете]]ту.
+'''Савест''' је људској природи инхерентна [[способност]] или у теологији од Бога дат дар моралног просуђивања властитих поступака и мисли. Према психолошком и психоаналитичком тумачењу, то је систем интернализованих [[морал]]них вредности и [[правило|правила]] о томе шта је добро или зло, дозвољено или забрањено, морално или неморално. Формира се током процеса социјализације идентификацијом са најважнијим [[особа]]ма из околине, посебно са родитељима. Најважнија функција Супер-ега (савести) је контрола деструктивних и неприхватљивих [[тежња|тежњи]] из [[ID|Ид-а]], односно спречавање да допру до [[Ид, его и супер его|Ега]]. По [[психоанализа|психоанализи]], [[Суперего]] је контролор Ега, „унутрашњи судија” који осуђује, прети и свирепо кажњава [[Ид, его и супер его|Его]], баш као што су то родитељи раније чинили свом [[дете]]ту.
 == Види још ==