Ђорђе Војислављевић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 109: Ред 109:
| colspan="2" | Михајло<br /><small>(Претендент 1101)</small>
| colspan="2" | Михајло<br /><small>(Претендент 1101)</small>
| colspan="2" | '''Ђорђе Бодиновић'''<br /><small>(Владао&nbsp;1115-1118</br>i 1125-1131)</small>
| colspan="2" | '''Ђорђе Бодиновић'''<br /><small>(Владао&nbsp;1115-1118</br>i 1125-1131)</small>
| colspan="2" | '''[[Грубеша Бранисављевић]]'''<br /><small>(Владао&nbsp;1118-1125)</small>
| colspan="2" | '''[[Грубеша]]'''<br /><small>(Владао&nbsp;1118-1125)</small>
| colspan="2" | Драгиња
| colspan="2" | Драгиња
| colspan="2" | '''[[Градиња Бранисављевић]]'''<br /><small>(Владао&nbsp;1131-1142)</small>
| colspan="2" | '''[[Градиња Бранисављевић]]'''<br /><small>(Владао&nbsp;1131-1142)</small>

Верзија на датум 19. јануар 2013. у 15:32

Ђорђе Бодиновић
Породица
РодитељиКонстантин Бодин
ДинастијаВојислављевићи
Краљ Дукље
Период(1113–-1118), (1125--1131)

Ђорђе Бодиновић је био српски краљ Дукље у XI веку. Наследио је оца Константина Бодина. Био је на престолу Дукље у два наврата: од (1113–-1118) и од (1125--1131). У време своје владавине се трудио да обнови очеву идеју уједињења српских земаља, али у томе није успео. Између Ђорђеве прве и друге владавине, Дукљом је владао Грубеша Бранисављевић, рођак рашкога великог жупана Уроша I, који је био наклоњен Византији. Након што је народ збацио Грубешу и вратио Ђорђа на престо, византијски цар Јован Комнен напао је српске области, освoјио Рашку и при томе заробио мноштво српског народа које насељава чак у Азији. Урош, након тога, признаје византијску власт, а као псоледица тога византијска војска убрзо слама и отпор Ђорђа Бодиновића, заробљава га и одводи у ропство у Цариград.

Ђорђе је умро у цариградској тамници, а на његово место Византијски цар поставља Градињу Бранисављевића.

Родослов Ђорђа Бодиновића

Извори

  1. ^ Historia Jugosławii, str.508, Tadeusz Wasilewski

Литература

  • John Fine, The Early Medieval Balkans - The University of Michigan Press, 1991. ISBN 0-472-08149-7.
  • Сима Лазић Лукин - КРАТКА ПОВЈЕСНИЦА СРБА ОД ПОСТАЊА СРПСТВА ДО ДАНАС [1]
  • А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске династије, Нови Сад - Београд 2001, 32.
  • Т. Живковић, Портрети српских владара (IX - XII век), Београд 2006, 127—132.