Anksiolitik
Anksiolitik (antipanični ili antianksiozni agens.[1]) je lek koji se koristi za lečenje anksioznosti, i srodnih psiholoških i fizičkih simptoma. Anksiolitici su se pokazali korisnim u lečenju anksioznih poremećaja[2][3]
Beta blokatori kao što su propranolol i oksprenolol, mada nisu anksiolitici, se mogu koristiti za suzbijanje somatskih simptoma anksioznosti.[4]
Tipovi anksiolitika[уреди | уреди извор]
Benzodiazepini[уреди | уреди извор]
Benzodiazepini se propisuju za kratkotrajno olakšavanje teške i onesposobljavajuće anksioznosti. Benzodiazepini se koriste za lečenje velikog broja oboljenja i simptoma i obično su privi izbor leka za kratkotrajnu CNS sedaciju. Dugotrajna upotreba obuhvata lečenje teške anksioznosti. Postoji rizik benzodiazepinskog povlačenja i povratka sindroma nakon kontinuirane upotrebe duže od dve nedelje. Tolerancija i zavisnost se mogu javiti kod pacijenata na takvim tretmanima.[5] Postoji takođe dodatni problem akumulacije metabolita leka i nuspojava.[6]
SSRI[уреди | уреди извор]
Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina, ili serotonin-specifični inhibitori preuzimanja[7], (SSRI) su klasa jedinjenje koja se tipično koristi kao antidepresanti u lečenju depresije, anksioznih poremećaja, i nekih poremećaja ličnosti. SSRI lekovi su primarno klasifikovan kao antidepresanti i tipično su više doze neophodne da bili efektivni u lečenju anksioznih poremećaja.
Azapironi[уреди | уреди извор]
Azapironi su klasa agonist 5-HT1A receptora. Oni ne proizvode sedaciju i zavisnost poput benzodiazepina, i izazivaju znatno manje kognitivno pogoršanje.[8]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „Antianxiety agent at Dorland's Medical Dictionary”.
- ^ Berrios, GE (1999). „Anxiety Disorders: a conceptual history”. J Affect Disord. 56 (2–3): 83—94. PMID 10701465. doi:10.1016/S0165-0327(99)00036-1.
- ^ Kessler RC, Chiu WT, Demler O, Merikangas KR, Walters EE (2005). „Prevalence, severity, and comorbidity of 12-month DSM-IV disorders in the National Comorbidity Survey Replication”. Arch. Gen. Psychiatry. 62 (6): 617—27. PMC 2847357
. PMID 15939839. doi:10.1001/archpsyc.62.6.617.
- ^ „Anxiety Disorders”.
- ^ Gelder, M, Mayou, R. and Geddes, J. 2005. Psychiatry. 3rd ed. New York: Oxford. стр. 236.
- ^ Lader M, Tylee A, Donoghue J (2009). „Withdrawing benzodiazepines in primary care”. CNS Drugs. 23 (1): 19—34. PMID 19062773. doi:10.2165/0023210-200923010-00002.
- ^ Barlow, David; H. Durand; V. Mark (2009). „Chapter 7: Mood Disorders and Suicide”. Abnormal Psychology: An Integrative Approach (Fifth изд.). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. стр. 239. ISBN 978-0-495-09556-9. OCLC 192055408.
- ^ Dan J. Stein; Eric Hollander; Barbara Olasov Rothbaum, ур. (14. 08. 2009). Textbook of Anxiety Disorders (second изд.). American Psychiatric Publishing, Inc. стр. 194. ISBN 9781585622542.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Dan J. Stein; Eric Hollander; Barbara Olasov Rothbaum, ур. (14. 08. 2009). Textbook of Anxiety Disorders (second изд.). American Psychiatric Publishing, Inc. стр. 194. ISBN 9781585622542.
- Barlow, David H.; Durand, V. Mark (2009). Abnormal Psychology: An Integrative Approach. Chapter 7: Mood Disorders and Suicide (Fifth изд.). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. стр. 239. ISBN 978-0-495-09556-9. OCLC 192055408.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
