Delfi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Delfi (višeznačna odrednica).
Delfi
Δελφοί
Svetska baština Uneska
Zvanično imeArheološko nalazište Delfi
MestoDelfi, Grčka Uredi na Vikipodacima
Koordinate38° 29′ S; 22° 30′ I / 38.48° S; 22.5° I / 38.48; 22.5
Površina315 km2 (3,39×109 sq ft)
Uključuje
  • Delphic Oracle Edit this on Wikidata
Kriterijumkulturna: i, ii, iii, iv, v, vi
Referenca393.
Upis1987. (11. sednica)
Ugroženostne
Veb-sajthttp://whc.unesco.org/en/list/393

Delfi (grčki: Δελφοί - Delphoi) su arheološko nalazište i savremeni grad u Grčkoj. Zbog svoje izuzetne istorijske važnosti od 1987., godine ovo arheološko nalazište se nalazi pod zaštitom Uneska.[1] U antička vremena bili su prebivalište Pitija, sveštenica Apolonovog hrama. Delfi su poštovani širom grčkog sveta kao mesto ομφαλός (omphalos) kamena, centra sveta. U unutrašnjosti εστία (hestia), ili srcu hrama delfskog Apolona (Απόλλων Δελφίνιος - Apollon Delphinios), goreo je (večni plamen) (άσβεστος φλόγα). Posle bitke kod Plateje, grčki gradovi su ugasili svoje vatre i doneli su novu vatru iz srca Grčke, Delfa. U pričama o osnivanju nekih grčkih kolonija, osnivači su prvo posvećivani u Delfima.[2]

Lokacija i istorija[uredi | uredi izvor]

Na padini planine Parnas, između dve stene, u okviru polukružne izbočine poznate kao Ferdijade, leži panhelensko svetilište Delfi, najpoznatije proročište stare Grčke. Delfe su stari Grci smatrali centrom sveta. Po mitologiji, tu su se srela dva orla koje je poslao Zevs sa suprotnih strana univerzuma, koji je trebalo da pronađu njegov centar. Svetilište Delfa je u spektakularnom pejzažnom okruženju i dugo vekova je bilo verski i kulturni centar, kao i simbol jedinstva helenskog sveta. U samom početku, Delfi su bili posvećeni majci Geji, a čuvala ih je strašna zmija Piton, koju je kasnije ubio Apolon. Apolonovo svetilište su ovde izgradili Krićani, koji su stigli u Kiru, delfsku luku u Korintskom zalivu, udaljenu petnaestak kilometara jugozapadno od Delfa, u pratnji boga koji je imao formu delfina. Ovaj mit je preživeo u igrama koje su se igrale na mnogim delfijskim festivalima, kao što su Septerijon, Delfinija, Targelija i naravno, u poznatom festivalu Pitija, koji je slavio smrt zmije Pitona, a koji su činila muzička i atletska takmičenja.

Najranija arheološka nalazišta u oblasti Delfa, a koja datiraju iz neolitskog perioda (četvrtog milenijuma pre nove ere), dolaze iz pećine Korikejon Andron koja se nalazi u Parnasu, gde su pronađeni ostaci prvih rituala. U svetilištu su otkrivena boravišta i groblje Mikenske kulture, (drugi milenijum pre nove ere), ali su ostaci veoma retki i fragmentirani sve do osmog veka pre nove ere, momenta kada je uspostavljen kult Apolona i kada počinje razvoj svetilišta i proročišta. U šestom veku pre nove ere je verski i politički uticaj mesta proširen na celu Grčku, ali i ostatak poznatog sveta, odakle su hodočasnici dolazili kako bi dobili blagoslov od Pitije, Apolonove sveštenice.[3]

Apolon[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Apolon
Apolonov hram u Delfiju, gledan odozdo
Pogled na stadijum delfskog svetilišta, korišćen za vreme Pitijskih igara. Kamene tribine s desne strane su dodali Rimljani.

Ime Delphoi je povezano s δελφός delphus „materica“ i možda ukazuje na obožavanje boginje zemlje na tom mestu. Apolon je povezan s ovim mestom svojim epitetom Δελφίνιος Delphinios, „Delfski“, t. j. „iz Delfa“, ili „iz materice“. Epitet je povezan s delfinom („ribom s matericom“) u homerskoj Himni Apolonu (Εις Απόλλωνα Πύθιον, 400), koja kaže kako je Apolon prvi put došao u Delfe u obliku delfina, noseći krićanske sveštenike na leđima.

Druga legenda kaže da je Apolon došao u Delfe sa severa i zaustavio se u Tempeu, gradu u Tesaliji da ubere lovor, biljku koja mu je posvećena. U znak sećanja na ovu legendu, pobednici Pitijskih igara nagrađivani su lovorovim vencem ubranim u Tempeu.

Delfi su bili mesto velikog hrama posvećenog Apolonu Febu, Pitijskih igara i poznatog proročišta. Čak i u rimsko vreme bilo je stotine votivnih statua, koje je opisao Plinije Mlađi a video ih je i geograf Pausanija.

Kad je bio mlad, Apolon je ubio htoničnu zmiju Pitona, koji je živeo kraj Kastalijanskog potoka, zato što je, po nekima, pokušao da siluje Leto koja je bila trudna s Apolonom i Artemidom. Ovaj potok je odavao isparenja zbog kojih je proročište u Delfima davalo pretskazanja. Apolon je ubio Pitona ali je morao biti kažnjen zbog toga, jer je Piton bio Gejino dete. Svetilište posvećeno Apolonu je verovatno prvobitno bilo posvećeno Geji, a posle Posejdonu. Proročište je u to vreme prorocalo budućnost na osnovu žuborenja vode i šuštanja lišća.

Proročica[uredi | uredi izvor]

Prva proročica je bila opštepoznata kao Sibila, iako je njeno ime bilo Herofila. Ona je svoja predskazanja pevala, a dobijala ih je od Geje. Kasnije, „Sibila“ je postala titula koja je davana svakoj sveštenici "Sibyl" koja je proricala. Sibila bi sedela na „sibilskoj steni“, udišući isparenja iz zemlje[a] i davala svoja često zbunjujuća predskazanja. Pausanija je tvrdio da je Sibila rođena iz veze čoveka i boginje, kćerke morskog čudovišta i besmrtne nimfe. Drugi su govorili da je ona Apolonova sestra ili kćerka. Treći tvrde da je Sibila crpla snagu prvobitno od Geje, koja je predala proročište Temidi, a ova Febu. Plutarh navodi da je proročica sedela na tronošcu, što je bio simbol Apolonove prisutnosti, da je žvakala lovorov list i padala u zanos ispuštajući nerazumljive glasove, da bi sveštenici koji su bili prisutni davali tumačenje.[5]

„Mistična“ isparenja

Proročica je imala značajan uticaj širom Grčke, i konsultovana je pre svakog važnijeg poduhvata: ratova, osnivanja kolonija i sl. Ona je poštovana i u polu-helenističkim zemljama u okolini Grčke, kao što je Lidija, Karija, čak i Egipat. Krez, vladar Lidije tražio je savet od Delfa pre nego što je napao Persiju, i prema Herodotu dobio je odgovor: „ako to uradiš, uništićeš veliko carstvo.“ Krez je smatrao da je odgovor povoljan i krenuo u rat, ali je bio poražen (a njegovo carstvo je, naravno, uništeno).

Takođe se smatra da je proročica objavila da je Sokrat najmudriji čovek u Grčkoj, na šta je Sokrat rekao da ako je tako, to je zbog toga što je svestan svog neznanja. Ova tvrdnja povezana je s najčuvenijim geslom Delfa, za koji je Sokrat rekao da ga je ovde naučio, Gnothi Seauton (Γνώθι Σεαυτόν): „upoznaj sebe samog“. Drugi poznati moto Delfa je Meden Agan (Μηδέν Άγαν): „ništa previše“.

U 3. veku posle Hrista, proročica je, verovatno potkupljena, izjavila da bog ovde više neće govoriti.

Apolonov hram u Delfima izgradili su Troponije i Agamed.

Riznice[uredi | uredi izvor]

Od samog ulaza u nalazište, pa uz padinu skoro do samog hrama, nalazi se veliki broj votivnih statua i brojne riznice. Njih su podizale razne države – prekomorske, kao i one s grčkog kopna, da bi obeležile pobede i zahvalile se proročištu za korisne savete. Najimpresivnija je danas restaurirana Riznica boginje Atine, koja je podignuta u znak sećanja na atinsku pobedu u Maratonskoj bici. Atinjanima je proročica takođe savetovala da imaju veru u u svoje „drvene zidove“ – shvativši da je proročica mislila na njihove brodove, dobili su poznatu bitku kod Salamine. Druga impresivna riznica je posvećena gradu Sifnosu, u kojoj je nagomilano veliko bogatstvo iz rudnika srebra i zlata.

Tolos[uredi | uredi izvor]

Tolos na svetilištu Atine Proneje je kružna građevina izgrađena između 380. i 360. p. n. e. Ona se sastoji od 20 dorskih stubova raspoređenih u prečniku od 14,76 m, s 10 korintskih stubova unutra. Tolos se nalazi oko 800 m od glavnih ruina u Delfima. Tri dorska stuba su restaurirana, a to je danas najpopularnije mesto u Delfima za fotografisanje turista.

Današnji Delfi[uredi | uredi izvor]

Današnji Delfi ili Delfoi nalazi se zapadno od arheološkog nalazišta. Pored njega prolazi moderan auto-put koji povezuje Amfisu sa Itejom i Arahovom. Glavna ulica je dvosmerna. U Delfiju postoji škola, licej i trg (plateia). Opština uključuje i mesto Hriso, koje se u antičko doba zvalo Krisa.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nakon istraživanja mesta, arheolozi su bili ubeđeni da su isparenja samo mit, jer nikakav dokaz o njihovom postojanju nisu mogli da pronađu jer, po opšteprihvaćenom mišljenju tadašnje geologije, emitovanje gasova iz stene može se pojaviti jedino u vezi s vulkanskom aktivnošću. Međutim, nedavna geološka ispitivanja ukazuju da je mesto proročišta mlada geološka raselina i da je moguće da su u drevnim vremenima ovde izlazili laki ugljovodonični gasovi iz bitumenoznog krečnjaka koji imaju opojan efekat.[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ UNESCO
  2. ^ Burkert 1985, str. 61, 84.
  3. ^ UNESCO
  4. ^ De Boer, J. Z.; Hale, J. R. (2000). The Geological Origins of the Oracle at Delphi, Greece (PDF). London: Geological Society. ISBN 978-1-86239-062-1. Pristupljeno 24. 1. 2019. 
  5. ^ Nova Akropola

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Delfi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Делфи&oldid=26425500”