Карпатски Русини

Из Википедије, слободне енциклопедије

Русини су источнословенски народ, који претежно живи у западној Украјини, у покрајини Закарпатија, а има их укупно око 610.000. Делови овог народа такође живе и у Словачкој, Пољској и Румунији.[1] Њихов језик спада у групу источнословенских језика. Русине неки сматрају посебним народом, док их други сматрају делом украјинског народа.

Поред овог имена, Русини се у историјским документима помињу и под именима Рутени и Малоруси. Постоје такође и Русини у Војводини, чији језик спада у групу западнословенских језика и сличан је словачком.

На територији на којој данас живе Русини (Рутени) су се населили негде средином 13. века, премда постоји мишљење да су их Угри већ затекли тамо. Русини су од самог почетка припадали православној цркви. Четрдесет и пети законски чланак из 1495. помиње их као „шизматике“, тј. православце:

Викицитати „На границама Краљевине [Угарске] има много места, у којима Рашани [тј. Срби], Рутени [тј. Русини], Власи [тј. Румуни] и други шизматици [тј. православни] бораве на земљишту хришћана [тј. католика]. Живећи до сада у складу са својим [православним] обредом, навикли су да не плаћају уопште никакву [црквену] десетину од [приноса од] тог истог земљишта. Међутим, господа прелати [тј. црквене старешине] их настоје натерати на плаћање десетине. Пошто се десетина, намењена за Христову баштину [тј. добра која поседује црква], обично тражи од Христових верника [тј. католика] а не од других шизматика — посебно не од оних, који на позив и ради безбедности Краљевског Величанства и војвода, барона и осталих чиновника који држе границе [Угарске] Краљевине, настањују поменута места — зато је наређено и закључено да се одсад па надаље од Рашана, Рутена, Влаха и других шизматика, на којем год земљишту хришћана боравили, не тражи уопште никаква десетина.[a]
({{{2}}})

Као православни, Русини су прешли на унију, коју је прихватио 1646. монах Петар Парфени у име своје браће свештеника. Као награду за то, Петар Парфени је касније постао унијатски епископ. Међутим, овим унијатска пропаганда није још постигла свој циљ. Петар Парфени је 1655. привео још 400 православних свештеника унији.

Унија је међу Русинима дуго времена била тајна. Када је пре Другог светског рата почео процес враћања православљу, многи нису разумели шта се догађа, јер су одувек сматрали себе православнима. Искористивши то, унијатско свештенство, уместо било каквог објашњавања, звало је „шизматицима“ оне који су се враћали православљу. На тај начин могло је накратко да спречи масовно преобраћање.

Историјски осврт[уреди]

Етнички Русини потичу од источнословенских племена Тивераца, Улића и Белих Хрвата који су населили област Источних Карпата у VI-VII веку после Христа.

Расејање, подгрупе и бројност[уреди]

Савремени русини насељавају западни део Закарпатске области у Украјини, североисточну Словачку (североисток Прешовског краја), а до Другог светског рата насељавали су и југоисток Пољске (операција Висла). Наведене области имају историјски назив Лемковина. Део Русина данас живи у расејању куда су последњих неколико столећа раселили из савремене Украјине - у Мађарској, Србији (у Војводини, где им је језик признат као један од званичних језик администрације), Хрватској, САД, Канади, Аустралији и Русији.

Русини у украјинском делу Лемковине[уреди]

Закарпатска епархија Галицијске митрополије Лемковине, Бојковине и Хуцулине ступила је у унију са Римом, образовавши грко-католичку цркву (унијатску цркву), после потписивања Ужгородске уније 24. априла 1646. године. Од тада се припадност унијатству стала изједначавати са етничким значењем словенског етноса - Русин.

Русини у словачком делу Лемковине[уреди]

На истоку у селима превладавају Русини; на западу се могу наћи само поједина русинска села. Крајњим западним русинским насељима сматрају се села Литманова у Старој Љубовни и Остурња.

Русини у пољском делу Лемковине[уреди]

У међуратном периоду Лемковина се скоро у потпуности налазила у пределима Краковског војводства, с центрима у градовима Нови Сонч, Грибув, Горлице, Јасло и Кросно. на територији која је захватала површину од 4310 км2.

Русини у Панонији[уреди]

Русини у Панонији представљају словенску мањину у Србији и Хрватској. Од 20000 панонских Русина око 15000 су потомци исељеника из Галиције и Малорусије (Гетманшчине), а остали се сматрају потомцима исељеника са Закарпатја.

Етноним и идентитет[уреди]

Легенда позната из Великопољске хронике: У древним књигама пише да се Панонија сматра мајком и прародитељком свих словенских народа... од тих панонаца родила су се три брата, синови Пана, владара свих панонаца, од којих је најстарији имао име Љех, други Рус, а трећи Чех. Та тројица родивши потомоство, владаху трима краљевствима: пољака, руса и чеха, које називаху и бохемцима.

Неједнородност Русина[уреди]

Русинска политичка кретања под притиском историјских и економских прилика прилично су разноврсна. Сада можемо говорити о најмање четири:

  • Прословачки курс
  • Проукрајински курс
  • Проруски курс
  • Мађарофилски курс

Религија[уреди]

Преци Русина примили су хришћанство највероватније у време мисионарског путовања солунске браће Кирила и Методија у Великоморавску кнежевину.

Статус Русина[уреди]

Русини су у Словачкој, ПОљској, Мађарској, Србији и Чешкој званично признати за националне мањине.

Спорови о статусу народа и језика[уреди]

Расправа о томе да ли је русински засебан језик, или је он дијалекат руског или украјинског траје до данашњих дана. По мишљењу украјинских етнографа, лингвиста и филолога русински језик је један од западних дијалеката украјинског језика, а русини су подетнос украјинаца.

Језик[уреди]

Истраживања генетичке структуре[уреди]

По хаплогрупи y- хромозома ДНК човека[уреди]

По хаплогрупи митохондријске ДНК човека[уреди]

Традиција[уреди]

Историја[уреди]

Древна словенска насеља[уреди]

Пад под власт Угарске[уреди]

Проблеми Подкарпатске Руси после Првог светског рата[уреди]

У саставу Чехословачке[уреди]

Други светски рат[уреди]

Совјетски период[уреди]

Период независне Украјине[уреди]

Знаменити Русини[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Оригинал гласи:
    Викицитати „Sunt plurima Loca in confiniis Regni sita, in quibus Rasciani Rutheni, Wallachi et alii schismatici in terris Christianorum habitant, et de eisdem terris hactenus juxta eorum Ritum viventes nullas penitus decimas solvere consueverunt. Et quia ispsae decimae in patrimonium Christi dedicate, a Christi fidelibus, et non aliis schismaticis hominibus (preasertim vero illis, ad vocationem, et assecurationem regiae majestatis, ac waywodarum, banorum, et caeterorum officialium, ipsa confinia regni tenentium, dicta loca incolentibus) exigi solent: ob hoc ordinatum est, et conslusum: Quod amodo de caetero, ab ispis Rascianis, Ruthenis, Valachis, et aliis schismaticis, in quibuscunque terris christianorum residentibus, nullae penitus decimae exigantur.”
    ({{{2}}})

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]