Карпатски Русини

Из Википедије, слободне енциклопедије

Русини су источнословенски народ, који претежно живи у западној Украјини, у покрајини Закарпатија, а има их укупно око 610.000. Делови овог народа такође живе и у Словачкој, Пољској и Румунији.[1] Њихов језик спада у групу источнословенских језика. Русине неки сматрају посебним народом, док их други сматрају делом украјинског народа.

Поред овог имена, Русини се у историјским документима помињу и под именима Рутени и Малоруси. Постоје такође и Русини у Војводини, чији језик спада у групу западнословенских језика и сличан је словачком.

На територији на којој данас живе Русини (Рутени) су се населили негде средином 13. века, премда постоји мишљење да су их Угри већ затекли тамо. Русини су од самог почетка припадали православној цркви. Четрдесет и пети законски чланак из 1495. помиње их као „шизматике“, тј. православце:

Викицитати „На границама Краљевине [Угарске] има много места, у којима Рашани [тј. Срби], Рутени [тј. Русини], Власи [тј. Румуни] и други шизматици [тј. православни] бораве на земљишту хришћана [тј. католика]. Живећи до сада у складу са својим [православним] обредом, навикли су да не плаћају уопште никакву [црквену] десетину од [приноса од] тог истог земљишта. Међутим, господа прелати [тј. црквене старешине] их настоје натерати на плаћање десетине. Пошто се десетина, намењена за Христову баштину [тј. добра која поседује црква], обично тражи од Христових верника [тј. католика] а не од других шизматика — посебно не од оних, који на позив и ради безбедности Краљевског Величанства и војвода, барона и осталих чиновника који држе границе [Угарске] Краљевине, настањују поменута места — зато је наређено и закључено да се одсад па надаље од Рашана, Рутена, Влаха и других шизматика, на којем год земљишту хришћана боравили, не тражи уопште никаква десетина.[a]
({{{2}}})

Као православни Русини су прешли на унију, коју је прихватио 1646. монах Петар Парфени у име своје браће свештеника. Као награду за то, Петар Парфени је касније постао унијатски епископ. Међутим, овим унијатска пропаганда није још постигла свој циљ. Петар Парфени је 1655. привео још 400 православних свештеника унији.

Унија је међу Русинима дуго времена била тајна. Када је пре Другог светског рата почео процес враћања православљу, многи нису разумели шта се догађа, јер су одувек сматрали себе православнима. Искористивши то, унијатско свештенство, уместо било каквог објашњавања, звала је „шизматицима“ оне који су се враћали православљу. На тај начин је могла накратко да спречи масовно преобраћање.

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Оригинал гласи:
    Викицитати „Sunt plurima Loca in confiniis Regni sita, in quibus Rasciani Rutheni, Wallachi et alii schismatici in terris Christianorum habitant, et de eisdem terris hactenus juxta eorum Ritum viventes nullas penitus decimas solvere consueverunt. Et quia ispsae decimae in patrimonium Christi dedicate, a Christi fidelibus, et non aliis schismaticis hominibus (preasertim vero illis, ad vocationem, et assecurationem regiae majestatis, ac waywodarum, banorum, et caeterorum officialium, ipsa confinia regni tenentium, dicta loca incolentibus) exigi solent: ob hoc ordinatum est, et conslusum: Quod amodo de caetero, ab ispis Rascianis, Ruthenis, Valachis, et aliis schismaticis, in quibuscunque terris christianorum residentibus, nullae penitus decimae exigantur.“
    ({{{2}}})

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]