Светско првенство у пливању 2015 — 200 м слободно за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије
Светско првенство у пливању
Казањ 2015.
Слободни стил
50 метара мушкарци жене
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
400 метара мушкарци жене
800 метара мушкарци жене
1.500 метара мушкарци жене
Леђни стил
50 метара мушкарци жене
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Прсни стил
50 метара мушкарци жене
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Делфин стил
50 метара мушкарци жене
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Мешовити стил
200 метара мушкарци жене
400 метара мушкарци жене
Штафете
4×100 слоб. мушкарци жене
4×200 слоб. мушкарци жене
4×100 меш. мушкарци жене
Мушко-женске штафете
4 х 100 микс слобод. мешов.

Такмичење у пливању у дисциплини 200 метара слободним стилом за мушкарце на Светском првенству у пливању 2015. одржано је 3. (квалификације и полуфинала) и 4. августа (финале) 2015. године као део програма Светског првенства у воденим спортовима. Трке су се одржавале у базену Казањске арене у граду Казању (Русија).

Учестовало је укупно 80 такмичара из 69 земаља. Титулу светског првака из 2013. није бранио француски пливач Јаник Ањел.

Нови светски првак постао је британски пливач Џејмс Гај који је убедљиво тријумфовао са временом од 1:45,14 што је уједно и нови национални рекорд Велике Британије. Сребрну медаљу освојио је кинески такмичар Суен Јанг, док је бронза припала Немцу Паулу Бидерману.

Репрезентативац Србије Велимир Стјепановић такмичење је завршио на 10. месту у полуфиналу, док је репрезентативац БиХ Енсар Хајдер такмичење завршио у квалификацијама на 55. месту.

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Резултат Резултат Резултат
 Џејмс Гај (GBR) 1:45,14 (НР)  Суен Јанг (CHN) 1:45,20  Паул Бидерман (GER) 1:45,38

Званични рекорди[уреди | уреди извор]

Пре почетка такмичења званични свестки рекорд и рекорд шампионата у овој дисциплини су били следећи:

Рекорд Име Резултат Место Датум
Светски рекорд
Рекорд светских првенстава
 Паул Бидерман (GER) 1:42,00 Рим 28. јул 2009.

У све четири трке у овој дисциплини Британац Џејмс Гај је у два наврата поправљао национални рекорд који сада износи 1:45,14.

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

За трке на 200 метара слободним стилом било је пријављено укупно 80 такмичара из 69 земаља, а свака од земаља могла је да пријави максимално два такмичара по утрци.[1]

Квалификације[уреди | уреди извор]

У квалификацијама пливало се у 8 квалификационих група са по 10 такмичара, а пласман у полуфинале обезбедило је 16 пливача са најбољим временима квалификација.[2] Само један такмичар није успео да заврши трку пошто је дисквалификован. Квалификационе трке пливане су 3. августа са почетком у 10:27 по локалном времену.

ПЛ. КТ. Ст Пливач Репрезентација Време Нап.
01. 8 4 Суен Јанг  Кина 1:46,00 КВ
02. 6 5 Џејмс Гај  Велика Британија 1:46,10 КВ
03. 6 4 Паул Бидерман  Немачка 1:46,20 КВ
04. 7 4 Камерон Макивој  Аустралија 1:46,39 КВ
05. 8 6 Калум Џарвис  Велика Британија 1:46,61 КВ
06. 6 1 Данила Изотов  Русија 1:46,65 КВ
07. 6 3 Конор Двајер  САД 1:46,73 КВ
08. 7 5 Себастијан Версхурен  Холандија 1:46,88 КВ
09. 7 2 Александар Красних  Русија 1:46,91 КВ
10. 8 3 Дејвид Макион  Аустралија 1:47,00 КВ
11. 8 5 Велимир Стјепановић  Србија 1:47,10 КВ
12. 7 9 Чад ле Клос  Јужна Африка 1:47,17 КВ
13. 7 6 Рајан Локти  САД 1:47,18 КВ
14. 7 3 Жоао де Лука  Бразил 1:47,47 КВ
15. 8 7 Мајлс Браун  Јужна Африка 1:47,48 КВ
16. 7 0 Федерико Грабич  Аргентина 1:47,73 КВ
17. 8 0 Марван ел Камаш  Египат 1:47,87
18. 8 1 Јуки Кобори  Јапан 1:48,09
19. 5 6 Кацпер Мајхжак  Пољска 1:48,12
20. 6 2 Филипо Мањини  Италија 1:48,18
21. 5 3 Клеменс Рап  Немачка 1:48,20
22. 7 7 Николас Оливеира  Бразил 1:48,23
23. 5 1 Андерс Лие  Данска 1:48,27
24. 6 7 Џереми Бегшо  Канада 1:48,29
25. 6 6 Питер Тимерс  Белгија 1:48,43
26. 5 5 Александар Халдеман   Швајцарска 1:48,49
27. 8 9 Кристијан Кинтеро  Венецуела 1:48,55
28. 8 2 Метју Стенли  Нови Зеланд 1:48,67
29. 8 8 Феликс Аубек  Аустрија 1:48,75
30. 6 9 Грегори Мале  Француска 1:48,77
31. 5 4 Киле Столк  Холандија 1:48,96
32. 5 2 Мигел Дуран  Шпанија 1:49,05
33. 4 1 Хенрик Кристијансен  Норвешка 1:49,09
34. 6 8 Петер Бернек  Мађарска 1:49,25
35. 6 0 Сју Ћихенг  Кина 1:49,32
36. 5 9 Лиран Коновалов  Израел 1:49,56
37. 5 8 Бен Хокин  Парагвај 1:49,60
38. 4 3 Илија Тесленко  Украјина 1:49,87
39. 4 6 Повилас Страздас  Литванија 1:49,91
40. 7 1 Цубаса Амаи  Јапан 1:50,04
41. 3 2 Алексеј Санцов  Молдавија 1:50,18
42. 4 2 Дога Челик  Турска 1:50,38
43. 4 7 Ахмед Матлоути  Тунис 1:50,61
44. 4 9 Марсело Акоста  Салвадор 1:50,77
45. 3 1 Павел Јанечек  Чешка 1:50,95
46. 3 9 Хуршиџон Турсунов  Узбекистан 1:50,98
47. 7 8 Матијас Коски  Финска 1:51,00
48. 4 5 Христос Катранцис  Грчка 1:51,01
49. 4 4 Јео Кај Кван  Сингапур 1:51,29
50. 3 6 Матео де Ангуло  Колумбија 1:51,49
51. 4 8 Велсон Сим  Малезија 1:51,65
52. 2 3 Кадер Баклах  Јордан 1:51,67
53. 3 4 Томас Перибонио  Еквадор 1:51,78
54. 4 0 Џеси Лакуна  Филипини 1:51,85
55. 3 7 Енсар Хајдер  БИХ 1:51,96
56. 2 4 Арон Д'Соуза  Индија 1:52,00
57. 2 6 Шон Ган  Зимбабве 1:52,05
58. 3 0 Пит Бранденбургер  Луксембург 1:52,12
59. 3 3 Хванг Јен-хсин  Кинески Тајпеј 1:52,43
60. 2 2 Марио Монтоја  Костарика 1:52,92
61. 2 7 Иракли Ревишвили  Грузија 1:53,68
62. 3 8 Јусеф ел Аскари  Кувајт 1:53,97
63. 5 0 Hoàng Quý Phước  Вијетнам 1:54,31
64. 3 5 Виктор Красочка  Белорусија 1:54,36
65. 2 0 Игор Могне  Мозамбик 1:55,59
66. 2 5 Лоренцо Лорија  Мексико 1:56,36
67. 2 8 Јаковос Хаџиконстантину  Кипар 1:57,38
68. 2 1 Кристијан Селби  Барбадос 1:57,74
69. 1 4 Брендон Шустер  Самоа 1:57,93
70. 1 3 Клавио Меца  Албанија 1:58,32
71. 1 1 Совија Поу  Камбоџа 1:58,41
72. 1 5 Ахмед Гебрел  Палестина 1:58,54
73. 2 9 Бакр ел Дулаими  Ирак 1:58,55
74. 1 7 Исмаел Кане  Сенегал 2:00,66
75. 1 6 Александар Скинер  Намибија 2:01,01
76. 1 8 Андре ван дер Мерв  Боцвана 2:01,77
77. 1 2 јакоп ел Хулаифи  Катар 2:04,38
78. 1 0 Тео Шабо  Монако 2:04,59
79. 1 9 Елој Иманирагуха  Руанда 2:20,68
5 7 Клемон Мињон  Француска ДСК

Напомена: КВ - квалификација; ДСК - дисквалификација

Полуфинала[уреди | уреди извор]

Полуфиналне трке одржане су 3. августа са почетком у 18:42 по локалном времену. Пласман у полуфинале обезбедило је 8 пливача са најбољим резултатима.[3]

Прво полуфинале
ПЛ. Стаза Пливач Репрезентација Време Нап.
1. 4 Џејмс Гај  Велика Британија 1:45,43 КВ, НР
2. 5 Камерон Макивој  Аустралија 1:46,09 КВ
3. 7 Чад ле Клос  Јужна Африка 1:46,10 КВ
4. 6 Себастијан Версхурен  Холандија 1:46,43 КВ
5. 8 Федерико Грабич  Аргентина 1:47,43
6. 2 Дејвид Макион  Аустралија 1:47,60
7. 3 Данила Изотов  Русија 1:47,66
8. 1 Жоао де Лука  Бразил 1:48,23

Напомена: НР - национални рекорд

Друго полуфинале
ПЛ. Стаза Пливач Репрезентација Време Нап.
1. 1 Рајан Локти  САД 1:45,36 КВ
2. 4 Суен Јанг  Кина 1:46,17 КВ
3. 5 Паул Бидерман  Немачка 1:46,20 КВ
4. 2 Александар Красних  Русија 1:46,45 КВ
5. 6 Конор Двајер  САД 1:46,64
6. 7 Велимир Стјепановић  Србија 1:46,85
7. 8 Мајлс Браун  Јужна Африка 1:47,55
8. 3 Калум Џарвис  Велика Британија 1:47,64

Финале[уреди | уреди извор]

Финална трка одржана је 4. августа са почетком у 17:32 по локалном времену.[4]

ПЛ. Стаза Пливач Националност Време Нап.
5 Џејмс Гај  Велика Британија 1:45,14 НР
2 2 Суен Јанг  Кина 1:45,20
3 7 Паул Бидерман  Немачка 1:45,38
4. 4 Рајан Локти  САД 1:45,83
5. 1 Себастијан Версхурен  Холандија 1:45,91
6. 6 Чад ле Клос  Јужна Африка 1:46,53
7. 8 Александар Красних  Русија 1:46,88
8. 3 Камерон Макивој  Аустралија 1:47,26

Напомена: НР - национални рекорд

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]