Научни скептицизам
Научни скептицизам је испитивање да ли су тврдње у складу са емпиријским истраживањем.[1] На пример, Роберт К. Мертон тврди да све идеје морају бити тестиране и да подлежу ригорозним надзору заједнице.[2]
Термин[уреди | уреди извор]
Научни скептицизам се често назива и рационаланим скептицизмом или скептичном истрагом.
Научни скептицизам се разликује од филозофског скептицизма, који испитује наше знање о природи. Нови скептицизам је описао Пола Курца као научног скептика.[3]
Преглед[уреди | уреди извор]
Научне скептици сматра да емпиријска студија стварности доводи до истине и да је научни метод најпогоднији за ту студију.[тражи се извор]
Научни скептици покушавају да процене хипотезе верификацијом и да спрече усвајања тврди заснованих на вери. Они не тврде да се необичне изјаве морају аутоматски одбити на a priori основама, већ тврде да изјаве о паранормалним или абнормалним појавама треба критички посматрати и да невероватне тврдње захтевају невероватне доказе у своју корист.[тражи се извор]
Скептицизам је и сам део научног метода; на пример, експериментални резултат се не сматра потврдом док се не понови резултат.[4]
Примери[уреди | уреди извор]
Неке од тема које научни скептицизам испитује су алтернативна медицина, натприродне моћи (попут тарот читања) и појединци (анђели, божанства, полтергајсти), чудовишта криптозоологије (попут Чудовишта из Лох Неса), креационизам и интелигентни дизајн, теорије завере, радиестезија и све остале псеудонауке. Научни скептици испитују тврдње за које мисле да су маловероватне.[5][6]
Опасности псеудонаука[уреди | уреди извор]
Антички грчки филозоф Платон је веровао да је ослобођење других од незнања, без обзира на њихов првобитни отпор, велика и племенита ствар.[7] Модерни скептични писци решавају овај проблем на различите начине.
Бертранд Расел је тврдио да су појединачне акције човека засноване на његовим уверењима, а ако та уверења нису подржана доказима, могу имати разорне последице.[8] Џејмс Ранди такође често пише о преварама шарлатана.[9] Критичари алтернативне медицине често указују на лоше савете квалификованих стручњака, који могу да доведу до озбиљних повреда или смрти. Ричард Докинс указује на религију као извор насиља и сматра креационизам претњом биологије.[10][11]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Stemwedel, Janet D. (17. 04. 2017), „Basic concepts: the norms of science” (blog), ScienceBlogs: Adventures in Ethics and Science, ScienceBlogs: quoting Merton, R. K. (1942)
- ^ Merton, R. K. (1942). The Normative Structure of Science.
- ^ Kurtz 1992, стр. 371.
- ^ Wudka, Jose (1998). „What is the scientific method?”. Архивирано из оригинала 01. 06. 2007. г. Приступљено 17. 04. 2017.
- ^ Gardner, Martin (1957). Fads and Fallacies in the Name of Science. Dover. ISBN 978-0-486-20394-2. Текст „Martin Gardner” игнорисан (помоћ)
- ^ „Skeptics Dictionary Alphabetical Index Abracadabra to Zombies”. skepdic.com. 2007. Приступљено 17. 04. 2017.
- ^ Allegory of the cave, Plato The Republic, (New Cambridge University Press translation by Tom Griffith and G.R.F. Ferrari into English). ISBN 978-0-521-48443-5.
- ^ Russell, Bertrand (1928). „On the Value of Scepticism”. The Will To Doubt. Positive Atheism. Архивирано из оригинала 25. 08. 2018. г. Приступљено 27. 05. 2007.
- ^ Fighting Against Flimflam Архивирано на сајту Wayback Machine (2. новембар 2012), TIME, June. 24, 2001
- ^ Dawkins 2007.
- ^ Better living without God?
Литература[уреди | уреди извор]
- Dawkins, Richard (2007). The God Delusion. Black Swan. ISBN 978-0-552-77429-1.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- The Skeptic's Dictionary
- A skeptical manifesto
- Proper Criticism
- Baloney Detection Kit ISBN 978-0-345-40946-1.
- New England Skeptical Society Newsletter Articles
- sci.skeptic FAQ
- Why Is There A Skeptical Movement?
