Теочин

Теочин
Теочин;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	566
Географске карактеристике
Координате	44° 04′ 03″ С; 20° 14′ 02″ И / 44.0675° С; 20.234° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	642 m
	Теочин Теочин на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Теочин је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 566 становника. Удаљено је 26 км од Горњег Милановца и налази се на старом путу Ваљево - Чачак. Налази се на падини планине Сувобор, на надморској висини од 600 до 780 м и на површини од 2.026 ха.^[1]

Теочин је имао општину и школу а некада је припадао парохији села Брезна. Сеоска слава је други дан Тројица, а сеоски вашар је недеља по Госпојини.^[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Теочин се први пут помиње у турском попису 1525. године под именом Телчино. Тада је имао 6 домова. Порекло имена није утврђено. У селу има трагова насеља и рударења из периода средњовековне Србије. Село је расељено доласком Турака, а наново је насељено у 18. и 19. веку доласком досељеника из Црне Горе, Старог Влаха и ужичког краја.^[1]

У Теочину је некада постојала црква брвнара коју су по предању верници једне ноћи преместили у село Брезну плашећи се турске освете због убиства једног њиховог харачлије.^[1]

У овом селу је 1775. године рођен устанички војвода Милић Дринчић. Он је 1804. године учествовао у ослобађању Рудника и постао буљукбаша, а 1811. године и војвода црногорски. Учествовао је у свим договорима о дизању Другог српског устанка и био војводау у њему. Погинуо је 14. јула 1815. године у боју на Дубљу.^[1]

У селу постоји Шарчев извор, који је наводно добио име по Шарцу Марка Краљевића који је на њему пио воду.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 185 ратника. Погинуло их је 135 а 50 је преживело.^[1]

У селу је 1936. још живео стари Јеремија Недић за кога је речено да је био побратим чехословачког председника Томаша Масарика и који је посетио његов дом. У околини се копао магнезит.^[2]

Географија[уреди | уреди извор]

Теочин се налази на јужној подгорини Рајца, на пространој површи динарског правца. Атар Теочина је брдско-планинске природе и са свих страна је опкољен шумом, јер је село настало у крчевинама. Атар се налази на површи дугачке косе, која је целом дужином заравњена и широка. Сам терен се састоји од кречњака, на чијој површини се налази танак покривач црвенкасте глине, па на њему нема извора и водотокова. Теочин је повезан асфалтним путем са Горњим Милановцем преко Бершића и са Пожегом преко Прањана. Овај пут се наставља према северозападу до Брајића. Због овог пута кроз Теочин саобраћа аутобуска линија. У самом седишту села налази се четворогодишња школа, две продавнице, месна канцеларија и једна кафана. У Теочину мештани имају воћњаке шљиве „пожегаче“ од које праве шљивову ракију препеченицу. Међутим, главна пољопривредна агрокултура која је препородила село је гајење кромпира, која добро успева и има изузетан квалитет.

Овде се налазе Стари надгробни споменици у Теочину (општина Горњи Милановац), Крајпуташи у Теочину, Крајпуташ Ковачевићу у Теочину и Крајпуташ поднареднику Крсти Брковићу у Теочину.

Демографија[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 1.310 становника, 1921. године 1.450, а 2002. године тај број је спао на 690.^[1]

У насељу Теочин живи 598 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (43,6 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,37.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.362
1953.	1.317
1961.	1.178
1971.	1.081
1981.	980
1991.	771	771
2002.	690	690
2011.	566

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	688	99,71%
Румуни	1	0,14%
непознато	1	0,14%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	2
80+	6	14
75—79	23	20
70—74	25	34
65—69	32	35
60—64	18	19
55—59	20	13
50—54	20	22
45—49	38	28
40—44	16	17
35—39	22	17
30—34	16	21
25—29	24	24
20—24	33	26
15—19	17	12
10—14	12	9
5—9	16	8
0—4	15	16
Просек :	43,6	46,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	261	264	258	264	247	214	205

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	45	51	25	23	22	23	7	5	2	2	3,37

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	310	87	197	18	8
Женски	304	42	197	64	1
УКУПНО	614	129	394	82	9

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	226	211	0	0	5
Женски	168	148	0	0	7
УКУПНО	394	359	0	0	12
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	2	3	0	2
Женски	0	0	2	3	2
УКУПНО	1	2	5	3	4
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	2	0	0
Женски	0	0	0	3	2
УКУПНО	0	0	2	3	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	1	0	0	0
УКУПНО	1	0	0	0

Галерија[уреди | уреди извор]

Здравица деда Радише
„Ракеца” Брковића
Домаћинство Брковића у Теочину

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 397.
^ "Политика", 12. авг. 1936, стр. 10
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 397.

[2] "Политика", 12. авг. 1936, стр. 10

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]