Пређи на садржај

Туризам у Грчкој

С Википедије, слободне енциклопедије

Туризам у Грчкој је кључни елемент економске активности у земљи и један је од најважнијих сектора у земљи. Грчка је била главна туристичка дестинација и атракција у Европи од античких времена, због своје богате културе и историје, која се у великој мери одражава на 18 УНЕСКО локација светске баштине, међу првима у Европи и на свету[1], као и њена дуге обале, многа острва и плаже.[2]

Пешчана плажа Егремни на грчком острву Лефкада, позната по својој плавој кристалној води,[3] је популарна туристичка дестинација.

Грчка је привукла 26,5 милиона посетилаца током 2015. године, 30,1 милиона посетилаца у 2017. години, а очекује се 32,5 милиона посетилаца у 2018. години,[4][5][6][7] чинећи Грчку једном од најпосећенијих земаља у Европи и свету и доприносећи 18% бруто домаћем производу.[8] Главни град Атина, као и острва Санторини, Миконос, Родос, Крф, Крит и Закинтос су неке од главних туристичких дестинација у земљи.

Последњих година, Грчка је такође промовисала верски туризам и ходочашће у регионима са значајним историјским религиозним присуством, као што су манастири Метеори и Света гора, у сарадњи са другим земљама.

Земљиште и клима

[уреди | уреди извор]

Грчка има средоземну климу дуж обала и острва. На копну, многе области и градови имају континенталну климу.[9] Лета су обично топла и сува, док су зиме углавном благе и влажне. Северна Грчка може искусити хладне зиме, док јужна Грчка и острва доживљавају знатно блаже зиме.[10]

Историја

[уреди | уреди извор]

Туризам у Грчкој има своје корене од древних времена. Културна размена се одвијала између грчких колонија Велике Грчке и младе Римске републике пре него што је Рим постао доминантан на Западном Медитерану. Када се Грчка, вековима касније, прикључила Римском царству, културна размена која је започела између две цивилизације покренула је долазак великог броја Римљана који су посећивали познате центре грчке филозофије и науке, попут Атине, Коринта и Тебе, делом зато што је Грчка постала покрајина Римског царства и Грцима је било загарантовано римско држављанство.

Туризам у данашњој Грчкој почео је да се развија у 1960-им и 1970-им годинама, у ономе смислу који је постало познато као масовни туризам.[11] Током тог периода предузети су велики пројекти изградње хотела и других таквих објеката, а земља је током година забележила пораст међународних туриста.[11] Међународни догађаји, као што су Летње олимпијске игре 2004. године и Песма Евровизије 2006. године, одржани су у Атини, и значајно су помогли у подстицању туризма у земљи, док је обимна културна инфраструктура, попут Акропољског музеја, допринела току туриста у земљи. Солун је био Европска престоница младих 2014. године.

Панорамски поглед на Санторини, сликано у селу Оја

Посетиоци

[уреди | уреди извор]
Шумски пут на планини Пелион
Планински дом на планини Олимп
Навађо, пешчана плажа на Закинтосу

2009. године земља је угостила више од 19,3 милиона туриста,[12] што је велики пораст од 17,7 милиона туриста којима је земља била домаћин 2008. године.[13] Већина туриста која је посетила земљу је дошла из Европске уније (12,7 милиона), затим следе туристи из Америке (0,56 милиона), Азије (0,52 милиона), Океаније (0,1 милиона) и Африке (0,06 милиона).[14] У 2007. години више Британаца је посетило земљу него било која друга националност, достижући број од 2,61 милиона посетилаца, што чини само 15% туриста у земљи само за ту годину. Поред тога, те године, Грчку је посетило 2,3 милиона Немаца, 1,8 милиона Албанаца и 1,1 милиона Бугара.[14] Током 2007. године, 92,8% укупног броја туриста у Грчкој дошло је из земаља Европе.[14]

Најпосећенија регија је Средишња Македонија на северу Грчке, у близини неких од најпопуларнијих атракција у земљи, као што су Халкидики, Олимп, Пела, место рођења Александра Великог и други највећи грчки град Грчке, Солун.[13] Средишња Македонија је 2009. године угостила 3,6 милиона туриста, односно 18% од укупног броја туриста који су посетили Грчку те године[13], а затим следе Атика (2,6 милиона) и Пелопонез (1,8 милиона).[12] Северна Грчка је најпосећенија регија у земљи, са 6,5 милиона туриста, док је Средишња Грчка на другом месту са 6,3 милиона.[12]

Према истраживању спроведеном у Кини 2005. године, Грчка је проглашена од стране кинеског народа као избор број један за туристичку дестинацију.[15] У новембру 2006. године, Аустрија је, попут Кине, изјавила да је Грчка омиљена туристичка дестинација за своје грађане.[16] У складу са овим запажањима, бивши министар туризма у Грчкој, Арис Спилиотопулос, најавио је отварање канцеларије грчке Националне туристичке организације у Шангају до краја 2010. године, а та организација тренутно послује са две канцеларије за туризам у Кини, једна у Шангају и једна у Пекингу. [17] Процењује се да је током целе 2013. године, Грчка угостила више од 17,93 милиона туриста, што је повећање Раст од 10% у односу на 2012. годину. Више од 22 милиона туриста посетило је Грчку током 2014. године, а тај број се повећао на 26 милиона посетилаца 2015. године и планирано је да привуче 28 милиона посетилаца током 2016,[18][19][20] што је чини једном од најпосећенијих земаља у Европи и свету. Туризам у Грчкој обично достиже врхунац током периода од маја до септембра, када се деси око 75% туристичких посета.[21]

Доласци по земљама

[уреди | уреди извор]

Суседна Република Македонија је била земља са највећим бројем посетилаца Грчке током 2015. године. Топ 10 земаља су:[22]

Ранг Земља Број посетилаца
1 Северна Македонија Република Македонија 3.023.059
2  Њемачка 2.810.350
3  Уједињено Краљевство 2.397.169
4  Бугарска 1.900.642
5  Француска 1.522.100
6  Италија 1.355.327
7  Турска 1.153.046
8  Пољска 754,402
9  Сједињене Државе 750,250
10  Србија 727,831

Економски утицај

[уреди | уреди извор]

Истовремено, туристичка потрошња је знатно порасла од почетка миленијума, са 17,7 милијарди долара у 2000. години на 29,6 милијарди долара током 2004. године. Број послова, који су директно или индиректно повезани са сектором туризма, достигао је цифру од 659.719 и представља 16,5% укупне запослености земље за ту годину.

Инфраструктура

[уреди | уреди извор]

Као развијена земља која је високо зависна од туризма, Грчка нуди широк спектар туристичких садржаја.[23] Туристичка инфраструктура у Грчкој је значајно побољшана од Олимпијских игара у Атини 2004. године и наставља да се шири са низом важних пројеката, нарочито у областима мањег масовног туризма.[24]

Хотели и конференцијски садржаји

[уреди | уреди извор]
Хотел са пет звездица и ризорт Порто Карас на полуострву Халкидики био је домаћин самита лидера Европске уније 2003. године
Лука и марина Нафпактоса

Конференцијски туризам, који се бави академским, пословним или културним тржиштима, представља камен темељац грчке националне туристичке политике. Као резултат, грчка влада, уз снажну подршку локалних власти, нуди уносне новчане дотације, лизинг и субвенције за запошљавање и пореске олакшице за успостављање нових конференцијских садржаја и ширење постојећих. У недавном извештају са састанка и подстицаја туризма, Грчка је рангирана на осмом месту на свету у категоријама преноћишта на конференцијама. Подаци из Истраживања сателитског рачуноводства за туризам, који је спровео Светски савет за путовања и туризам, пројектовали су повећање у приходима на светском нивоу у пословним путовањима у Грчку са 1,51 милијарде долара током 2001. године на 2,69 милијарди долара 2011. године. Тај број је 1998. године износио 1,18 милијарди долара.

Према Хеленској хотелској комори 2016. године, представљен је број хотела у Грчкој, по класификацији (лежаји):[25]

Број звездица Број хотела Број лежаја
5 звездица 444 137,210
4 звездице 1,412 203,203
3 звездице 2,472 185,560
2 звездице 3,990 210,365
1 звездица 1,412 52,215
Укупно 9,730 788,553

Грчка има 51 марину и 14.661 места за чамце које пружају услуге као што су везивање, гориво, воду и струју, телефонирање и поправке.

Неке од најразвијенијих и најпрометнијих марина у Грчкој се налазе само неколико километара од центра Атине. Марине Алимоса и Флисвоса, на јужној обали Атине, имају збирни капацитет од више од 1.800 пловила.

Бање и термални извори

[уреди | уреди извор]

Грчка има 752 термалних извора. Многи су класификовани као терапеутски од стране Националног института за географско и минерално истраживање. Неколико њих је познато и експлоатисано већ од античких времена. Термални или куративни туризам је, након свега, био један од најранијих облика туризма у старом свету. Године 1983. основана је Хеленска асоцијација општина са термалним изворима [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2019) Неке од ових древних "бањских одмаралишта" налазе се у Аидипсосу, познатом из времена Аристотела[26]; Лутраки, које спомиње Ксенофонт;[27] Траиануполи [2], који је основао цар Трајан у 2. веку н.е., а неки други су потврђени у византијском периоду, као што су Термална купатила Лангадаса [3]. Крајем 19. и почетком 20. века ове вреле изоире окруживале су космополитске установе, односно хотели и ресторани, док су неколико истакнутих чланова друштва и модерне грчке државе и османске државе (за регионе који су још увек били укључени у њега) уложили у туристичку инфраструктуру и приватна имања.[28] Термални туризам постао је посебно распрострањен у 1960-им и 1970-им годинама, док је 1980-их био широко подржан програмом социјалног туризма, који су субвенционисали велики део трошкова за старије кориснике објеката. Међутим, данас постоји хитна потреба за обновом, рестаурацијом и подизањем ових бања према савременим стандардима и стварању међународне клијентеле. Посетиоци, међутим, већ могу пронаћи високо-стандардне туристичке објекте у Позару [4], у Едипсосу [5] и у Камена Вурли [6], у Лутраки близу Коринта [7], као и у Каиафасу, на западним обалама Пелопонеза [8].

Поглед на град Крф
Статуа богиње Афродите и заветног жртвовања, Археолошки музеј у Ираклиону

Неколико врста музеја налази се у Грчкој. Уопште говорећи, сваки велики и мањи градови у Грчкој имају свој Археолошки музеј, који се налазе у околини. Међутим, већина њих се може наћи у великим градовима попут Атине, где се налазе познати Нови Акропољски музеј и Национални археолошки музеј. Штавише, постоји велики број галерија попут Народне галерије Атине. У Солуну има много музеја, попут Византијског музеја. Свеукупно гледано, око 150 музеја широм земље је лако доступно за стране туристе.

Археолошка налазишта и градови

[уреди | уреди извор]
Гробница Филипа II Македонског у Вергини
Храм Посејдона
Древни олимпијски стадион у Олимпији
Лавља врата у Микени, Пелопонез
Минојска палата у Кнососу, Крит
Асклепијон на Косу

Екотуризам и скијање

[уреди | уреди извор]

Грчка је последњих година постала дестинација за екотуризам (посебно пешачење, вожња кануом, јамање и планинарење).[29] Главне дестинације за скијање у Грчкој су Арачова, Калаврита, Карпениси и Мецовон.[30]

Промовисање грчког туризма

[уреди | уреди извор]
Акропољ у Атини

Влада намерава да промовише зимски туризам у Грчкој, што би потенцијално могло да додатно повећа међународне доласке.

Туризмом у Грчкој управља Грчка национална туристичка организација (ГНТО) којој je Елена Папаризу, позната грчка певачица која је 2005. године добила награду за песму Евровизије, била амбасадор промоције туризма. Певач Сакис Рувас,[31] који је представио Грчку на такмичењу за песму Евровизије 2009. године, тренутно је амбасадор грчког туризма. Оглашавање приказано на веб страници ГНТО-а и даље се фокусира на триптих море, сунце и песак. Међутим, туристичка кампања доживљава значајне промене, јер се промовишу градови и конференцијски туризам, уз културни и велнес туризам. Постоји нада да ће утицај нове кампање довести до повећања туристичких прихода. Назив рекламе је "Ви у Грчкој".

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Greece Properties inscribed on the World Heritage List (17)”. Unesco. Unesco. 
  2. ^ Hellander, Paul (2006). Greece. Lonely Planet. стр. 369. ISBN 978-1-74059-750-0. 
  3. ^ „13 Places Where You Can See the Bluest Water in the World”. Travel+Leisure. Приступљено 16. 3. 2017. 
  4. ^ „Towards 32.5 million record of tourists in Greece for 2018”. ypodomes.com. Архивирано из оригинала 7. 4. 2018. г. Приступљено 7. 4. 2018. 
  5. ^ „Extra 2 million tourists to visit Greece”. Avgi. Приступљено 7. 4. 2018. 
  6. ^ „Great record: 30 million tourists in 2016 (Μεγάλο ρεκόρ: Αγγιξαν τα 30 εκατ. οι τουρίστες το 2016)”. imerisia.gr. Приступљено 30. 4. 2017. 
  7. ^ „Historic records for tourism (Ιστορικό ρεκόρ για τον τουρισμό)”. topontiki.gr. Приступљено 6. 3. 2017. 
  8. ^ „For a Sustainable Tourism Industry”. Приступљено 6. 3. 2017. 
  9. ^ „Climate in Greece: temperature, precipitation, when to go, what to pack”. www.climatestotravel.com (на језику: енглески). Приступљено 19. 2. 2018. 
  10. ^ weatheronline.co.uk. „Climate of the World: Greece | weatheronline.co.uk”. www.weatheronline.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 19. 2. 2018. 
  11. ^ а б „Greece Tourism: Information about tourism in Greece and the Greek Islands”. www.greeka.com. Архивирано из оригинала 8. 7. 2011. г. Приступљено 17. 5. 2011. 
  12. ^ а б в „Nights spent in tourist accommodation establishments – regional – annual data”. epp.eurostat.ec.europa.eu. 2010. Приступљено 19. 5. 2011. 
  13. ^ а б в „Tourism” (PDF). epp.eurostat.ec.europa.eu. 2010. Приступљено 19. 5. 2011. 
  14. ^ а б в „24.2 mln tourist arrivals in Greece in 2014”. Proto thema. април 2015. Приступљено 17. 7. 2015. 
  15. ^ „People's Daily Online -- Minister says Greece, China to be best tourist partners”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  16. ^ „voiceofgreece.gr”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 26. 05. 2018. 
  17. ^ „GNTO Offices Abroad”. www.visitgreece.gr. Архивирано из оригинала 07. 03. 2017. г. Приступљено 19. 5. 2011. 
  18. ^ Zikakou, Ioanna (25. 8. 2015). „New Record for Greek Tourism: Around 26M Arrivals in 2015”. 
  19. ^ „Προβλέψεις για νέο ρεκόρ στον τουρισμό το 2016”. 
  20. ^ „Ιστορικό ρεκόρ για τον τουρισμό”. 
  21. ^ „Tourism in Greece”. Tourism in Greece. Greeka.com. Приступљено 28. 3. 2014. 
  22. ^ NON-RESIDENTS ARRRIVALS FROM ABROAD: January – December 2015, Retrieved 31 October 2016
  23. ^ „Country Information”. Архивирано из оригинала 28. 12. 2013. г. Приступљено 9. 6. 2015. 
  24. ^ „Luxury Resorts and Residences in Greece – Costa Navarino”. Приступљено 9. 6. 2015. 
  25. ^ „Ξενοδοχειακό Δυναμικό Ελλάδας 2016 - Σύνολο Χώρας” (PDF). www.grhotels.gr. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2018. г. Приступљено 26. 05. 2018. 
  26. ^ User, Super. „Hellenic Association Of Municipalities With Thermal Springs”. www.thermalsprings.gr. Приступљено 7. 10. 2017. 
  27. ^ User, Super. „Hellenic Association Of Municipalities With Thermal Springs”. www.thermalsprings.gr. Приступљено 7. 10. 2017. 
  28. ^ TheKoProSkila (29. 11. 2012). „Sarlitza Palace Hotel, Thermi – Lesvos”. Приступљено 7. 10. 2017 — преко YouTube. 
  29. ^ Interview: Natali Dologlou, MIRC, Greece, 21 January 2016
  30. ^ Winter vacations in Greece, on visitgreece.gr
  31. ^ http://www.enet.gr/online/online_text/c=112,id=905204 Архивирано на сајту Wayback Machine (24. март 2009). Приступљено 2009-02-23

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]