Улан Батор

Уреди везе
Координате: 47° 55′ 13″ С; 106° 55′ 02″ И / 47.920278° С; 106.917222° И / 47.920278; 106.917222
С Википедије, слободне енциклопедије

Улан Батор
Улаанбаатар
ᠤᠯᠠᠭᠠᠨᠪᠠᠭᠠᠲᠤᠷ
Колаж града
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Монголија
Становништво
Становништво‍
 — 2021.1.672.627[1]
 — густина311 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 55′ 13″ С; 106° 55′ 02″ И / 47.920278° С; 106.917222° И / 47.920278; 106.917222
Апс. висина1350 m
Површина4.704,4 km2
Улан Батор на карти Монголије
Улан Батор
Улан Батор
Улан Батор на карти Монголије
Поштански број210 xxx
Позивни број+976 (0)11
Веб-сајт
www.ulaanbaatar.mn

Улан Батор (мон. Улаанбаатар) је главни град Монголије. Налази се на надморској висини од 1350 m, на реци Тул. Према процени из 2013. године, град је имао преко 1,3 милиона становника. Он је најхладнија престоница на свету у побледу просечне годишње температуре.[2] Град је основан 1639. године као номадски будистички монашки центар, мењајући локацију 28 пута, а трајно је насељен на својој модерној локацији 1778. године.

Током својих раних година, као Örgöö (англизовано као Урга), постао је истакнути религиозни центар Монголије и седиште Јебцундамба Кутуктуа, духовног поглавара лозе Гелуг тибетанског будизма у Монголији. Након регулисања Ћинг-руске трговине Уговором из Кјахте 1727. године, отворио се каравански пут између Пекинга и Кјахте, дуж којег је град на крају насељен. Са сломом династије Ћинг 1911. године, град је био жариште напора за независност, што је довело до проглашења Богд каната 1911. предвођеног 8. Јебцундамба Кутуктуом, или Богд каном, и поново током комунистичке револуције 1921. године. Проглашењем Монголске Народне Републике 1924. године, град је званично преименован у Улан Батор и проглашен главним градом земље. Модерно урбанистичко планирање почело је током 1950-их, при чему је већина старих округа замењена становима у совјетском стилу. Улан Батор је 1990. године био место великих демонстрација које су довеле до транзиције Монголије ка демократији и тржишној економији. Од 1990. године, прилив миграната из остатка земље довео је до експлозивног раста њеног становништва, од којих велики део живи у герским окрузима, што је довело до штетног загађења ваздуха зими.

Улан Батор, којим се управља као независном општином, окружен је провинцијом Тов, чији главни град Зунмод лежи 43 km (27 mi) јужно од града. Са популацијом од нешто више од 1,6 милиона према подацима из децембра 2022. године, град садржи скоро половину укупног становништва земље.[3] Као главни град земље, он служи као њено културно, индустријско и финансијско срце и центар њене транспортне мреже.[4]

Име града[уреди | уреди извор]

У периоду 1639–1706, град је био познат под именом Урга (мон: Өргөө, стан), а од 1706–1911. као Их Хуре (мон: Их = велики, Хүрээ = логор). По стицању независности 1911, име града је промењено у Нијслел Хуре (мон: Нийслэл = главни, Хүрээ = логор).

Када је Монголија 1924. проглашена за народну републику, њена престоница је добила садашње име, у значењу „црвени херој“. То се име односи на националног јунака Дамдина Сухбатора који је уз помоћ Црвене армије ослободио Монголију од Кинеза. Његова статуа се налази на главном градском тргу.

Географија[уреди | уреди извор]

Улан Батор се налази на око 1.500 m надморске висине, источније од центра Монголије на реци Тули, притоци Селенге, у подножју планине Богд Кан. Богд Кан је широка, пошумљена планина која се уздиже до 2.250 m изнад Улан Батора. Она представља границу између степске зоне на југу и шумске области на северу. Она је такође један од најстаријих резервата, заштићена законом још у 18. веку. Шуме које окружују град састоје се од зимзелених борова, листопадних четинара и брезе, док се шума око речне долине састоји од широколисне, листопадне тополе, врбе и бреста. Поређења ради, Улан Батор се налази на истој географској ширини као и Беч, Минхен и Орлеан. Лежи на приближно истој дужини као Чунгкинг, Ханој и Џакарта.

Клима[уреди | уреди извор]

Захваљујући својој великој надморској висини, релативно велике географске ширине, удаљености од више стотина километара од обале, као и ефеката сибирског антициклона, Улан Батор представља најхладнију престоницу на свету,[5] са утицајима монсуна, хладне полу-сушне климе која се граничи са субполарном и влажном континенталном климом.

Град има кратка и топла лета, а дуге, хладне и суве зиме. Најхладније јануарске температуре, обично пре изласка сунца, су између -36 и -40 °C, без ветра, због температурне инверзије. Већина годишње количине падавина од 267 mm падне од јуна до септембра. Највећа забележена количина падавина икад забележена је 659 mm у астрономској опсерваторији на планини Богд Кан. Улан Батор има просечну годишњу температуру од -0,4 °C.[6]
Град лежи у зони вечитог леда, што значи да је грађење тешко на заклоњеним местима због тога што се тамо лед не топи у потпуности, али је лакше на чистијим местима где се лед отопи за време лета. Приградски становници живе у традиционалним јуртама.[7] Екстремне температуре иду од −49 °C до 38,6 °C.[8][9][10]

Клима Улан Баторa
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) −2,6
(27,3) 		11,3
(52,3) 		17,8
(64) 		28,0
(82,4) 		33,5
(92,3) 		38,3
(100,9) 		39,0
(102,2) 		34,9
(94,8) 		31,5
(88,7) 		22,5
(72,5) 		13,0
(55,4) 		6,1
(43) 		39,0
(102,2)
Максимум, °C (°F) −15,6
(3,9) 		−9,6
(14,7) 		−0,7
(30,7) 		9,7
(49,5) 		17,8
(64) 		22,5
(72,5) 		24,5
(76,1) 		22,3
(72,1) 		16,7
(62,1) 		7,6
(45,7) 		−5,0
(23) 		−13,5
(7,7) 		6,4
(43,5)
Просек, °C (°F) −21,6
(−6,9) 		−16,6
(2,1) 		−7,4
(18,7) 		2,0
(35,6) 		10,1
(50,2) 		15,7
(60,3) 		18,2
(64,8) 		16,0
(60,8) 		9,6
(49,3) 		0,5
(32,9) 		−11,9
(10,6) 		−19,0
(−2,2) 		−0,4
(31,3)
Минимум, °C (°F) −25,9
(−14,6) 		−22,2
(−8) 		−13,6
(7,5) 		−4,3
(24,3) 		3,3
(37,9) 		9,6
(49,3) 		12,9
(55,2) 		10,6
(51,1) 		3,6
(38,5) 		−4,8
(23,4) 		−15,7
(3,7) 		−22,9
(−9,2) 		−5,8
(21,6)
Апсолутни минимум, °C (°F) −42,2
(−44) 		−42,2
(−44) 		−38,9
(−38) 		−26,1
(−15) 		−16,1
(3) 		−3,9
(25) 		−0,2
(31,6) 		−2,2
(28) 		−13,4
(7,9) 		−22,0
(−7,6) 		−37,0
(−34,6) 		−37,8
(−36) 		−42,2
(−44)
Количина падавина, mm (in) 2
(0,08) 		3
(0,12) 		4
(0,16) 		10
(0,39) 		21
(0,83) 		46
(1,81) 		64
(2,52) 		70
(2,76) 		27
(1,06) 		10
(0,39) 		6
(0,24) 		4
(0,16) 		267
(10,51)
Дани са кишом 0,1 0,03 0,2 2 7 13 16 14 8 2 0,2 0,2 63
Дани са снегом 8 7 7 7 3 0,3 0,2 0,4 2 6 8 10 59
Релативна влажност, % 78 73 61 48 46 54 60 63 59 60 71 78 62
Сунчани сати — месечни просек 179,1 204,8 265,2 262,5 299,3 269,0 249,3 258,3 245,7 227,5 177,4 156,4 2.794,5
Извор #1: Pogoda.ru.net[11]
Извор #2: NOAA (sun, 1961–1990)[12]

Историја[уреди | уреди извор]

Становништво[уреди | уреди извор]

Демографија
2000.2010.
760.0771.159.899

Привреда[уреди | уреди извор]

Панораме[уреди | уреди извор]

Zaisan Memorial, 2013

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Редовни туристички водичи обично препоручују манастир Гандан, социјалистички спомен-комплекс у Зајсану са прелепим погледом на град, Зимски дворац на планини Богд Кан, трг Сукбатар и оближњи манастир Чојин Лама. Осим тога, у Улан Батору постоји велики број музеја, а најпознатији су Национални историјски музеј и Природњачки музеј. Популарне дестинације за једнодневне излете су национални парк Терељ, рушевине манастира Манзушир на јужним падинама планине Богд Кан и велика коњаничка статуа Џингис Кана подигнута 2006. године.

309 m висока кула Морин Кур планирано је да се изгради поред централног стадиона. Предвиђено је да се изградња заврши до 2018. године.[13] Други будући небодери су 34-спратни Шангри-Ла 2 луксузни хотел (изградња би требало да траје до краја 2015. године)[14] [15] и 41-спратна кула Мак коју гради јужнокорејска фирма.[16]

  • Рушевине храма из 1749. године у комплексу манастира Мањушри
    Рушевине храма из 1749. године у комплексу манастира Мањушри
  • Зграда манастира Дамбадарџалин (1765) у округу Сукбатар
    Зграда манастира Дамбадарџалин (1765) у округу Сукбатар
  • Богато украшени стубови испред преосталог Дари Ек храма (1778), данас Долма Линг самостана
    Богато украшени стубови испред преосталог Дари Ек храма (1778), данас Долма Линг самостана
  • Храм Дашкојлинг манастира (1778).
    Храм Дашкојлинг манастира (1778).
  • Једини преостали дрвени стуб Гунгачојлин храма (1809), преживео паљење и сечење 1938. године
    Једини преостали дрвени стуб Гунгачојлин храма (1809), преживео паљење и сечење 1938. године
  • Чогчин Дуган храм (1838).
    Чогчин Дуган храм (1838).
  • Ваџрадара храм (1841) у центру. Зуу храм (1869) са леве стране повезан пролазом изграђеним 1945-1946.
    Ваџрадара храм (1841) у центру. Зуу храм (1869) са леве стране повезан пролазом изграђеним 1945-1946.
  • Храм Ердем из 1893.
    Храм Ердем из 1893.
  • Ногун Лавиран храм, такође из 1893.
    Ногун Лавиран храм, такође из 1893.
  • Зимска палата на планини Богд Кан, изграђена 1903. године од стране цара Николаја II Александровича[17]
    Зимска палата на планини Богд Кан, изграђена 1903. године од стране цара Николаја II Александровича[17]
  • Занабазарски музеј лепих уметности изграђен 1905. године[18]
    Занабазарски музеј лепих уметности изграђен 1905. године[18]
  • Историјски музеј Улан Батора, изграђен 1904. године
    Историјски музеј Улан Батора, изграђен 1904. године
  • Бочна капија и Храм мира у оквиру комплекса храма Чојџин Лама, изграђен 1904-1908.
    Бочна капија и Храм мира у оквиру комплекса храма Чојџин Лама, изграђен 1904-1908.
  • Улаз у храм Чојџин Лама
    Улаз у храм Чојџин Лама
  • Пролаз храма
    Пролаз храма
  • Храм из 1919-1920.
    Храм из 1919-1920.
  • Резиденција принца Чин Ванг Кандорџа (министра спољних послова) изграђена 1913. године
    Резиденција принца Чин Ванг Кандорџа (министра спољних послова) изграђена 1913. године
  • Најстарији и највећи шопинг центар у граду
    Најстарији и највећи шопинг центар у граду
  • Централни пословни округ
    Централни пословни округ
  • Бициклистичка стаза у националном парку, где је могуће изнајмити бицикле
    Бициклистичка стаза у националном парку, где је могуће изнајмити бицикле

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Улан Батор је побратимљен са:[19][20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Хүн ам, орон сууцны 2020 оны улсын ээлжит тооллого - Нийслэлийн нэгсэн дүн” (PDF). 1212.mn. Приступљено 2021-04-24. 
  2. ^ Sen Nag, Oishimaya (2021-01-21). „The Coldest Capital Cities In The World”. WorldAtlas. Приступљено 2022-12-12. 
  3. ^ „Нийслэлийн статистикийн газар – Статистик үзүүлэлт – 01. Хүн амын тоо, хүйсээр, оны эхэнд, мянган хүн” (на језику: монголски). Statis.ub.gov.mn. Архивирано из оригинала 2013-12-02. г. Приступљено 2014-09-07. 
  4. ^ „Төрийн үйлчилгээний портал” (на језику: монголски). Ulaanbaatar.mn. Архивирано из оригинала 6. 8. 2012. г. Приступљено 24. 11. 2013. 
  5. ^ Montsame News Agency (2006). Mongolia. стр. 35. ISBN 978-99929-0-627-9. 
  6. ^ „Climatological Normals of Ulan Bator”. Hong Kong Observatory. Архивирано из оригинала 23. 10. 2019. г. Приступљено 14. 4. 2010. 
  7. ^ Matt Rosenberg Geography Expert. „coldcapital.html”. Geography.about.com. Архивирано из оригинала 28. 12. 2011. г. Приступљено 17. 10. 2015. 
  8. ^ „Extreme Temperatures Around the World”. Приступљено 14. 1. 2013. 
  9. ^ „КЛИМАТ УЛАН-БАТОРА” (на језику: руски). Pogoda.ru.net. Приступљено 4. 1. 2015. 
  10. ^ „Ulaanbaatar Climate Normals 1961-1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 4. 1. 2015. 
  11. ^ КЛИМАТ УЛАН-БАТОРА (на језику: руски). Pogoda.ru.net. Приступљено 4. 1. 2015. 
  12. ^ „Ulaanbaatar Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала 10. 10. 2017. г. Приступљено 4. 1. 2015. 
  13. ^ „CTBUH Joins Launch of Mongolian Tower”. Ctbuh.org. 22. 10. 2013. Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено 17. 10. 2015. 
  14. ^ „М-Си-Эс Группын Албан ёсны вэбсайт”. Mcs.mn. Архивирано из оригинала 10. 10. 2017. г. Приступљено 17. 10. 2015. 
  15. ^ „Татах хүч XXК | Gravity LLC”. Journey.mn. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 17. 10. 2015. 
  16. ^ „41 давхар â€œĐœĐ°Đş цаПхагâ€? â€œĐ˘Ń?ĐłŃˆŃ‚ пНантâ€? ĐĽĐĽĐš-иКн даКргаар ĐąĐžŃ Đ˝Đž”. Tegshtplant.mn. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 17. 10. 2015. 
  17. ^ Majer, Zsuzsa; Teleki, Krisztina. „Monasteries and Temples of Bogdiin Khьree, Ikh Khьree or Urga, the Old Capital City of Mongolia in the First Part of the Twentieth Century” (PDF). Budapest: Documentation of Mongolian Monasteries. стр. 36. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 2. 2009. г. Приступљено 30. 1. 2009. 
  18. ^ „Zanazabar Museum of Fine Arts”. Zanabazarmuseum.org. Архивирано из оригинала 24. 09. 2011. г. Приступљено 18. 4. 2012. 
  19. ^ „"Улаанбаатар олон улсын өдөрлөг-2019" арга хэмжээ эхэллээ”. ulaanbaatar.mn (на језику: монголски). Ulaanbaatar. 2019-10-21. Архивирано из оригинала 2020-11-11. г. Приступљено 2020-11-11. 
  20. ^ „Хотын дарга С.Батболд Токио хотын засаг дарга Юрико Койкэтэй уулзлаа”. ulaanbaatar.mn (на језику: монголски). Ulaanbaatar. 2017-04-20. Архивирано из оригинала 2020-10-22. г. Приступљено 2020-11-11. 
  21. ^ „Улаанбаатар хоттой ах, дүү хотууд”. barilga.mn (на језику: монголски). Barilga. Приступљено 2020-11-11. 
  22. ^ „友好城市”. haikou.gov.cn (на језику: кинески). Haikou. Архивирано из оригинала 2021-09-22. г. Приступљено 2020-11-11. 
  23. ^ „银川市友好城市及交流合作情况”. yinchuan.gov.cn (на језику: кинески). Yinchuan. Приступљено 2020-11-11. 
  24. ^ „Международные отношения”. admirk.ru (на језику: руски). Irkutsk. Архивирано из оригинала 2020-02-22. г. Приступљено 2020-02-04. 
  25. ^ „Города-побратимы”. krskstate.ru (на језику: руски). Krasnoyarsk Krai. Архивирано из оригинала 2021-02-25. г. Приступљено 2020-11-11. 
  26. ^ „Our Sister Cities”. denversistercities.org. Denver Sister Cities. Приступљено 2020-11-11. 
  27. ^ „Sister Cities of Ankara”. ankara.bel.tr. Ankara. Архивирано из оригинала 2013-04-28. г. Приступљено 2020-11-11. 
  28. ^ „30 Kardeşli Gaziantep”. gazianteppusula.com (на језику: турски). Gaziantep Pusula. 2015-12-02. Приступљено 2021-01-18. 
  29. ^ „Partners across the world.”. bonn.de. Bonn. Приступљено 2020-11-11. 
  30. ^ „Maardu partner cooperations”. maardu.kovtp.ee. Maardu linn. Приступљено 2020-11-11. 
  31. ^ „Международно сътрудничество”. strelcha.bg (на језику: бугарски). Strelcha. Приступљено 2020-11-11. 
  32. ^ „International Sister Cities”. tcc.gov.tw. Taipei City Council. Приступљено 2020-11-11. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Улан_Батор&oldid=27523630”