Меланотан II

Меланотан II
Називи
	Други називи Ac-Nle-цикло[Asp-His-D-Phe-Arg-Trp-Lys]-NH2; Ac-Nle-c[Asp-His-D-Phe-Arg-Trp-Lys]-NH2; Ac-цикло[Nle4, Asp5, D-Phe7, Lys10]α-MSH4–10-NH2; N-Ацетил-L-норлеуцил-L-алфа-аспартил-L-хистидил- D-Фенилаланил-L-аргинил-L-триптофил-L-лизинамид (2->7)-лактам; PT-14;
Идентификација
CAS број	121062-08-6;
ИУПХАР/БПС	1323;
МеСХ	меланотан-II
PubChem C ID	92432;
Својства
Хемијска формула	C50H69N15O9
Моларна маса	1024,180
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Меланотан II је синтетички аналог природног меланокортинског пептидног хормона алфа-меланоците стимулишући хормон (α-MSH) за који је показано да има меланогенезне (потамњивање коже) и афродизијске ефекте у прелиминарним студијама и клиничким испитивањима.^[3]^[4]^[5] Он је циклични лактамски аналог α-MSH са аминокеселинском секвенцом Ac-Nle-цикло[Asp-His-D-Phe-Arg-Trp-Lys]-NH₂. Меланотанин II је развијен на универзитету Аризоне.

Клиничка испитивања[уреди | уреди извор]

Пилотна клиничка испитивања фазе I су спроведена на три мушкарца у Медицинској школи, департмана за фармакологију, универзитета Аризоне у Тусону, и објављена 1996. Установљено је да меланотан II узрокује потамњивање коже људи након 5 ниских доза сваког другог дана путем супкутане ињекције. Нуспојаве су блага мучнина и „истезање и зевање“ који су у корелацији са спонтаном ерекцијама пениса.^[6]

Департман за фармакологију медицинске школе универзитета Аризоне је објавио 1998 студију у којој су учествовала два мушкарца са психогеном импотенцијом. Закључак изведен из овог испитивања је да је меланотан-II потентан иницијатор ерекција код мушкараца са психогеном импотенцијом са подношљивим нуспојавама у дозама 0.025 mg/kg.^[7]

Литература[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Hadley ME (2005). „Discovery that a melanocortin regulates sexual functions in male and female humans”. Peptides. 26 (10): 1687—9. PMID 15996790. doi:10.1016/j.peptides.2005.01.023.
^ „Tanning drug may find new life as Viagra alternative”. CNN. 1999. Приступљено 12. 6. 2008.
^ Jaroff, Leon (20. 6. 1999). „Tanning Bonus”. Time (magazine). Архивирано из оригинала 25. 07. 2008. г. Приступљено 17. 9. 2008.
^ Dorr RT; Lines R; Levine N; et al. (1996). „Evaluation of melanotan-II, a superpotent cyclic melanotropic peptide in a pilot phase-I clinical study”. Life Sci. 58 (20): 1777—84. PMID 8637402. doi:10.1016/0024-3205(96)00160-9.
^ Wessells H; Fuciarelli K; Hansen J; et al. (1998). „Сyнтхетиц меланотропиц пептиде инитиатес ерецтионс ин мен wитх псyцхогениц ерецтиле дyсфунцтион: доубле-блинд, плацебо цонтроллед цроссовер студy”. Ј Урол. 160 (2): 389—93. ПМИД 9679884. дои:10.1016/С0022-5347(01)62903-3.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Peptides-3] Hadley ME (2005). „Discovery that a melanocortin regulates sexual functions in male and female humans”. Peptides. 26 (10): 1687—9. PMID 15996790. doi:10.1016/j.peptides.2005.01.023.

[4] „Tanning drug may find new life as Viagra alternative”. CNN. 1999. Приступљено 12. 6. 2008.

[5] Jaroff, Leon (20. 6. 1999). „Tanning Bonus”. Time (magazine). Архивирано из оригинала 25. 07. 2008. г. Приступљено 17. 9. 2008.

[6] Dorr RT; Lines R; Levine N; et al. (1996). „Evaluation of melanotan-II, a superpotent cyclic melanotropic peptide in a pilot phase-I clinical study”. Life Sci. 58 (20): 1777—84. PMID 8637402. doi:10.1016/0024-3205(96)00160-9.

[7] Wessells H; Fuciarelli K; Hansen J; et al. (1998). „Сyнтхетиц меланотропиц пептиде инитиатес ерецтионс ин мен wитх псyцхогениц ерецтиле дyсфунцтион: доубле-блинд, плацебо цонтроллед цроссовер студy”. Ј Урол. 160 (2): 389—93. ПМИД 9679884. дои:10.1016/С0022-5347(01)62903-3.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]