Kolumbijska kuhinja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gastronomski regioni Kolumbije: Prema biblioteci nacionalne kulture Kolubije i ministarstva kulture.
* I. Islas * II. La Gvahira * III. Kasar i Magdalena * IV. Atlantik * V. Kartahena de Indijas * VI. Sabanes Kostenjas * VII. Santandres * VIII.Bojaka (departman) i kundinamarka *IX. Paisa *X. Bogota *XI. Tolima Gran XII. Vale del Koza *VII. Santandres *XIII. Kauka *XIV. Narinjo *XV. Severni Pacifik *XVI. Južni Pacifik *XVII.Ljanos *XVIII. Amazonija


Kolumbijska kuhinja se sastoji od različitih mešavina povrća, voća, začina i kuhinjskih običaja američkih starosedeoca, Evropljana i Španaca.[1] Zbor raznovrsnosti faune i flore, Kolumbija je bogata izvrsnim receptima koji su ujedno i zdravi za organizam. Priprema hrane zavisi od mesta u ovoj državi. Od značajnih namirnica u kuhinji možemo naći pirinač, kukuruz, krompir, tapioka i leguminoze. Od mesa tu su uobičajeno govedina, piletina, prase ali i morski plodovi. Još jedan bitan sastojak je voće od kojih se izdvajaju mango, jabuka, psidium, papaja i marakuja.[2] Iako ne postoji nacionalna tradicionalna hrana Kolumbije već više njih, najpoznatije su ipak Sankošo ili Arepa. Od ostalih recepata tu su i Bandeja Pasa, Lešona, Tolima Grande i mnogi drugi.[3]

Istorija kolumbijske hrane[uredi | uredi izvor]

Kolumbijska hrana jedinstveni je spoj autohtonih i evropskih tradicija sa snažnim afro-karipskim uticajem. Dve najveće autohtone grupe pre evropskog osvajanja bile su Taironska kultura, koja je bila prisutna duž obale Kariba, i Muisa.[4] Arepas, napravljen od mlevenog kukuruza, jedno je od najstarijih kuvanih jela u kolumbijskoj kuhinji. Veruje se da naziv potiče od reči za kukuruz na čičanskom jeziku. Arepas je danas jedno od majpopularnijih kolumbijskih jela.[5]

Karabijska regija[uredi | uredi izvor]

Bokašiko na ražnju.

Karibi su grupa ostrva koja se nalaze u Karipskom moru, uključujući Bahame u Atlantiku. Ova ostrva se prostiru od Floride na severu do Venecuele u Južnoj Americi na jugu. Karibi se sastoje od preko 7000 ostrva. Podeljeni su u 25 teritorija koje predstavljaju nezavisne države, kolonije i protektorate.[6] Jela Karabijske obale se uobičajeno sastoje od pirinača, kukuruza, kasavua, banane, jama, govedine, živine, svinjetine, koze ali i mesa divljih životinja, posebno kornjača i belih labudova. Blizina mora i prisustvo vodotoka pogoduju i ribolovu gde se mogu naći morske i rečnu ribe[7], posebno bakalari, pagre, tunjevina i somovi.[8] Riba se može peći na žaru, pržiti ili pohovati brašnom. Morski plodovi se jedu u tepsijama ili kao hladna salata u toplim danima.[9]

Supa od Ongole sa mesom.

Supe su veoma popularne u ovom području, iako imaju različite nazive, sopa, nem ili motem neizbežno je jelo svakog domaćinstva. Najpopularnija supa je sansoho, koja se može praviti na biše načina u zavisnosti od regije.[10] Za pripremu jela koriste se sve vrste mesa pa čak i kornjača ali i morski plodovi i različite vrste riba (barbudo, žurel, sabalo). Neke vrste mesa se koriste za pravljenje tradicionalnih specijaliteta kao što su na primer iznutrice svinje od kojeg se može napraviti „šišaroni”. Neki recepti uključuju i različito povrće iako je glavno meso na meniju tokom ručka. U ovoj regiji se takođe konzumira i domaći lokalni hleb napravljen od kukuruza koji je peče ispod sača ili prži na ulju. Pored svega ovoga najglavniji sastojak na trpezi je pirinač koji se može koristiti kao prilog ili desert u vidu sutlijaša.[11]

Najpoznatije piće u ovom delu je Rum. Rum je destilovano alkoholno piće, koje se dobija od šećerne trske. Nastaje fermentacijom i destilacijom melase i soka šećerne trske. Dobijeni rum se tradicionalno čuva u buretu od hrastovine.[12] Najviše se proizvodi na Karibima (Kuba, Jamajka, Dominikanska Republika, Portoriko, Barbados, Martinik, Trinidad i Tobago) i u okolini (Belize, Gvatemala, Meksiko, Venecuela, Kolumbija, Gvajana, Brazil). Značajni proizvođači ruma su takođe Mauricijus, Reinion, Indija, Filipini, Australija i Fidži. Svetli, beli rum obično se stavlja u koktele, a zlatni i crni se, osim za piće, koriste i u kulinarstvu. Rum je bio popularno piće u britanskoj mornarici i među gusarima.[13]

Andska oblast[uredi | uredi izvor]

Bandeja pajiza

Andska oblast obuhvata kolumbijski deo planinskog venca Andi. U ovoj oblasti se nalaze najveći urbani centri u Kolumbiji.[14] Pre dolaska Evropljana ovde su se nalazile najznačajnije urođeničke civilizacije u Kolumbiji. Iza Kolumbijskog masiva u jugozapadnim departmanima Kauka i Narinjo, Kolumbijski Andi se granaju u tri pravca poznata kao kordiljeri (šp. cordilleras), što na španskom znači planinski venac. Ovi planinski venci su poznati kao Zapadni Kordiljeri (šp. Cordillera Occidental), pružaju se uz obalu Tihog okeana i na njima se nalazi Kali; Centralni Kordiljeri (šp. Cordillera Central), pružaju se između dolina rekâ Kauka i Magdalena, na njima su smešteni gradovi Medeljin, Manizales, Pereira i Armenija; i Istočni Kordiljeri (šp. Cordillera Oriental) protežu se ka severu i istoku, na njima se nalaze gradovi Bogota, Bukaramanga i Kukuta. U regiji Santaderesa najpoznatije jelo je pepidonija, napravljen od iznutrice i koji se služi sa pirinčem. U regiji Antiokuia tradicionalna kuhinja sastoji se od jela koja su konzimirana još od davnina. To su u većini slučajeva tipična jela ovog regiona bez industrijalizacije i prepađevina.[15] Tipični meni sastoji se od tanjira pasulja, pirinča, jaja, gratona, mlevene govedine, voća, povrća i avokadoa. Hrana nije obilna i bogata kao u Karabijskoj regiji ali je zahvaljujući specijalnim začinima jako ukusna. Sastojci kao što su kakao, panela, kukuruz, pastrmka, govedina i lokalne biljke poput guave, ananasa, crvenog zrna i kafe koriste se tokom cele godine i glavni su sastojci svakog obroka. Andska oblast je retka regija koja je uspela da sačuva originalne recepte koji nisu bili izmenjeni od strane ostalih naroda i država. Svaki recept je prebačen sa kolena na koleno i tradicionalno čuva kuturu ovog regiona.[16]

Bogota[uredi | uredi izvor]

Vruća čokolada, sir i hleb.

Bogota je ranije nosila naziv Bacatá, što na jeziku Čibča Indijanaca znači zasejana polja.[17] Područje današnje Bogote je bilo središte njihove civilizacije sve do dolaska konkvistadora, nakon čega je počeo nagli rast broja stanovnika. Moderno naselje iz kojeg se razvio grad Bogota osnovao je Gonzalo Himenez de Kezada 6. avgusta 1538.[18] i nazvao Santa Fe de Bogota (Santa Fé de Bogotá), po svom rodnom gradu Santa Fe te lokalnom nazivu Bacatá. Grad je 1717. postao prestonica Vicekraljevstva Nova Granada, koja se sastojala od današnjih država Kolumbije, Venecuele, Ekvadora i Paname. Istorija Bogote je jako poznata i po bogotskoj kuhinji. U Bogoti je takođe kafa jedna od najpoznatijih napitaka stanovnika zbog toga što se na ovom mestu proizvodi jedna od najpoznatijih zrna kafe.[19]

Bogotska kuhinja potiče od indijskih Čibča kao i evropske tradicije koja se doselila tokom velike migracije. Čibači su konzumirali kukuruznu čorbu i pire od krompira kao tradicionalnu hranu začinjenu lišćem zvanim guaska[20] da bi joj dali oštar ukus. Dolaskom Evropljana, piletina i drugi začini pretvaraju hranu u pučeros koji se služi u loncima od terakote,što dovodi do transformacije jela po Evropskom standardu dodavanjem različitih začina i drugačije pripreme. Kuhinja nudi tipičnu prženu hranui čorbe, među kojima se izdvajaju pire od krompira kao i drugi specijaliteti poput svinjskog mesa, preparata od rečne ribe, pire sa zrelim bananama, pečen pasulj sa čajotom itd.[21] Među slatkišima su žele od guave, "sunđerasti flan", karamela, peruanski petelin i kandirano papajuelo. Za doručak se pije topla čokolada ponekad servira sa sirom, kasavom i almojabanasom.[22]

Tolima Grande[uredi | uredi izvor]

U Qndskom regionu postoje tipična jela iz dela Tolima i Huila poput lehone ili tamal, mešavine pirinča sa govedinom, piletinom, svinjetinom i pasuljem umotanim u lišće banane.

Region Pacifika[uredi | uredi izvor]

Aroz atolado

Kuhinja Val del Koka regije nastala je blizu Buge, Cartaga i pacifičkog regiona. Unesko je 2005. godine grad Popaian odredio za vodeći grad zbog kulinarske raznolikosti i uloge u nematerijalnom nasleđu Kolumbijaca. Kuhinja Caucana odabrana je za održavanje tradicionalnih metoda pripreme kroz usmenu tradicije koju poseduje već duži niz godina i koji ujedno i čuva tradiciju pravih jela ovog regiona.[23] Jela ovog poznatog regiona su poznata u celom svetu zbog njegovog tipičnog ukusa koji podseća na leto a ukus na začine koji se isključivo gaje u ovom regionu.[24][25]

Lualada

U Balu del Kokau, najreprezentativnija jela su pileći sankoho, šampus, šolado, lulada, aroz atolado, tamal, maranitas, kolačići zvani hojaldres, tortilja, supe od voća i povrća kao i morski plodovi koji su pecani na obali reke. Veoma slična ekvadorskoj kuhinji, kuhinja Narino je poznata po svojim jedinstvenim sastojcima i tipičnim jelima poput ribe sa žara koji je veoma ukusan i dosta pravljen u andskim regionima. Svinjetina se priprema u rerni ili na žaru sa predlogom od oljuštenih kukuruza ili tortiljom od krompira. Kalifornijska pastrmka se služi na žaru. Supe se kuvaju sa ulukama ili kukuruznom kremom. Tradicionalni hleb u regionu su pambasi i alule, ali prave se i hojaldre koje su u stvari komadi prženog testa.[26] Što se tiče pića konzumira se nacionalno i regionalno pivo. U ovom regionu najpoznatiji dan je Sveti dan koji počinje Cvetima ili Nedeljom Muke Gospodnje. Na ovaj se dan, najčešće ujutro na Veliki četvrtak, održava Evharistija tokom koje se sveti ulje koje se daje obolelim osobama radi ozdravljenja. Uveče na Veliki četvrtak obeležava se sećanje na Poslednju večeru. Ovaj dan je jako bitan jer se obeležava dan na Isusovu muku i smrt na krstu. Ukućani za ovaj dan pripremaju specialnu gozbu koja se deli siromašnima i bolesnim osobama kako bi što brže ozdravile. Na Uskrs slavi se Isusovo uskrsnuće i pobeda nad grehom.[27][28]

Poznati profesionalni kuvari[uredi | uredi izvor]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Kolumbijska kuhinja

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Culture of Colombia - history, people, clothing, traditions, women, beliefs, food, customs, family”. www.everyculture.com. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  2. ^ „Influence of Colombia's African Heritage | Marca País Colombia”. Colombia Country Brand. 11. 10. 2018. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  3. ^ „Columbia Dining”. dining.columbia.edu. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  4. ^ Albala, Ken (2011). „Food cultures of the world encyclopedia”. Santa Barbara, Calif. : Greenwood. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  5. ^ Food cultures of the world encyclopedia ([Enhanced Credo] izd.). Santa Barbara, California. 2011. ISBN 9781785394126. 
  6. ^ „Carib | people”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 15. 04. 2018. g. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  7. ^ „LES POISSONS IV] LES POISSONS ~CRUSTACES~COQUILLAGES ~CRUSTACES~COQUILLAGES” (PDF). hotellerie-restauration.ac-versailles.fr/. 
  8. ^ „Cuisine caribéenne : 9 plats qui vous emmèneront directement sous les tropiques !”. www.finedininglovers.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  9. ^ „La cuisine des Caraïbes”. Terra Colombia (na jeziku: francuski). 22. 8. 2019. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  10. ^ „Biblioteca Luis Ángel Arango”. archive.wikiwix.com. Arhivirano iz originala 09. 04. 2007. g. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  11. ^ Stern, Patricia (12. 9. 2016). „Receta de Arepuelas”. AntojandoAndo. Arhivirano iz originala 09. 04. 2021. g. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  12. ^ „Manifestations culturelles dans les Caraïbes”. Visit Costa Rica (na jeziku: francuski). 24. 1. 2018. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  13. ^ Mujer, Nueva. „La buena mesa en Cartagena de Indias”. Nueva Mujer (na jeziku: španski). Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  14. ^ (jezik: španski) MEMO: Natural Regions of Colombia Memo.com.co Pristupljeno 22. avgusta 2007.
  15. ^ „PEPITORIA (Santander)”. PEPITORIA (Santander). Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  16. ^ „Arepa Santandereana (Arepa from Santander) | My Colombian Recipes”. www.mycolombianrecipes.com. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  17. ^ Arias, S., Meléndez, M.: (2002). Mapping Colonial Spanish America: Places and Commonplaces of Identity, Culture and Experience. Bucknell University Press. ISBN 978-0-8387-5509-9. 
  18. ^ Henderson et al. 2000, str. 61
  19. ^ „Growing the Local Economy Through the Traditional Cuisine from Nariño in Colombia”. Global Alliance - For Banking on Values. Arhivirano iz originala 06. 03. 2021. g. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  20. ^ „Galinsoga parviflora (gallant soldier, lesser quickweed): Go Botany”. web.archive.org. 13. 10. 2018. Arhivirano iz originala 13. 10. 2018. g. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  21. ^ „Gastronomía Colombiana para el mundo entero en Colombia.com”. www.colombia.com (na jeziku: spanish). Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  22. ^ „Compilación de la Legislación Aplicable al Distrito Capital :: RÈgimen Legal de Bogotá”. www.alcaldiabogota.gov.co. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  23. ^ „Popayan UNESCO City of Gastronomy” (PDF). archive.wikiwix.com. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  24. ^ „Política de turismo cultural” (PDF). archive.wikiwix.com. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  25. ^ „::: SINIC ::: - Colombia Cultural - Gastronomía - VALLE DEL CAUCA”. www.sinic.gov.co. Arhivirano iz originala 25. 02. 2021. g. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  26. ^ „Les 30 meilleures recettes de plats typiques d'Équateur”. GOT (na jeziku: francuski). 
  27. ^ „Les spécialités et plats typiques de la cuisine d'Équateur”. ITK le Blog voyage (na jeziku: francuski). 15. 12. 2020. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  28. ^ „Vendredi saint”. archive.wikiwix.com. Arhivirano iz originala 24. 02. 2011. g. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  29. ^ „Latin America's Top 50 Restaurants - The Previous Years Winners - Best Restaurants”. UI - 50B - Restaurants - LATAM. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  30. ^ „El Cielo | Latin America's 50 Best Restaurants”. web.archive.org. 23. 7. 2015. Arhivirano iz originala 23. 07. 2015. g. Pristupljeno 09. 04. 2021. 
  31. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 9. 11. 2009. Arhivirano iz originala 09. 11. 2009. g. Pristupljeno 9. 4. 2021. 
  32. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 16. 08. 2011. g. Pristupljeno 09. 04. 2021. 
  33. ^ „Leonor Espinosa, la chef colombiana”. web.archive.org. 30. 12. 2014. Arhivirano iz originala 30. 12. 2014. g. Pristupljeno 9. 4. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]


Kolumbijska kuhinja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Колумбијска_кухиња&oldid=26902356”