Besermjani

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Besermjani
Ukupna populacija
 Rusija 2.201 (2010)
Regioni sa značajnom populacijom
 Rusija2.201[1]
Jezici
dijalekti udmurtskog jezika
Religija
pravoslavlje (Ruska pravoslavna crkva)
Srodne etničke grupe
Udmurti, Komi

Besermjani, Bisermani, Besermani ili Besermeni (rus. бесермяне, једнина: бесермянин, udm. бесерманъёс, tat. бисермәннәр), malobrojni su ugro-finski narod u Rusiji.

Popis stanovništa u Ruskoj Federaciji iz 1897. godine, navodi 10.800 Besermjana. Postojalo je 10.000 Besermjana 1926. godine, dok se u popisu stanovništa Rusije u 2002. godini, kao Besermjani izjašnjava tek 3.122 ljudi.[2] Ovako veliki pad u broju Besermena posledica je odluke sovjetskih vlasti 1930-ih da prestane da ih priznaje kao poseban narod, sve do raspada SSSR smatrani su delom udmurtskog naroda.

Besermjani žive u Jukamenskom, Glazovskom, Belezinskom i Jarskom rejonu na severozapadu Udmurtije. Postoji desetak sela u Rusiji naseljenih isključivo Besermjanima, dok je 41 selo sa delimičnim učešćem Besermjana u ukupnom broju stanovnika.

Jezik Besermjana je dijalekat udmurtskog jezika sa uticajem tatarskog jezika.

Neki običaji Besermjana se razlikuju od drugih običaja Udmurta zbog uticaja islamke kulture povolških Prabugara i naroda kazanjskog kanata.

Antroplologija i genetika[uredi | uredi izvor]

Antropološki izgled Besermena sličan je Čepeckim Tatarima. Od Udmurta Besermeni se razlikuju po tamnijoj kosi, takođe, nazalni most je češće konveksni nego konkavni, a glave i lica su izduženiji. U celosti, rasne karakteristike savremenih Besermena ne karakterišu se uralskim kompleksom obeležja (u obliku suburalskog ili sublaponoidnog tipa). U savremeno doba relevantnije je pripisati njihov izgled volško-kamsko-stepskom kavkazoidnom tipu, čijem formiranju su doprineli suburalski i pontski kompleksi.[3]

Na osnovu sprovedenog istraživanja u kom je analizirana mitohondrijalna DNK 41 Besermena iz sela Joževo Jukamenskog rejona Udmurtije, utvrđeno je da je u poređenju sa Udmurtima u besermenskoj populaciji značajno veće učešće istočnoevroazijskih haplogrupa po ženskoj liniji (pre svega haplogrupe C). Prema ovom pokazatelju, Besermeni se genetski razlikuje od većine naroda Volško-uralske regije i bliži su narodima Južnog Sibira koji govore turkijske jezike.[4]

Takođe, analiziran je Y-hromozom 53 Besermena iz sela Jukamenskoe i Joževo, kao i iz sela Šamardan iz Jukamenskog rejona Udmurtije. Pokazalo se da više od polovine uzoraka pripada haplogrupi N, što ukazuje na to da je po muškoj liniji ugro-finska komponenta najznačajnija u besermenskoj populaciji.[5]

Leksikostatistički podaci takođe ne otkrivaju opipljiv prabugarski (staročuvaški) supstrat u besermanskom dijalektu.[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Oficialьnый saйt Vserossiйskoй perepisi naseleniя 2010 goda. Informacionnыe materialы ob okončatelьnыh itogah Vserossiйskoй perepisi naseleniя 2010 goda [Official site of the National Population Census 2010. Informational materials about the final outcome Russian Census 2010] (na jeziku: ruski). Russia: GKS. Arhivirano iz originala 26. 12. 2018. g. Pristupljeno 07. 09. 2017. 
  2. ^ demoskop.ru: Alphabetical list of peoples of the Russian Empire Arhivirano 2012-02-05 na sajtu Wayback Machine
  3. ^ Aksяnova G. A. Antropologiя besermяn // Эtnografičeskoe obozrenie. 2012. № 2. S. 100—117.
  4. ^ Groševa A. N., Šneйder Ю. V., Morozova I. Ю., Žukova O. V., Rыčkov S. Ю. Genetičeskoe raznoobrazie besermяn po dannыm o polimorfizme mitohondrialьnoй DNK // Genetika. 2013. № 11. S. 1337—1344.
  5. ^ Trofimova N. V., Litvinov S. S., Husainova R. I. i dr. Genetičeskaя harakteristika populяciй Volgo-Uralьskogo regiona po dannыm ob izmenčivosti Y-hromosomы // Genetika. 2015. T. 51. № 1. S. 120—127.
  6. ^ Idrisov R. I. Tюrkskie zaimstvovaniя raznыh periodov v besermяnskom dialekte udmurtskogo яzыka. Diplomnaя rabota. M., 2013.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бесермјани&oldid=27066456”