Авалски торањ

**Авалски торањ**
	Авалски торањ
	Авалски торањ Авалски торањ
Информације
Локација	Београд, Србија
Статус	завршена
Саграђена	1961—1965.; 2006—2009. (обновљен)
Коришћење	телекомуникације и посматрање
Висина
Висина	204,68 m
Технички детаљи
Број спратова	38
Број лифтова	2
Компаније
Архитекта	Угљеша Богуновић; Слободан Јањић

Авалски торањ је телекомуникациони и туристички торањ на планини Авали, поред Београда, који се налази у надлежности ЈП Емисионе технике и везе.

Првобитно пуштен у рад 1965, срушен је у НАТО бомбардовању СР Југославије 29. априла 1999. Након обнове у трајању од три године, Авалски торањ је отворен у присуству државног врха Републике Србије 21. априла 2010.^[1]

Историјат

Авалски торањ био је пројектован од 1959 до 1960. године, а изведен од 1961. до 1964. године, а потом пуштен у рад 1965. године. Био је висок 202,87 метара. Један од најлепших ТВ предајника у Европи и свету прорадио је, после петогодишње изградње. Ремек-дело архитектуре, једини торањ на свету који је за пресек имао једнакостранични троугао који је симболисао српски троножац за седење, пројектовали су архитекти Угљеша Богуновић и Слободан Јањић, као и конструктор, академик Милан Крстић. Изградња торња била је поверена грађевинском предузећу „Рад“ из Београда.

Стотинак грађевинара радило је непрестано уградивши више од 4.000 тона армираног бетона. Врхунац посла била је поставка 60 метара високе антене, тешке око 25 тона, коју су монтирали мајстори „Гоше“ из Смедеревске Паланке. Почетком маја 1965. године торањ је добио коначни изглед и постављене су телевизијске и радио антене. У то доба је био једини торањ са основом у облику једнакостраничног троугла.

Раније је ресторан био на гондоли на 118 m, али је затворен од 1970. године.

Рушење

Наизглед „мршав“, на три ноге, које су се ослањале на темељне блокове укопане 1,4 метра у стену, торањ је одолевао зубу времена и налетима кошаве „шетајући“ у пречнику и од једног метра. Срушен је 29. априла 1999. године авионском бомбом током НАТО агресије на СРЈ, 37. дана бомбардовања.

До рушења Светског трговинског центра, 11. септембра 2001. године, Авалски торањ је био највиши срушени објекат на свету.^[2]

Симбол Београда

Авалски торањ је био један од заштитних знакова Београда. Путници који би друмом прилазили Београду знали би да су надомак града када би угледали Авалски торањ.

Обнова

Уклањање остатака торња је почело од маја 2005. године и трајало је 2 месеца. Пошто је сматран једним од битних обележја Београда, донета је одлука да се торањ обнови, а пројекат је потом рађен у институту ЦИП од августа до децембра 2005. године. Након овога су прикупљена почетна средства и 11. децембра 2006. потписан је уговор о изградњи торња између Дирекције за имовину Србије, РТС и предузећа „Ратко Митровић“.^[3]^[4] Градња новог торња је отпочела крајем 2006. године. Међутим, и поред емотивних разлога за обнову Авалског торња, многи сматрају да је његов значај у телекомуникационом смислу веома дискутабилан^[5]^[6] Такође, ни у време када је постојао, он није био адекватно искоришћен у туристичком смислу. Основано је и Друштво за обнову Авалског торња које учествује у прикупљању средстава за обнову.

Радови на обнови су почели 6. фебруара 2007. године. Укупна вредност обнове је процењена на око 8,5 милиона евра, од тога је влада Србије обезбедила око 6 милиона а град Београд је 8. маја 2008. дао РТС 80 милиона динара (око 1 милион евра) за изградњу торња.^[7]
Обновљени торањ требало је свечано да буде отворен на 10. годишњицу његовог рушења тј. 29. априла 2009.^[8]Због временских прилика, радови су трајали дуже, тако да је торањ завршен 23. октобра 2009.^[9] Торањ не ради ако је брзина ветра већа од 13m/sec. Торањ има два лифта и ресторан на 119. метру односно видиковац на 122. метру висине. Укупна висина торња је 204,57 метара.

Март 2008.
Јул 2008.
Август 2008.
Фебруар 2009.
Септембар 2009.

Грађевински подаци

Плато постамент торња троугаоног облика из кога иду ноге на коти 439 мнв. До торња се прилази преко рампе дужине 17,80+24,40+17,81 m и ширине 4,20 m. Укупна висина армиранобетонске конструкције је 136,650 m и челични део висине 67,920 m, што заједно чини укупну висину од 204,570 m.

Доњи део торња је армиранобетонски носач од три ноге које се на коти -4,000 m ослања на темеље димензија 6,00x7,30x2,00 m. У оригиналној изведби су ноге биле зглобно ослоњене на коти 1,20 m и мањих димензија. Улазни хол са ветробраном је на коти 12,40 m. Из хола се улази у два лифта који кроз стабло стуба воде до гондола. Ноге се од коте 17,100 до 19,100 спајају са армиранобетонском плочом дебљине 2.000 m.

Од коте 19,100 m почиње стабло торња. Од 19,100 до 35.000 m ноге торња постепено прелазе до основног облика стабла. Стабло торња је армиранобетонска конструкција троугаоног сандучастог пресека. Једнакостранични троугао по оси зида има дужину 7,00 m. Дебљине зидова су 15 cm а на угловима су ојачања кружног облика пречника 1,040 m Од коте 102,780 m су гондоле и платформе са системом хоризонталних и косих армиранобетонских греда и плоча.

Прво је ПТТ сала (кота 102,93 m) а изнад ње је тераса са параболичним антенама (кота 106,98 m). Потом је ТВ сала (кота 115,38 m), изнад је спрат са рестораном за око 50 места (кота 119,20 m), а изнад је спрат са отвореном терасом за разгледање, видиковац (кота 122,64 m) са провидним лексаном.

На врху се стабло завршава плочом дебљине 1,50 m. Челична конструкција се састоји од три секције четворозидних решетки укупне масе 67 тона.^[10]

Детаљи конструкције

Види још

Референце

^ „Наш торањ” (на језику: српски). Rts.rs. 21. 04. 2010. Приступљено 21. 04. 2012.
^ „Pre 11 godina otvoren obnovljeni Avalski toranj - Beograd - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 21. 4. 2021. Приступљено 5. 8. 2023.
^ Изградња Авалског торња, Б92, 12. децембар 2006.
^ Торањ за три месеца!^{[мртва веза]}, Вечерње Новости, 11. децембар 2006.
^ Авалски торањ^{[мртва веза]}, Данас, 18. мај 2009.
^ Бацање пара Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2012), Курир, 2. август 2006.
^ Решење о одобрењу средстава Радио-телевизији Србије, за покриће дела трошкова изградње Авалског торња, Акта градоначелника на Београд. орг, 8. мај 2008.
^ Отварање Авалског торња крајем априла идуће године, Политика, 25. октобар 2008.
^ Завршен Авалски торањ, Политика, 23. октобар 2009.
^
Изградња, број 3-4, март-април 2009, година LXIII, Удружење урбаниста Србије, Београд, ISSN 0350-5421, COBISS SR-ID 55831
- Инжењерско-геолошки сеизмички услови фундирања ТВ торња на Авали, Томислав Јанковић, Биљана Марјановић, Слободан Недељковић
- Консолидационо инјектирање темеља новог торња на Авали, Томислав Јанковић, Биљана Марјановић, Петар Анагности
- Пројект конструкције новог Авалског торња, Шериф Дуница, Александар Бојовић, Бранислав Животић
- Функција и намена простора, Ирена Илић

Спољашње везе

[1] „Наш торањ” (на језику: српски). Rts.rs. 21. 04. 2010. Приступљено 21. 04. 2012.

[2] „Pre 11 godina otvoren obnovljeni Avalski toranj - Beograd - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 21. 4. 2021. Приступљено 5. 8. 2023.

[3] Изградња Авалског торња, Б92, 12. децембар 2006.

[4] Торањ за три месеца!^{[мртва веза]}, Вечерње Новости, 11. децембар 2006.

[5] Авалски торањ^{[мртва веза]}, Данас, 18. мај 2009.

[6] Бацање пара Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2012), Курир, 2. август 2006.

[7] Решење о одобрењу средстава Радио-телевизији Србије, за покриће дела трошкова изградње Авалског торња, Акта градоначелника на Београд. орг, 8. мај 2008.

[8] Отварање Авалског торња крајем априла идуће године, Политика, 25. октобар 2008.

[9] Завршен Авалски торањ, Политика, 23. октобар 2009.

[10] Изградња, број 3-4, март-април 2009, година LXIII, Удружење урбаниста Србије, Београд, ISSN 0350-5421, COBISS SR-ID 55831
Инжењерско-геолошки сеизмички услови фундирања ТВ торња на Авали, Томислав Јанковић, Биљана Марјановић, Слободан Недељковић

Консолидационо инјектирање темеља новог торња на Авали, Томислав Јанковић, Биљана Марјановић, Петар Анагности

Пројект конструкције новог Авалског торња, Шериф Дуница, Александар Бојовић, Бранислав Животић

Функција и намена простора, Ирена Илић

[11] Инжењерско-геолошки сеизмички услови фундирања ТВ торња на Авали, Томислав Јанковић, Биљана Марјановић, Слободан Недељковић

[12] Консолидационо инјектирање темеља новог торња на Авали, Томислав Јанковић, Биљана Марјановић, Петар Анагности

[13] Пројект конструкције новог Авалског торња, Шериф Дуница, Александар Бојовић, Бранислав Животић

[14] Функција и намена простора, Ирена Илић

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

п р у Град Београд
Градске општине	Барајево Вождовац Врачар Гроцка Звездара Земун Лазаревац Младеновац Нови Београд Обреновац Палилула Раковица Савски венац Сопот Стари град Сурчин Чукарица
Знамења	Трг републике Победник Кнез Михаилова Калемегдан Трг Николе Пашића Кућа цвећа Капије Београда Славија Студентски трг Авала Споменик Незнаном јунаку Авалски торањ Топчидер Београдска синагога Бајракли џамија
Архитектонски симболи	Зграда НБС Капетан-Мишино здање Хотел Москва Дом Народне скупштине Републике Србије Палата САНУ Хотел „Бристол” Палата Министарства финансија КЈ Игумановљева палата Палата Албанија Зграда БИГЗ-а Палата Србија Београђанка Генекс кула Београдска арена Мост на Ади Пословни центар „Ушће”
Дворци и тврђаве	Дворски комплекс Бели двор Краљевски двор Градски дворови Стари двор Нови двор Конак кнегиње Љубице Београдска тврђава Жрнов Земунска тврђава Кула Гардош
Верски објекти	Храм Светог Саве Саборна црква Стара црква Светог Марка Црква Светог Марка Манастир Фенек Манастир Светог архангела Гаврила Вазнесењска црква Црква Светог Александра Невског
Манифестације	Ноћни живот у Београду БЕМУС Београдски џез фестивал ФЕСТ Фестивал ауторског филма Београдски фестивал игре Београдски сајам књига Београдски фестивал пива БИТЕФ БЕЛЕФ BELDOCS Мартовски фестивал Guitar Art Festival Међународни салон стрипа Радост Европе Ноћ музеја СОФЕСТ Октобарски салон
Библиотеке	Народна библиотека Србије Библиотека града Београда Библиотека „Свети Сава” Земун Библиотека „Милутин Бојић”
Позоришта	Народно позориште у Београду Опера и театар Мадленијанум Београдска филхармонија Београдско драмско позориште Југословенско драмско позориште Позориште „Бошко Буха” Београд Атеље 212 Позориште лутака „Пинокио” ДАДОВ КПГТ
Музеји	Народни музеј Србије Музеј афричке уметности Музеј примењене уметности Музеј савремене уметности Војни музеј Музеј града Београда Музеј позоришне уметности Музеј ваздухопловства Музеј Југославије Природњачки музеј Музеј Николе Тесле Музеј Вука и Доситеја Железнички музеј Србије ПТТ музеј Музеј српске књижевности Музеј књиге и путовања Етнографски музеј Историјски музеј Завичајни музеј Земуна Завичајни музеј Жаркова Музеј жртава геноцида Педагошки музеј Музеј Цептер
Образовање	Српска академија наука и уметности Универзитет у Београду Универзитет уметности у Београду Универзитет Мегатренд Универзитет Унион Коларчева задужбина Шуматовачка - Центар за ликовно образовање
Саобраћај	Аеродром Никола Тесла Београд Беовоз Градско саобраћајно предузеће Београд Београдска аутобуска станица Железничке станице у Београду
Језера	Ада Сафари Велики Галијаш Дубоки Поток Марковачко језеро Очага Паригуз Рабровачко језеро Савско језеро Трешња Ракина бара Бела река Топчидерска језера Велико блато