Списак синагога у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије

На овој страници налази се списак значајних синагога на територији Републике Србије.

Постојеће синагоге[уреди | уреди извор]

Назив Фотографија Адреса Место Округ Настанак Тип Категорија
Сукат шалом (Колиба мира)
Маршала Бирјузова 19 Београд Београд 1925. Претходно ашкенаски

Тренутно сефардски

Споменик културе
Земунска синагога[1]
Рабина Јехуде Алкалаја 4 Земун Београд 1850. Ашкенаска Подигнута је 1850. године на месту старије синагоге из XVIII века, као део јеврејског културног центра са школом и општином.[2] Синагога је освећена 1863. године.[3] Током окупације је служила као магацински простор, пошто је претходно опљачкана, а верске реликвије уништене. После рата, синагога је враћена Јеврејској општини, али није било средстава да се поправи. Није коришћена све до 1962. године, када је продата Скупштини општине Земун. Од тада је поново била магацин, затим диско клуб, и на крају је претворена у кафану.[4]
Молитвени дом
Генерала Милојка Лешјанина 14 Ниш Нишавски округ 1925. Од 2009. године постаје Храм културе
Новосадска синагога[5]
Јеврејска 11 Нови Сад Јужнобачки округ 1906—1909. Уврштена у просторно културно-историјску целину од великог значаја

Има други степен заштите

Суботичка синагога[6]
Трг синагоге 2 Суботица Севернобачки округ 1902. Неолошки јудаизам Споменик културе од изузетног значаја
Салашарска синагога[7]
Насеље Хајдуково Суботица Севернобачки округ Подигла ју је породица Ингус на свом имању, поред своје виле на Хајдукову. Служила до 1944. године, тренутно у лошем стању
Апатинска синагога[8]
Улица Огњена Прице Апатин Западнобачки округ 1885. Неоренесансни стил Од 1955. године постаје баптистичка црква
Шабачка синагога[9][10]
улица Владе Јовановића (Рабаџијска) Шабац Мачвански округ 1894. Сефардски стил Након II Светског рата постаје обданиште, затим архив Библиотеке за периодику, а сада Музеј шабачких Јевреја[11]

Срушене синагоге[уреди | уреди извор]

Фотографија Место Округ Изграђена Срушена Коментар
Панчевачка синагога[12][13] Јужнобанатски 1909. 1956. подигнута у улици др Светислава Касапиновића према пројекту архитекте Карла Фењвешија из Будимпеште од 1907. до 1909. Извођач је био Фердинанд Шец. Њено отварање било је 16.5.1910.[14][15]
Синагога у Дебељачи[15] Јужнобанатски 1895. Према неким подацима, у Дебељачи је постојала синагога већ 1880. године. Нова синагога је подигнута 1895. године када је у Дебељачи живело око 80 Јевреја. Зграда синагоге са заветним плочама и Давидовом звездом на предњој фасади још увек постоји, али је пренамењена за коришћење као привредни објекат, за млин за сточну храну. У Дебељачи је од 1886. године постојало јеврејско гробље и верска школа Талмуд Тора. Сачувани споменици на гробљу данас се налазе у оквиру месног гробља.[15][16]
Синагога у Белој Цркви[15] Јужнобанатски прва 1835.

друга 1864.

трећа 1898.

1949. Током 1835/1836. године изграђена је прва синагога од слабог материјала. У новембру 1836. године, виши рабин из Темишвара поставио је управу за одржавање синагоге. Затим је 1863. године сачињен протокол да је објекат склон паду. Затим 1864. године Ратно министарство одобрава изградњу нове синагоге која бива изграђена до краја 1864. године. Трећа, највећа и најлепша изграђена је 1898. године у улици Дејана Бранковића. Освећење ашкенаске синагоге обављено је 10. септембра 1898. Постојала је све до пролећа 1949. године, када је отпочело њено рушење.[17]
Синагога у Вршцу[15] Јужнобанатски прва 1798.

друга 1828.

(проширена 1886)

1966. Прва синагога је саграђена 1798. када је у Вршцу живело 45 Јевреја. Друга синагога је изграђена на истом месту 1828. Уз њу постоје јеврејска основна школа и верска школа Талмуд Тора. Заједница тада броји око 600 чланова. Синагога бива проширена 1886, монтиране су оргуље. За време Другог светског рата синагога је служила као затвор, а после рата као фискултурна сала. Порушена је 1966. године. Јеврејска општина Вршац је 1867. године имала 756 чланова, а 1900. године број је порастао на 878. Била је највећа јеврејска општина у Јужном Банату. Јевреји Вршца су до 1798. године сахрањивани у Белој Цркви, а када је то забрањено, подигнуто је јеврејско гробље у Вршцу.[18][19]
Зрењанинска синагога[20] Средњобанатски 17. 8. 1896. лето 1941. Прва синагога је изграђена 1845. и била је скромног изгледа и димензија. Изградња нове синагоге је почела 1894, на углу улица Сарајлијине и Ђуре Салаја, по пројекту будимпештанског архитекте Липота (Леополда) Баумхорна. Отворена је 17. августа 1896. Радове је изводио Метод Кучера. Рађена је у неомаварском стилу и била је на спрат. У приземљу су били мушкарци, а на спрату жене. Порушена је .

Синагога је порушена од стране домаћих Немаца 1941, када су нацисти окупирали град.[21]

Синагога у Новом Бечеју[22] Средњобанатски 1865—1871. 1946. Грађена у романтичком стилу неолошког правца, по типу Соломоновог храма од 1865. до 1871. године, у улици Жарка Зрењанина 16.[21] Изглед јој је био скроман, а изнутра је била једноставно опремљена.

После Другог светског рата била је некоришћена, те су је власти продале приватним лицима која су је порушила и изградила стамбене зграде.[23]

Синагога у Ечки Средњобанатски око 1870. 1941. Синагога неороманичког стила, порушена током нацистичке окупације 1941.[21]
Синагога у Итебеју Средњобанатски Прва деценија 20. века четрдесетих година 20. века Изграђена почетком 20. века у сецесијском стилу неолошког правца, по типу Синагоге куће[21]
Синагога у Кикинди[24] Севернобанатски 1880. 1953. / 1955. Доситејева улица
Синагога Бет Израел, Београд[25] Београдски 1908. април 1941. / 1944. Угао Краља Петра 71 и Цара Уроша 20.
Ел Кал Вјежо (Стара синагога)[26][27] Београдски око 1700. 1952. Мојсијева улица
Ел кал нуево (Нова синагога) Београдски улица Праоца Јакова
Ашкенаска синагога Београдски 1869. у згради Народног позоришта уместо ње подигнута Сукат шалом улица Космајска 51
Синагога у Бечеју[28] Јужнобачки 1883. 1962. улаз у насеље Нестор Џилитов[29]
Синагога у Бачкој Паланци[30] Јужнобачки 1807. 1956. Изграђена у улици Жарка Зрењанина 62. Поред ње је 835. изграђено ритуално купатило (микве), кошер месара и јеврејска основна школа. Након рушења на том месту је 29.04.2007. постављена спомен-плоча.[31][32]
Синагога у Темерину Јужнобачки 1878. 1947. Јеврејско гробље и синагога су по доласку фашиста у Темерин разорени више се не зна њихова локација.[33]
Синагога у Врбасу Јужнобачки 1914. 1948. Пре Другог светског рата у Врбасу је постојала Синагога која је током рата уништена. Као доказ њеног постојања, у улици Народног фронта 51 налази се шестоугаони стуб који је некада припадао њој.[34]
Синагога у Сомбору Западнобачки Прва 1818.

Друга 1865.

Извођач радова био је Карољ Гфелер. Реновирана је 1905, а постоји и данас, где је седиште ЈКП "Чистоћа".[35][36][37]
Синагога у Шиду[38] Сремски 1900. 1942. У Шиду је синагога изграђена 1900. године. У месту је 1920. године било 75, а 1940. 59 Јевреја. Синагога се налазила у дому Емила и Иде Винтерштајн[39]
Синагога у Сремској Митровици[40] Сремски 1904. 06.08.1941. Синагога је саграђена 1904. у византијском стилу, за време председника Јеврејске општине Јосипа Флајшмана. Извођач радова био је Иван Волнер. Почетком II светског рата, Синагога је затворена, а почетком августа 1941. године опљачкане су све драгоцености из ње, скинут је цреп и дрвене греде. Дана 06.08.1941. је минирана и потпуно уништена у снажној експлозији.
Синагога у Руми Сремски Прва 1879.

Друга 1935.

1943, Синагога у Руми је током окупације прво претворена у сабирни логор за Јевреје, а 1943. године је однесен бакарни кров, а немачки тенкови су срушили зграду синагоге.[41][42]
Синагога у Инђији Сремски 1903. 1943. У Инђији је синагога изграђена на плацу Петера и Кристине Кратз из Инђије, купљеног 1902. Сама изградња била је између 1902. и 1903. године. На истом плацу је била изграђена зграда за рабина. Синагога је страдала од 1941. до 1945. од пожара, а преостали зидови, као и кућа стана рабина порушене су после 1945.[14][43]
Синагога у Старој Пазови Сремски 1903. 1942. Пред Други светски рат било је 54 Јевреја у Старој Пазови. Била је то мала заједница, а 28.03.1903. купили су зграду за синагогу од Ото Катарине у данашњој улици Ћирила и Методија број 2, зк. ул. бр. 26, грунтовни лист број 1000, величина поседа је 9 ари и 41 м2, зграда и земља. Била је то скромна зграда која је служила верницима до маја 1942. године.[14] После Другог светског рата, синагога је продата породици Бабинка, која се из Чачинаца у Славонији доселила у Стару Пазову 1946. године. Они су синагогу преуредили у приватни дом, али је су остала сачувана оригинална улазна врата и спољни прозори.[4][44]
Сефардска синагога у Земуну Сремски 1944. Изградња сефардске синагоге започела је 1871. године. Том приликом је у име цара Фрање Јосифа присуствовао вицеконзул Деметар Тицио, који је свечано положио камен темељац. Изграђена је у маварском стилу, по плановима Јосифа Маркса. У савезничком бомбардовању 1944. године, тешко је оштећена, рушевине су уклоњене, а на њеном месту је подигнута стамбена зграда.[4]
Синагога у Крагујевцу Шумадијски 1930. Др Моша Ели је 1930. године уступио једну зграду у улици Кнегиње Љубице бр. 9 Јеврејској заједници Крагујевца за Синагогу.

Постоје извори у коме се налази најава да је 16.08.1931. године у јеврејској исповедној општини, у синагоги, Кнегиње Љубице број 9, бити одржана служба Божја у част десетогодишњице ступања краља Александра I на престо.[45]

Један део помоћних зграда хотела "Крагујевац" и део на коме је трафо-станица хотела, чине простор некадашње синагоге у Крагујевцу.[46]

Синагога у Смедереву Подунавски 1857. 1941. Од 1817. до 1857, Сефарди су молили власт да им дозволи богослужења у једној кући која неће имати спољних обележја. Допуштено им је под условом да буду тихи и да им се "број не увећава".[47]

Кућа-синагога у улици Деспота Стефана број 3 са кућиштем, двориштем и вртом, заузимала је површину од 9,14 ари, парцела бр. 242 ЗКУ бр. 458, власништво јеврејске вероисповедне и школске општине Смедерево. Имовина враћена решењем посл. бр. Р-408/50 од 17.05.1951.

Разнесена је приликом експлозије муниције 05.06.1941. године.[48]

Велика синагога у Сенти 1858. 1959. Ашкенашка синагога
Мала синагога у Сенти 1928. Хасидска синагога

Срушене синагоге на територији Војводине[уреди | уреди извор]

Банат[уреди | уреди извор]

Бачка[уреди | уреди извор]

Срем[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Анастасијевић, Дејан (20. 2. 2018). „Synagogue, Restaurant, Shooting Range”. 
  2. ^ Шкаламера, Жељко (1966). Архитектонско наслеђе града Београда. Завод за заштиту споменика културе града Београда. 
  3. ^ Фогел, Данило (2002). Јеврејска заједница у Земуну 1739 – 1945. Израел. 
  4. ^ а б в „Историја Јеврејске општине Земун”. Јеврејска Општина Земун. Приступљено 25. 2. 2018. 
  5. ^ Ковачевић, Снежана (20. 2. 2018). „Првих сто година новосадских Јевреја”. 
  6. ^ „Суботичка синагога”. 
  7. ^ „Друга суботичка синагога”. Град Суботица. 20. 2. 2018. 
  8. ^ „Апатинска синагога”. Апатин туризам. 20. 2. 2018. Архивирано из оригинала 21. 02. 2018. г. 
  9. ^ „Почиње обнова синагоге”. 20. 2. 2018. 
  10. ^ „Обновљена Шабачка синагога”. 20. 2. 2018. 
  11. ^ Јаковљевић, Ана (21. 7. 2010). „Катанац на Шабачкој синагоги”. Политика. Приступљено 25. 2. 2018. 
  12. ^ „Кратка јеврејска историја Панчева”. Хавер. 
  13. ^ „Пожар у Синагоги, Панчево”. Макабијада. 29. 4. 2007. 
  14. ^ а б в Медић, Милена. Јевреји у Војводини, кратка историја (PDF). Нови Сад, Србија: Студентски центар Нови Сад. стр. 335. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 5. 2014. г. Приступљено 20. 2. 2018. 
  15. ^ а б в г д „Насељавање Јевреја и оснивање јеврејских општина”. 22. 2. 2018. 
  16. ^ Ђоковић, Владимир (22. 2. 2018). „Подршка која стиже у последњи час”. 013 инфо. 
  17. ^ „Синагоге којих више нема”. 20. 2. 2018. 
  18. ^ „Архитектура Вршца”. Портал града Вршца. Приступљено 28. 2. 2018. 
  19. ^ Ратковић, Андрија (14. 1. 2016). „Јевреји у Вршцу”. Стари Вршац. Приступљено 28. 2. 2018. 
  20. ^ „Траг на главном сокаку”. Новости. 22. 2. 2018. 
  21. ^ а б в г К., Бојан (20. 2. 2018). „Синагога у Великом Бечкереку”. Zrenjanin heritage. 
  22. ^ Касаш, Александар (20. 2. 2018). „Јеврејска синагога у Новом Бечеју, настанак”. Нови Бечеј. Архивирано из оригинала 21. 02. 2018. г.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)
  23. ^ Мечкић, Лазар (20. 2. 2018). „Јеврејска синагога у Новом Бечеју”. Нови Бечеј. Архивирано из оригинала 21. 02. 2018. г. 
  24. ^ „Јеврејска историја у Кикинди”. 20. 2. 2018. 
  25. ^ Милинковић, Даниела. „Дорћол - кратки историјат”. Приступљено 25. 5. 2018. 
  26. ^ Цвејић, Бојан (23. 4. 2017). „Београдска синагога - једини јеврејски храм у граду”. Данас. Приступљено 25. 5. 2018. 
  27. ^ Николић, Зоран (24. 5. 2018). „Београдске приче - Чудесни слојеви дорћолске археолошке торте”. Новости. Приступљено 25. 5. 2018. 
  28. ^ Карапанџић, Немања (20. 2. 2018). „Јеврејска заједница некада окосница економског и културног живота”. 
  29. ^ Карапанџић, Немања (20. 2. 2018). „Јеврејска заједница Старог Бечеја”. Бечејски дани. 
  30. ^ Гужвица, Стефан (21. 2. 2018). „Јевреји у Бачкој Паланци”. Бачка Паланка инфо. Архивирано из оригинала 22. 02. 2018. г.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)
  31. ^ „Јевреји у Бачкој Паланци”. 20. 2. 2018. 
  32. ^ „Синагоге у Србији којих више нема”. 
  33. ^ „Нема споменика Јеврејима, али има Фолксдојчерима”. Патриот. 22. 2. 2018. Архивирано из оригинала 23. 02. 2018. г. 
  34. ^ „Синагога у Врбасу”. Војводина онлајн. 22. 2. 2018. Архивирано из оригинала 28. 06. 2017. г. 
  35. ^ а б „Кратка јеврејска историја Сомбора”. Хавер. 20. 2. 2018. 
  36. ^ Џидић, Бранка (17. 1. 2015). „Јевреји у Сомбору”. Сомборске гусле. Архивирано из оригинала 31. 12. 2017. г. Приступљено 25. 2. 2018. 
  37. ^ „Сомборски времеплов”. Наш салаш. Архивирано из оригинала 26. 02. 2018. г. Приступљено 25. 2. 2018. 
  38. ^ Нешковић, Мина (20. 2. 2018). „Поглед у историју града”. Шидски портал. 
  39. ^ „Комисија за утврђивање цивилних жртава у Војводини”. Војводина ком 1941. 20. 2. 2018. Архивирано из оригинала 21. 2. 2018. г. 
  40. ^ Драгановић, Ранко (21. 2. 2018). „Синагога у Сремској Митровици”. 
  41. ^ Шозбергер, Павле (1998). Јевреји у Војводини. Нови Сад, Србија: Прометеј. ISBN 978-86-7639-329-9. 
  42. ^ Ерак, Петар (24. 2. 2018). „Румски Јевреји у Другом светском рату”. Радио Горњи Град. 
  43. ^ Лукић, Антон. „Пет и по векова Инђије”. Време. Приступљено 23. 2. 2018. 
  44. ^ „Синагога у Старој Пазови”. Pazova Cafe. 11. 8. 2006. Приступљено 25. 2. 2018. [мртва веза]
  45. ^ „Благодарење у синагоги”. Глас Шумадије: 3. 16. 8. 1931. 
  46. ^ Ћирић, Јасна (август 2008). „Путовање по Србији - Крагујевац”. Ел мундо сефарад. Приступљено 25. 2. 2018. 
  47. ^ Пешић, Милосав Славко (29. 7. 2009). „Смедеревски Јевреји без дома без гроба”. Ел Мундо Сефарад. Фонет. Приступљено 27. 2. 2018. 
  48. ^ Ћирић, Јасна (децембар 2007). „Путовање по Србији - Смедерево”. Ел мундо Сефарад. Билтен, Јеврејски преглед, СЈОП. Приступљено 27. 2. 2018. 
  49. ^ Младеновски, Спасо (21. 9. 2006). „Ново Милошево”. BANATerra. Архивирано из оригинала 17. 2. 2009. г. Приступљено 28. 2. 2018. 
  50. ^ „Рабин Алкалај”. 20. 2. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_синагога_у_Србији&oldid=27645628”