Жрнов — Википедија

Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. Помозите у његовом побољшавању навођењем прецизнијих извора. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Жрнов или Жрнован је био средњовековна тврђава смештена на највишем врху Авале (ср. Жрновица) (511 m нмв.). На врху су још Римљани подигли утврђење, а касније су Срби ту сазидали тврђаву, коју су потом Османлије прошириле и ојачале за потребе напада на Београд. У граду је према легенди столовао, у песмама опевани, Порча од Авале. Остаци утврђења су срушени динамитом 1934. године да би се на том месту саградио маузолеј Споменик Незнаном јунаку, чији је аутор био вајар Иван Мештровић.

Прошлост Жрнова

Најстарије утврђење на месту потоњег града Жрнова подигли су Римљани да би контролисали прилаз Сингидунуму, али и да би заштитили своје руднике које су имали на обронцима Авале стотинак метара испод самог врха.

На месту некадашњег римског утврђења, подигли су Срби у средњем веку утврђени град Жрнов или Жрнован који Османлије заузимају 1442. године, ојачавши му тада источни и јужни део бедема. Међутим већ 1444. године бивају приморани сегединским миром на обнову српске деспотовине и враћање тврђава Србима. Међу враћеним градовима поред Голупца, Крушевца и Новог Брда, нашао се и Жрнов. После смрти Јаноша Хуњадија и Ђурђа Смедеревца 1456. године Османлије поново крећу на Србију и 1458. године заузимају Жрнов у покушају да освоје Београд, што им не полази за руком. После тога Ходи паша проширује тврђаву додатним бедемом и сувим шанцем створивши од Жрнова тврђаву за узнемиравање Београда који се налазио у мађарским рукама. Од ове улоге тврђаве односно имена Хавала, што значи сметња, који су му Османлије наденуле цела планина је добила име Авала. Мађари су 1515. године покушали да заузму Жрнов уз помоћ артиљерије, али се тај њихов покушај окончао потпуним поразом и губитком тешке артиљерије. Са падом Београда 1521. године Жрнов почиње да губи свој стратешки значај.

Жрнов из XIX века (цртеж Феликса Каница).

Не зна се до када се тачно у Жрнову налазила војна посада, али се претпоставља да је тврђава напуштена у XVIII веку од када је препуштена зубу времена. Доста добро очувани остаци града су 1934. године дигнути у ваздух да би се на врху Авале подигао споменик војницима погинулим у Првом светском рату. Комплекс споменика Незнаном Јунаку подигнут је по нацртима највећег вајара краљевине Југославије Ивана Мештровића.

Изглед Жрнова

Жрнов се састоји од:

Горњег града, који представља српску тврђаву са малим османлијским проширењем (1442.)
Доњег града, који сачињава бедем који прати облик падине и надовезује се на Мали град око кога се налази суви шанац (после 1458.)

Мали град има основу издуженог правилног петоугла који се простире правцем северозапад-југоисток који одговара положају данашњег споменика Незнаном Јунаку. Цео северозападни бедем заправо представља јака утврђена кула, облика неправилног полукруга, која је заправо главни штит, пошто је окренута низ гребен ка најлакшем прилазу утврђењу, који одговара данашњем степеништу које спаја стуб са барјаком са самим спомеником. Од те јаке куле се бедеми полако шире ка врху на коме се налазе две полукружне куле једна наспрам друге. Одатле се бедеми полако сужавају до равног југоисточног дела бедема, на чијој се средини налази полукружна кула, док се у јужном темену петоугла налази четвртаста кула-капија.

Бедем који опасује и формира Доњи град почиње од јаке куле на југозапад и прави полукруг ка југу да би се потом додатно издужио ка југоистоку пратећи падину, после чега се окреће и готово праволинијски иде на северозапад док се не споји са бедемом Малог града. Око целе тврђаве се налази суви шанац који по облику прати спољну линију бедема. Улазна капија у тврђаву смештена је на најјугозападнијој тачки бедема односно на средини полукружног дела.

Развој Жрнова

Најстарији део Жрнова представља Мали град без две куле на југоисточном бедему. Подигнут је средњовековној Србији, али се не може ближе одредити доба његове градње.

Ходи паша 1442. године ојачава источни бедем од полукружне куле до југоисточног бедема, додавши полукружну кулу на сред југоисточног бедема и четвртасту кула-капију на јужном крају бедема.

Последњу фазу изградње Жрнова представља додавање бедема и копање сувог шанца око целог града које се одиграло после 1458. године.

Жрнов данас

Видљивих остатака Жрнова данас нема. Цео простор некадашње тврђаве је после дизања у ваздух заравњен и забетониран и на њему се данас налази сам споменик Незнаном Јунаку. Податке о изгледу тврђаве данас су доступни у виду записа старих хроничара (Ђ. Бошковић), радова Александра Дерока и неколико фотографија које се налазе у Народном музеју у Београду.

Види још

Литература

Ђ. Бошковић, „Старинар“, 1914
Дероко, Александар (1950). Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији. Београд: Просвета.
Александар Дероко, „Medieval Castles on the Danube“, Београд 1964 (језик: енглески)
др. Мирјана Детелић, Балканолошки институт САНУ, „Лексикон епских градова“

Спољашње везе

Жрнов на Викимедијиној остави.

п р у Град Београд
Градске општине	Барајево Вождовац Врачар Гроцка Звездара Земун Лазаревац Младеновац Нови Београд Обреновац Палилула Раковица Савски венац Сопот Стари град Сурчин Чукарица
Знамења	Трг републике Победник Кнез Михаилова Калемегдан Трг Николе Пашића Кућа цвећа Капије Београда Славија Студентски трг Авала Споменик Незнаном јунаку Авалски торањ Топчидер Београдска синагога Бајракли џамија
Архитектонски симболи	Зграда НБС Капетан-Мишино здање Хотел Москва Дом Народне скупштине Републике Србије Палата САНУ Хотел „Бристол” Палата Министарства финансија КЈ Игумановљева палата Палата Албанија Зграда БИГЗ-а Палата Србија Београђанка Генекс кула Штарк арена Мост на Ади Пословни центар „Ушће”
Дворци и тврђаве	Дворски комплекс Бели двор Краљевски двор Градски дворови Стари двор Нови двор Конак кнегиње Љубице Београдска тврђава Жрнов Земунска тврђава Кула Гардош
Верски објекти	Храм Светог Саве Саборна црква Стара црква Светог Марка Црква Светог Марка Манастир Фенек Манастир Светог архангела Гаврила Вазнесењска црква Црква Светог Александра Невског
Манифестације	Ноћни живот у Београду БЕМУС Београдски џез фестивал ФЕСТ Фестивал ауторског филма Београдски фестивал игре Београдски сајам књига Београдски фестивал пива БИТЕФ БЕЛЕФ BELDOCS Мартовски фестивал Guitar Art Festival Међународни салон стрипа Радост Европе Ноћ музеја СОФЕСТ Октобарски салон
Библиотеке	Народна библиотека Србије Библиотека града Београда Библиотека „Свети Сава” Земун Библиотека „Милутин Бојић”
Позоришта	Народно позориште у Београду Опера и театар Мадленијанум Београдска филхармонија Београдско драмско позориште Југословенско драмско позориште Позориште „Бошко Буха” Београд Атеље 212 Позориште лутака „Пинокио” ДАДОВ КПГТ
Музеји	Народни музеј Србије Музеј афричке уметности Музеј примењене уметности Музеј савремене уметности Војни музеј Музеј града Београда Музеј позоришне уметности Музеј ваздухопловства Музеј Југославије Природњачки музеј Музеј Николе Тесле Музеј Вука и Доситеја Железнички музеј Србије ПТТ музеј Музеј српске књижевности Музеј књиге и путовања Етнографски музеј Историјски музеј Завичајни музеј Земуна Завичајни музеј Жаркова Музеј жртава геноцида Педагошки музеј Музеј Цептер
Образовање	Српска академија наука и уметности Универзитет у Београду Универзитет уметности у Београду Универзитет Мегатренд Универзитет Унион Коларчева задужбина Шуматовачка - Центар за ликовно образовање
Саобраћај	Аеродром Никола Тесла Београд Беовоз Градско саобраћајно предузеће Београд Београдска аутобуска станица Железничке станице у Београду
Језера	Ада Сафари Велики Галијаш Дубоки Поток Марковачко језеро Језеро Очага Паригуз Рабровачко језеро Савско језеро Језеро Трешња Ракина бара Језеро Бела река Топчидерска језера Језеро Велико блато