Банатска република
| Банатска република | |||
|---|---|---|---|
 Територија Банатске републике упоређена са модерним државним границама | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | средња Европа | ||
| Престоница | Темишвар | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | немачки, румунски, српски, мађарски | ||
| Религија | православље, католицизам, протестантизам | ||
| Политика | |||
| Облик државе | република | ||
| — Председник | Ото Рот | ||
| Историја | |||
| Историјско доба | савремено доба | ||
| — Оснивање | 1918. | ||
| — Укидање | 1918. | ||
| Географске и друге карактеристике | |||
| Становништво | 1.582.133 | ||
| Земље претходнице и наследнице | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
|
.svg){kind=small}
| ||
| Овај чланак је део серије о историји Војводине | ||||||||||
|
||||||||||
Банатска република је била краткотрајна држава, проглашена 31. октобра 1918. у Темишвару, након распада Аустроугарске.
Историја
[уреди | уреди извор]Приликом проглашења републике, формирано је Банатско народно веће, које се састојало од по пет представника следећих народа: Немаца, Мађара, Срба и Румуна.
Цивилни повереник Републике је постао др. Ото Рот, док је војни заповедник постао Алберт Барта. Мађарска влада је признала независност Банатске републике. У том смислу се сматра да је стварање републике било подржано од Мађарске, у сврху задржавања северног Баната и заустављања опредељења тамошњег становништва за јужнословенску државу.
Банатско народно веће је организовало војне одреде и цивилну стражу 4. новембра исте године. Циљ ових војних одреда је био успостављање контроле над целом територијом Баната. Ипак, Банатска република је била кратког века; након неколико дана, војска Краљевине Србије је ушла у Банат, што је био крај Банатске Републике. Неколико месеци касније, територија Баната је подељена између Краљевине СХС и Румуније, узимајући у обзир проглас Велике народне скупштине у Новом Саду и резолуцију из Алба Јулије.
У априлу 1920. године, Немци из Баната су поднели захтев мировној конференцији у Паризу да се република обнови под именом „Република Банатија”. Према овом захтеву, обновљена република не би укључивала само Банат, већ и суседну Бачку, а била би подељена у кантоне, којима би управљали представници већинске етничке групе из сваког кантона. Предлог је одбачен на мировној конференцији.
Демографија
[уреди | уреди извор]Република је бројала 1.582.133 становника, од којих:
- 592.049 (37,42%) Румуна
- 387.545 (24,50%) Немаца
- 284.329 (17,97%) Срба
- 242.152 (15,31%) Мађара
- одређен бројих мањих етничких група, укључујући Словаке, Хрвате, Русине, итд.
Према вероисповести, становништво републике је укључивало:
- 855.852 (54,10%) православних хришћана
- 591.447 (37,38%) католика
- чланове мањих верских заједница, укључујући калвинисте, лутеране и Јевреје
Литература
[уреди | уреди извор]- Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.
- Милојко Брусин, Наша разграничења са суседима 1919—1920, Нови Сад, 1998.
- Mitrović, Andrej (1975). Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920: Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu. Novi Sad: Institut za izučavanje istorije Vojvodine.
