Никола Тасић — разлика између измена
Disambiguated: Босут → Босут (Сремска Митровица) |
Нема описа измене |
||
Ред 26: | Ред 26: | ||
Рођен је [[19. јануар]]а [[1932]]. године у [[Београд]]у. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је ([[1954]].) и докторирао ([[1967]]). на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету Универзитета у Београду]], на Одељењу за [[археологија|археологију]] (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“). |
Рођен је [[19. јануар]]а [[1932]]. године у [[Београд]]у. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је ([[1954]].) и докторирао ([[1967]]). на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету Универзитета у Београду]], на Одељењу за [[археологија|археологију]] (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“). |
||
Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су [[Винча — Бело брдо (археолошки локалитет)|Винча — Бело брдо]], [[Белегиш]], [[Гомолава]], [[Градина]] на [[Босут ( |
Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су [[Винча — Бело брдо (археолошки локалитет)|Винча — Бело брдо]], [[Белегиш]], [[Гомолава]], [[Градина]] на [[Босут (река)|Босут]]у... |
||
Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института. |
Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института. |
Верзија на датум 30. јул 2014. у 07:47
Никола Тасић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 19. јануар 1932. |
Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
Никола Тасић, археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, члан САНУ и Европске академије наука и уметности.
После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.
Рођен је 19. јануара 1932. године у Београду. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954.) и докторирао (1967). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).
Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава, Градина на Босуту...
Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.
Одабрана библиографија
- Неолитска пластика, (1973).
- Праисторија Војводине, (1974).
- Праисторија југословенских земаља, (1979).
- Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита, (1983).
Спољашње везе
- Енеолитске културе централног и западног Балкана
- Планета
- Винча
- Биографија на сајту САНУ
- Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – Who is who, 1995.