Владимир Величковић — разлика између измена
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
Нема описа измене |
||
Ред 23: | Ред 23: | ||
У априлу 2007, Величковић је одликован француским [[Орден витеза легије части|Орденом витеза легије части]]. У мају 2013. године је имао изложбу у Галерији САНУ, у истој галерији имао је изложбу 2002. године. На изложби из 2002. мотиви су били везани за гавране који су на земљи, а 2013. за гавране који су полетели.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Gavrani-su-nazalost-poleteli-u-nebo.sr.html Гаврани су нажалост полетели у небо („Политика“, 21. мај 2013)]</ref> |
У априлу 2007, Величковић је одликован француским [[Орден витеза легије части|Орденом витеза легије части]]. У мају 2013. године је имао изложбу у Галерији САНУ, у истој галерији имао је изложбу 2002. године. На изложби из 2002. мотиви су били везани за гавране који су на земљи, а 2013. за гавране који су полетели.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Gavrani-su-nazalost-poleteli-u-nebo.sr.html Гаврани су нажалост полетели у небо („Политика“, 21. мај 2013)]</ref> |
||
Његовом раду посвећено је више монографија.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/372290/Treca-monografija-Velickovicevih-crteza Трећа монографија Величковићевих цртежа („Политика”, 17. јануар 2017)]</ref> |
Његовом раду посвећено је више монографија.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/372290/Treca-monografija-Velickovicevih-crteza Трећа монографија Величковићевих цртежа („Политика”, 17. јануар 2017)]</ref><ref>{{cite news |last1=Димитријевић |first1=Милица |title=Цртеж је отисак прста Владимира Величковића |url=http://www.politika.rs/scc/clanak/434106/Crtez-je-otisak-prsta-Vladimira-Velickovica |accessdate=22. 7. 2019 |work=Политика |issue=21. 7. 2019.}}</ref> |
||
== Види још == |
== Види још == |
Верзија на датум 22. јул 2019. у 19:15
Владимир Величковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 11. август 1935. |
Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
Владимир Величковић (Београд, 11. август 1935) је један од најеминентнијих српских сликара. Представник је нове (модерне) фигурације.
Биографија
Завршио је Архитектонски факултет у Београду. Од 1962. до 1963. године био је сарадник Мајсторске радионице Крсте Хегедушића у Загребу. Сели се у Париз 1966. године. За професора на École Nationale Supérieure des Beaux-Arts у Паризу је изабран 1983. године и на том месту остаје до 2000. За члана Српске академије наука и уметности изабран је 1985. године.[1] Одликован је највишим француским признањем из области културе и уметности, Commandeur dans l'ordre des Arts et des Lettres. Изложбе приређује од 1951. године. Излагао је у већем броју земаља Европе и Америке.
Изабран је 7. децембра 2005. за члана француске Академије лепих уметности (франц. Académie des beaux-arts) у одељењу за сликарство. Један је од десет академика овог одељења, на позицији бр. 7. која има историју дугу два века. Први је Србин члан ове Академије, док је у сродној Француској академији наука за дописног члана изабран академик Иван Ђаја, 1956. године.
Дана 2. новембра 2006. промовисан је за почасног доктора Универзитета у Крагујевцу.[2] Предаје као гостујући професор на Академији лепих уметности и мултимедија[3].
У априлу 2007, Величковић је одликован француским Орденом витеза легије части. У мају 2013. године је имао изложбу у Галерији САНУ, у истој галерији имао је изложбу 2002. године. На изложби из 2002. мотиви су били везани за гавране који су на земљи, а 2013. за гавране који су полетели.[4]
Његовом раду посвећено је више монографија.[5][6]
Види још
Референце
- ^ „Биографија на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 08. 04. 2011.
- ^ „Свечана промоција сликара Владимира Величковића у почасног доктора наука Универзитета у Крагујевцу”. Архивирано из оригинала 07. 03. 2014. г. Приступљено 07. 03. 2014.
- ^ „Гостујући професор Владимир Величковић”. Архивирано из оригинала 08. 07. 2017. г. Приступљено 12. 06. 2017.
- ^ Гаврани су нажалост полетели у небо („Политика“, 21. мај 2013)
- ^ Трећа монографија Величковићевих цртежа („Политика”, 17. јануар 2017)
- ^ Димитријевић, Милица. „Цртеж је отисак прста Владимира Величковића”. Политика (21. 7. 2019.). Приступљено 22. 7. 2019.
Спољашње везе
- Владимир Величковић (званична страница) (језик: француски)
- Владимир Величковић, филм
- Биографија на сајту САНУ
- Каталог изложбе у САНУ(језик: српски) и овде(језик: енглески)
- Владимир Величковић - изложбе у Зрењанину и у Новом Саду 2006.(језик: српски)
- Владимир Величковић на сајту Француске академије уметности(језик: француски)
- Владимир Величковић на Artefacts.net(језик: енглески)(језик: француски)
- Владимир Величковић на Karaart.com(језик: француски)
- Публикације о Владимиру Величковићу(језик: француски)
- Радови Владимира Величковића у четири изложбена простора у Београду („Глас јавности“, 25. септембар 2002.)(језик: српски)
- galerie anne-marie et roland pallade (језик: француски)
- Irina Subotić Monografija: Vladimir Veličković
- Национална ревија: Моћ епохалних идеја
Интервјуи
- Интервју недељнику „Време“ (септембар 2002)(језик: српски)
- Узори су ми били Леонардо, Ребрант, Гоја („Политика“, 28.12.2008)(језик: српски)
- Величковић: Могу да нас спасу понос и амбиција („Вечерње новости“, 29. април 2011)
- Тулуз: Владимир Величковић - ретроспектива („Вечерње новости“, 24. децембар 2011)
- Наличје тишине код Пикасове завесе - интервју („Политика“, 24. децембар 2011)