Sireniki Eskimi

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Сиренски Ескими)
Sireniki Eskimi
Chukotka-2008.jpg
Providenski rejon (broj 4) južna obala Čukotskog mora, domovina Sirenika
Ukupna populacija
 Rusija Asimilirani u druge eskimske zajednice
Jezici
Ajnujski jezik, Ruski jezik, Sireni-eskimski jezik, Čukči jezik
Religija
Rusko pravoslavstvo, Šamanizam

Sirenikci ili Sireniki Eskimi ili Sirenički Eskimi (рус. Сиреникцы, Сиреникские Эскимосы, енгл. Sirenik Eskimos) su bivši govornici veoma neobičnog eskimskog jezika u Sibiru, pre nego što se desila velika promena u upotrebnim jezicima i dovela do nestanka njihovog jezika. Osobenost ovog eskimskog jezika je bila tolika da su ga neki lingvisti smatrali trećom i zasebnom granom eskimskih jezika (pored inuitskih i jupijskih jezika). Izumiranjem jezika, kao osobene zaostavštine ovih Eskima, značilo je da se njihov kulturni identitet održava preko drugih stvari i aspekata kulture: diskretne dijalektičke razlike prisvojenog jupijskog eskomskog jezika;[1] osećaja za prostor,[2] uključujući i poznavanje davne istorije njihovog naselja Sirenika.[1]

Lokacija[уреди]

Selo Sireniki na poluostrvu Čukotka

S početkom 20. veka, govornici sireniki-eskimskog jezika su naseljavali naselje Sireniki, Imtuk i malu grupu sela koja su se pružala zapadno od Sirenika duž jugoistočne obale Čukotskog poluostrva.[1] Već, 1895. godine, Imtuk je postao naselje sa mešanom populacijom Sireniki Eskima i Ungazigmita[3] (Ungazigmiti ili Čaplinci su podgrupa Juita).

Jezik[уреди]

Populacija Eskima u naselju Sireniki je u prošlosti komunicirala sireniki-eskimskim jezikom sa više osobenosti, ne samo među jezicima Eskima, već i jezicima Aleuta. Na primer, dvojina nije poznata kod Sirenik Eskima, dok većina eskimsko-aleutskih jezika ima dvojinu,[4] uključujući i srodni, komšijski jezik Juita.[5] Specifičnost ovog jezika je i u tome da se pripadnici sirenika-eskimskog jezičkog govornog područja ne mogu razumeti sa srodnim Juitima čiji je jezik najsrodniji njihovom. Sirenik-eskimski se sada smatra izumrlim jezikom. Jezičke razlike su značile da Sirenika moraju govoriti ili čaplinski jezik (jednim od juitskih jezika) ili nesrodnim, Čukči jezikom, kako bi se sporazumevali sa svojim sunarodnicima, Juitima.[6] Ovo su bili odvojeni, međusobno nerazumljivi jezici, ne dijalekti.[7]

Lingvistička klasifikacija Sireniki jezika se još uvek nepoznata.[8] Ponekad se smatra trećom granom eskimskih jezika (pored inuitskih i jupijskih jezika),[8][9][10] ali se ponekad smatra samo jupijskim jezikom.[11][12]

Poslednji govornik Siriniki jezika, Vije (Valentina Vije) (rus. Выйе) umrla je januara 1997.[1][9][13] Tako je jezik nestao, a Sirenika narod priča ili čaplinskim ili ruskim jezikom.

Istorija[уреди]

Malo je poznata istorija Sireniki Eskima. Postoje neke pretpostavke dobijene na osnovu lingističkog razmatranja. Kultura Sirenika je možda bila pod uticajem Čukčija (vidi se na osnovu folklornih, narativnih motiva)[14]).

Mesto[уреди]

Sireniki je staro naselje. Veruje se da postoji makar 2.500 godina. To je jedino selo u Sibiru koje nije moralo da se premešta, čak ni za vreme intenzivne asimilacije etničkih grupa Rusije u ruski etnos. Ova činjenica je razlog za uspostavljanje kulturnog identiteta Sirenika poslednjih godina.[1]

Dijahronična lingvistika[уреди]

Malo je poznata istorija sireniki-eskimskog jezika. Osobenosti ovog jezika se ogledaju u dugoj izolaciji od jezika ostalih eskimskih etničkih grupa,[15][16] i kontakta sa jezicima drugih, neeskimskih etničkih grupa. Uticaj čukči jezika je očigledan.[6]

Veruje se da je ovaj mali jezik ima dve tetirorije na kojima se koristio, istorijske dijalekte, mada je broj onih koji su govorili ovim jezikom bio mali, čak i u 19. veku.[1]

Kulturni identitet[уреди]

Izumiranje jezika, kao osobene zaostavštine ovih Eskima, znači da se njihov kulturni identitet održava preko drugih stvari i aspekata kulture:[1]

  • Neki od ovih aspekata su lingvističke prirode. Tokom lingvističke tranzicije Sirenika na jezik Ungazigmita (jedne od varijanta jezika Juita) i prihvatanja njihovog jezika, oni su krenuli da menjaju juitski jezik, praveći novi dijalekat.[1]
  • Mlađe generacije ne pričaju ni jedan eskimski jezik (čak ni pripadnici Ungazigmita), sporazumevaju se samo ruskim. No, kulturni identitet se ne održava samo kroz jezik,[1] već i kroz osećaj prostora oko njihovog sela.[2] Sireniki je jedino sibirsko naselje koje nije premešteno,[1][17] i tako je održalo svoju 2.500 godišnju dugovečnost.[1]

Kulturni identitet drugih etničkih grupa Sireniki naselja je takođe istraživan.[18]

Spiritualnost i kultura[уреди]

Jedno vreme, tradicionalno praktikovanje spiritualnih obreda su bili zabranjeni, mada, neka znanja o ovih običajima su do danas sačuvana.[19] POlsednji šaman u Sireniki umro je oko 1990. godine. Od tada nema šamana u selu.[20] Naučnici su istraživali šamanske običaje Sirenika do ranog 20. veka.[21] Priče iz folklora opisuju gozbe koje imaju šamanske rituale.[22]

Folklor[уреди]

Životinje[уреди]

U njihovom folkloru nailazimo na usmene motive u obliku dobronamernih paukova:

  • U mnogim pričama, pauk spašava protagoniste od nekog zla pomoću svoje mreže. On osobu paučinom podiže visoko na nebo.[23] Isti motiv je prisutan u folkloru Juita.[24][25]
  • Pauk je dobornamerno biće u još jednoj Sirenika priči. On (personifikovan kao starija žena) žudi za poklonom koji će podariti večni život ljudima: starost koju prati podmlađivanje. U ovoj priči, pauk raspravlja sa bubom (otelotvorenje zlonamernog bića) kako se treba završtiti život (smrt/reinkarnacija) i kasnije biva dogovoreno da se život završava smrću, a ne reinkarnacijom ili podmlađivanjem.[26]

Takođe se u folkloru mogu naći životinje koje pomažu ljudima: severni gnjurci, [[lisica], vuk, miš, irvas. Za zlobne sile, demoni (/tunʁaki/) predstavljaju veliku opasnost, jer se mogu javiti u obliku ljudi, životinja ili mitskih bića. Kao što su napomenute, bube su zlokobna bića i donose nesreću ljudima.[14] U folkloru se opisuje i borba čoveka sa velikim crvom.[27]

Prostor i vreme[уреди]

Mitologija ove kulture može otkriti neka verovanja o vremenu i prostoru.[28]

Motiv vremenskog usporavanja[уреди]

Postoji motivi u nekim Paleoazijskim kulturama: lutajući ljudi koji posle dužeg odsustva shvataju da su zadržali svoju mladolikost u poređenju sa svojom decom koja su ostala kući. Sirenika Eskimi imaju takođe slične priče: protagonista priče posle dugog izostanka od kuće mora se suočiti sa činjenicom da je njegov sin postao starac (a on ostao mlad).[28]

Slični motivi u folkolu, koji prezentuju takvu vremensku dilataciju, se sreću u delima Urašima Taroa i Rip Van Winklea.

Nebeski motivi[уреди]

Postoji priča koja nebo predstavlja kao gornji svet. Tamo ljudi odlaze i vraćaju se posle serije čudnih događaja:[29] razgovora sa nekim nebeskim ljudima,[30] ubistva velikog crva[27], posmatranja Zemlje odogzo kroz malu rupu,[31] do povratka nazad na Zemlju.[32]

Magija[уреди]

Neki Eskimi imaju verovanja u korišćenje amajlija, formula (čarolija, vradžbina).[33] Šta više, neki izolovani eskimi doživljavaju prirodne fenomene na ličnom nivou. Veruju u postojanje bića koja podsećaju na ljude, ali su ipak vrlo drugačija.[34] U jednoj od priča Sirenika eskima, nailazi se na motiv aktivnog traženja pomoći od prirodnog fenomena, kako bi protagonist prevazišao opasnost: orao proganja ljude na ledu, a žena za to vreme priziva vetar i hladnoću koja dovodi do trenutnog zamrzavanja reke, zajedno sa orlom na njoj.[35]

Primeri priča[уреди]

Samo njihovi sažeci. Navodnicima se ne označavaju citati iz priča, već služe za razdvanjane priča.

Kormorani[уреди]

Priča o životinja koja se događa na litici blizu ivice novoformiranog leda na moru.[36] Protagonisti su kormoranska i gavranova porodica. Gavran želi da na prevaru ukrade i pojede mladunce kormoranskog para, ali je jedan od kormorana prozreo namere garana i podmeće mu njegove mladunce. Gavran na kraju jede svoje mlade bez ikakve predstave o tome.[37]

Jari[уреди]

Priča pokazuje uticaj Čukčija, mada ovo može biti i pozajmljena priča od njih. Radi se o pripitomljenom irvasu, koji demonstrira konflikte među različim etničkim grupama, kroz međusobnu krađu krda irvasa. Priča takođe uključuje i magijska bića koja se pojavljuju kao pomoćnici: (vuk i severni gnjurci).[38]

Jednostavnost plača severnog gnjurca je samo ilustracija
Rođaci[уреди]

Priče Čukčija sadrže gotovo iste serije motiva (izuzev incesta i čedomorstva na početku priča). Priče Čukčija počinju sa devojčicama koje pronalaze lobanje. Pored toga, u pričama Čukčija, devojčica, nakon što biva napuštena od strane svojih roditelja, počinje da optužuje lobanju i ubeđuje da je ona kriva za odlazak njenih roditelja, stalno odguravajući lobanju nogom. Po povratku njenih roditelja, ona im navodno oprašta, ali na ih na prevaru potom ubija.[41]

Slične priče se nađene kod Ungazigmita. Slično kao kod Sirenika, Ungazigmijeve priče počinju sa incestom rođaka i potonjim čedomorstvom. Razlika je u tome da otac se devojčice, koji želi da ubije svoju kćerku, u razgovoru sa ocem dečaka, dogovara da treba ubiti dečaka. Na kraju priče devojčica ne pokazuje znake osvetoljubivosti, već je dečak taj koji inicira nešto što skameni(bukvalno) roditelje.[42]

Čovek sa dve žene[уреди]

Ovde se je glavni motiv vremenska dilatacija (zaustavljanje vremana). To je prisutno kod većeg broja paleazijskih naroda.[28] Sam tekst priča ne sadrži direktno termin usporavanja vremena. Ono je prouzrokovano putovanjem ili odsustvom: protagonista zadržava mladost kao rezultat njegove blagoslovenosti, koju dobija od strane starca koga protagonist spašava.[43]

Čovek[уреди]

Isti ili slični motivi se sreću u pričama Ungazigmita. Šta više, priče Ungazigmita su sa proširenim životima devojčica na nebu, koje su spašene od nevolje od strane dobronamernog pauka i njegove paučine.[45]

Tabu[уреди]

Kao u još nekoliko grupa Eskima, stanovnici Sirenika imaju neka verovanja koja zabranjuju određene aktivnosti, za koje se smatraju da su mana u magijskim obredima. Nošenje nepokrivenog bubnja na ulici priziva olujno vreme. Loše vreme se predskazivalo i lošim gorenjem morske trave.

Šamanizam[уреди]

Kao i same eskimske kulture, šamanizam kod Eskima može da divergira.

Za vreme Staljina i u periodu posle Staljina, šamanizam je bio zvanično zabranjen. Ipak su neka znanja i veštine šamanizma sačuvane.[19] Poslednji šaman Sirenika je umro pre 2000. godine i od tada nema šamana u selu.[20] S početkom 20. veka, šamanizam Sirenika je bio objekat izučavanja antropologa,[47] a neki tekstovi pominju gozbe na kojima su se mogli videti neki šamanistički rituali.[48]

Skorija istorija i današnje vreme[уреди]

Sirenika Eskimi su zadržali svoje veštine preživljavanja do danas, a pre svega veštinu izrade veliki čamaca od kože irvasa,[49][50] koji su slični čamcima angjapik Ajnua i umjak čamcima ostalih eskimskih naroda.

Siromaštvo, nezaposlenost i alkoholizam haraju i uništavaju njihova društva. Medicinska nega i potrepštine se neadekvatno i neredovno dostavljaju zajednicama.[20]

Reference[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Vakhtin 1998: 162
  2. 2,0 2,1 Binns n.d.: 1
  3. Меновщиков 1964: 7
  4. Меновщиков 1964: 38
  5. Меновщиков 1964: 81
  6. 6,0 6,1 Menovshchikov 1990: 70
  7. Меновщиков 1964: 6–7
  8. 8,0 8,1 Vakhtin 1998: 161
  9. 9,0 9,1 Linguist List's description about Nikolai Vakhtin's book: The Old Sirinek Language: Texts, Lexicon, Grammatical Notes. The author's untransliterated (original) name is "Н.Б. Вахтин".
  10. Языки эскимосов. ICC Chukotka (на језику: руски). Inuit Circumpolar Council. 
  11. Ethnologue Report for Eskimo–Aleut
  12. Kaplan 1990: 136
  13. Support for Siberian Indigenous Peoples Rights (Поддержка прав коренных народов Сибири) – see the section on Eskimos
  14. 14,0 14,1 Меновщиков 1964: 132
  15. Меновщиков 1962: 11
  16. Меновщиков 1964: 9
  17. Aynana, Lyudmila Ivanovna. „"Yupik" Society”. Indigenous Peoples of the Russian North, Siberia and Far East. 
  18. Kerttula 2000
  19. 19,0 19,1 Berte n.d.: 2
  20. 20,0 20,1 20,2 York 1999
  21. Menovščikov 1968: 68
  22. Меновщиков 1964: 161, sentence 128
  23. Меновщиков 1964: 161–162, 163 (= 165)
  24. Menovščikov 1968: 440–441
  25. Рубцова 1954, tale 13, sentences (173)–(235)
  26. Меновщиков 1964: 167
  27. 27,0 27,1 Меновщиков 1964: № 12 (39)–(43), (64)
  28. 28,0 28,1 28,2 Меновщиков 1964: 153
  29. Меновщиков 1964: 153–156 (= № 12)
  30. Меновщиков 1964: № 12 (15)–(40)
  31. Меновщиков 1964: № 12 (73–74)
  32. Меновщиков 1964: № 12 (76)
  33. Kleivan & Sonne 1985: 8–10, Plate I–III, XII, XLIIIa
  34. Kleivan & Sonne 1985: 6
  35. Меновщиков 1964: 144 = № 8 (207)–(209)
  36. English-Russian glossary of the sea-ice terms: item "fast-ice edge" (= "кромка питая")
  37. Меновщиков 1964: 109–111 (= № 1, titled /paˈɣɨ l̥ɨˈɣij/ i.e. "cormorants")
  38. Меновщиков 1964: 132 (= № 6 /ˈjari/, footnote)
  39. Меновщиков 1964: 129–132 (= № 6 /ˈjari/)
  40. Меновщиков 1964: 144–148 (= № 9, titled /aŋɨl̥xutij/ znači "rođak")
  41. Bogoraz 1910: 28–34
  42. Рубцова 1954: 329–337 (= tale № 28)
  43. Меновщиков 1964: № 10 (129) (original Sireniki: p. 150; Russian translation: p. 153)
  44. Меновщиков 1964: 148–153 (= № 10, titled /juɣ nuˈkɨʁɨˈl̥ɨx/ i.e. "Man with two wives")
  45. Рубцова 1954: 196
  46. Меновщиков 1964: 155–159 (= № 12, titled /juɣ/ i.e. "man")
  47. Menovščikov 1968: 442
  48. Меновщиков 1964: 161, sentence 128
  49. Callaway 2003 (Slice I): 6
  50. Asiatic Eskimos – Economy

Reference[уреди]

Latiničke[уреди]

Ćirilične[уреди]

  • Меновщиков, Г. А. (1962). Грамматиκа языка азиатских эскимосов. Часть первая. Москва • Ленинград,: Академия Наук СССР. Институт языкознания.  The transliteration of author's name, and the rendering of title in English: Menovshchikov, G. A. (1962). Grammar of the language of Asian Eskimos. Vol. I. Moscow • Leningrad: Academy of Sciences of the USSR. 
  • Меновщиков, Г. А. (1964). Язык сиреникских эскимосов. Фонетика, очерк морфологии, тексты и словарь. Москва • Ленинград,: Академия Наук СССР. Институт языкознания.  The transliteration of author's name, and the rendering of title in English: Menovshchikov, G. A. (1964). Language of Sireniki Eskimos. Phonetics, morphology, texts and vocabulary. Moscow • Leningrad: Academy of Sciences of the USSR. 
  • Рубцова, Е. С. (1954). Материалы по языку и фольклору эскимосов (чаплинский диалект). Москва • Ленинград,: Академия Наук СССР.  The transliteration of author's name, and the rendering of title in English: Rubcova, E. S. (1954). Materials on the Language and Folklore of the Eskimoes, Vol. I, Chaplino Dialect. Moscow • Leningrad: Academy of Sciences of the USSR. 

Spoljašnje veze[уреди]