Црква светих сирмијских мученика у Сремској Митровици
 | Управо овако су изгледали први чланци неких сада искусних википедијанаца. Почетник треба самостално или уз помоћ других корисника да, након што се упозна са основама уређивања, чланак среди како би се уклопио у стотине хиљада постојећих чланака. Можете да затражите помоћ на Тргу или се обратите за помоћ неком од чланова Википројекта почетнички чланци. Ако имате питања, недоумице и предлоге, користите страницу за разговор. Чланак је означен овим шаблоном 14. 06. 2024. Ако не буде исправљен након седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан. |
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: унутрашње везе. |
Градња Храма Светих Сирмијских Mученика у Малој Босни благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Вaсилија започета је 26. августа 1994. године. Од 1999. године почиње Богослужење у Светом Храму, који још увијек није завршен. Специфичност овог Храма је што је грађен у визaнтијском стилу. У високом звонику смjештено је чак пет звона што је ријеткост у Срему. Oвај Храм је јединствен јер је једини у Епархији сремској посвећен Светим Сирмијским Мученицима. Храмовна слава се прославља прве недjеље послије Светог Пророка Илије. Сремскомитровачко градско насеље "Мала Босна" је педестих и шездесетих година прошлог вијека насељено Србима углавном са Мањаче, као и са Мајевице и Озрена, а од 1995.године избjеглим и прогнаним Србима из РСК.
Историјат[уреди | уреди извор]
Храм у сремскомитровачком градском насељу "Mала Босна" посвећен је Светим Сирмијским Мученицима који су пострадали за вјеру Хришћанску у трећем и четвртом вијеку свjедочећи на тај начин животом својим истинитост вjере хришћанске. Свети Иринеј Сирмијски је први историјски забиљлежен Епископ Сирмијума, пострадао за Христа 5 априла 304. године. Послије великих мука које је претрпио огромном вjером и снагом љубави своје којом грљаше вољенога Христа и повjероно му стадо Божије мученички сконча и пресели се у Царство Христа Господа. Сирмијумски мученици су били свjедоци Христови, како Његовог страдања и распећа тако и Васкрсења. Свети Иринеј Сирмијски бачен је са Артемидиног моста у реку Саву. Са њим су пострадали и многобројни Хришћани из Сирмијума, Цибале, Сингидунума… то свjедочи да је Сирмијум као административни центар овога дијела Европе, био и Хришћански центар и да је ово древна Епископска катедра. Посљедње ријечи које је изговорио Свети Иринеј, нису биле ријечи мржње и осуде џелатима његовим, намеснику Пробу и другима , него речи љубави, вjере и молитве Богу “ сачувај Боже народ сирмијски од свих невоља, и удостој га да се утврди у вери Твојој”. Те ријечи Сирмијумског Епископа и Мученика Христовог Иринеја јесу позив и нама да се молимо за све како би били достојни славити Име Божије Оца и Сина и Светога Духа сада и кроз сву вечност. [1]
