Пређи на садржај

Дрводеља

Координате: 42° 54′ 07″ С; 21° 50′ 07″ И / 42.901833° С; 21.835333° И / 42.901833; 21.835333
С Википедије, слободне енциклопедије
Дрводеља
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.Пад 187
Географске карактеристике
Координате42° 54′ 07″ С; 21° 50′ 07″ И / 42.901833° С; 21.835333° И / 42.901833; 21.835333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина338 m
Дрводеља на карти Србије
Дрводеља
Дрводеља
Дрводеља на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Дрводеља је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 187 становника.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Простор на коме се налази село Дрводеља у прошлости је био под шумом. Онај забран-забел, који је 1395. године кнегиња Милица са синовима Стефаном и Вуком даровала руском манастиру у Св. Гори - св. Пантелејмонu, „и међа забелу тому до реке Сушице и до радонинске међе", захватао је добар део атара данашњег села Дрводеље. И ту, у томе мору шуме, радиле су некада дрводеље, чије су колибе на радилишту, временом, прерасле у стално људско насеље, које је добило име по њима - дрводељама. Тако је постало име овог села.

Географија

[уреди | уреди извор]

Село Дрводеља заселило се у долини реке Сушице, два километра низводно од села Славујевца а 14 килолметара од Лесковца. Код овог села се река Сушица потпуно ослободила ридова, и својим меандрама начинила лучне терасе. Са северозападне стране се rотово више не јављају брегови, већ је земљиште благо нагнуто у правцу југа и југоистока. Само са јужне и југоисточне стране оштрије се дижу брежуљци, а у њиховом подножју усекло се корито Сушице.

Хидрографија

[уреди | уреди извор]

Дрводеља се налази у највећем делу на десној обали Сушице. Становништво овог села копа бунаре у својим двориштима из којих захвата воду за све потребе домаћинства.

Атар села Дрводеље заквата простор од 409 хектара, од чега пада на обрадиву земљу 154 хектара, под шумом је 182 хектара, а под ливадама 31 хектар. Земљиште носи ове називе: њиве: Каменити пут, Прогон, Дуњчики, Горње поље, Ограђе, Црната долина, Росуља, Смрчје, Витлиште, Тераниште(***), Дрењар, Горки. Шулте: Китице, Станкова долина, Голема арница, Лис арница, Широке арнице, Средње арнице ), Под каменити пут. Виногради (2 ара): Рид. Пада у очи велики број локалитета арница, са којима се срећемо и у зони планине.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Свакако да се село Дрводеља заселило после 14. века. Јер да га је било у овом веку, наведени документ кнегиње Милице и њених синова Стефана и Вука обележио би границе забелу датом св. Пантелејмону ако не до села Дрводеље, оно бар до међа овог села. Као и Игриште и Славујевце, и село Дрводеља је новије сеоско насеље у односу на веома стара насеља у равном делу Поречја. Када су Арбанаси почели да насељавају северисточне падине Гољака и Пољаницу, њихов вал је дошао до међа атара села Дрводеље, али се они као насељеници нису у ово село спустали. Само је село Дрводељу себи потчинио сакати Арбанас Ибраим, из Игришта, али је у селу било људи који су сачували личну слободу, какав је био Трајко Настић. Хан помиње Дрводељу под именом Дрводеље и навади да је она 1858. године имала 12 кућа, а Милан Ђ. Милићевић је забележио да је после ослобођења од Турака она имала 16 пореских глава. После ослобођења, као потчињено село, плаћало је аграрни дуг.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Дрводеља живи 204 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (41,6 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 63 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,89.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 288
1953. 315
1961. 346
1971. 316
1981. 294
1991. 287 286
2002. 245 249
2011. 216
2022. 187
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
243 99,18%
Мађари
  
1 0,40%
Македонци
  
1 0,40%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ј. В. Јовановић, Лесковачко поречје (други-посебан део), Лесковачки зборник 13, 35-37 страна, Лесковац, 1973
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]