Пређи на садржај

Калемегдан

С Википедије, слободне енциклопедије
Парк Калемегдан
Калемегдан
Калемегдан
Положај
Место Београд
Општина Стари град
Држава  Србија
Координате 44° 49′ 26″ С; 20° 27′ 07″ И / 44.823847062132046° С; 20.451823720698922° И / 44.823847062132046; 20.451823720698922
Карактеристике
Површина 57 ha
Ширина 730m km
Дужина 950m km
Тип парка градски парк
Заштита и посећеност
Категорија заштите Значајно природно добро
Година заштите 1983.[1]
Старатељ ЈКП „Зеленило Београд“
Година изградње 1890.
Остало

Калемегдан је највећи београдски парк. Истовремено је најзначајнији културно-историјски комплекс, у којем доминира Београдска тврђава изнад ушћа Саве у Дунав. Назив Калемегдан односи се само на просторни плато око тврђаве који је осамдесетих година 19. века претворен у парк .[2] Плато је, док је тврђава била главно војно упориште Београда, служио да се непријатељ осмотри и сачека за борбу. Његово име потиче од турских речи кале („тврђава“) и мегдан („бојиште“). Турци су Калемегдан називали и Фићир-бајир што значи „брег за размишљање“.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]
Савско шеталиште

Преуређивање у парк отпочело је, после предаје тврђаве Србима (1867), по наређењу кнеза Михаила Обреновића. Идејне скице за уређење Калемегдана направио је први београдски урбаниста Емилијан Јосимовић. Зеленило је засађено између 1873. и 1875. године, када је Београдском тврђавом командовао пуковник Драгутин Жабарац, некадашњи први ађутант кнеза Михаила Обреновића.

Планско уређивање Калемегдана је почело 1890. године. Тада је војска предала парк Београдској општини. Ондашњи председник општине Никола Пашић одобрио је први кредит за уређивање Калемегдана од 10.000 тадашњих динара. Године 1905, приступило се проширивању парка, уређивањем Малог Калемегдана, који се простирао од павиљона "Цвијета Зузорић" до Зоолошког врта.

Пре Првог светског рата Калемегдански парк завршавао се на месту где су сада камене степенице (воде према доњој тераси). Земљиште иза ових степеница било је све до 1929. потпуно неуређено и обрасло коровом. После 1931. парковске површине проширене су и на Горњи град. На Малом Калемегдану се налазила једна врста вашара, са "ринглшпилом" и шатрама са забавним садржајима.[4] У парку је постављено више споменика познатим културним и јавним радницима. На Калемегдану се налазе Војни музеј, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Зоолошки врт, Римски бунар, дечји забавни парк, Гробница народних хероја, већи број спортских игралишта и угоститељских објеката и Природњачки музеј.

У септембру 2010. на Калемегдану у захвалност народу Јапана откривена је Јапанска чесма.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Милановић, Х. (2008): Заштићена природна добра Београда - Запис 2008. монографија, Град Београд секретаријат за заштиту животне средине, Завод за заштиту природе Србије
  2. ^ Историја Београдске тврђаве - ЈП Београдска тврђава
  3. ^ Калемегдан Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2015) - BG-Info.org
  4. ^ "Политика", 18. дец. 1922, стр. 7

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]