Пређи на садржај

Окситоцин

С Википедије, слободне енциклопедије
Окситоцин
IUPAC име
3-(19-amino-13-sec-butyl-7-(carboxymethyl)-4-(2-(1-(carboxymethylamino)-5-

guanidino-1-oxopentan-2-ylcarbamoyl)pyrrolidine-1-carbonyl)-16-(4-hydroxybenzyl)-

6,9,12,15,18-pentaoxo-1,2-dithia-5,8,11,14,17-pentaazacycloicosan-10-yl)propanoic acid
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • AU: A
Начин применеИнтраназално, IV, IM
Правни статус
Правни статус
Фармакокинетички подаци
Биорасположивостније биорасположив
Везивање протеина30%
Метаболизамхепатичке окситоциназе
Полувреме елиминације1–6 мин
ИзлучивањеБилијарно и ренално
Идентификатори
CAS број50-56-6 ДаY
ATC кодH01BB02 (WHO)
PubChemCID 439302
DrugBankDB00107
ChemSpider388434
Хемијски подаци
ФормулаC43H66N12O12S2
Моларна маса1007.19 g/mol

Окситоцин је хормон који се ослобађа из задњег режња хипофизе (неурохипофиза), а ствара се у паравентрикуларном (у највећој мери) и супраоптичом једру хипоталамуса. Основна улога овог хормона је у порођају, када изазива контракције материце и лактацији, где доводи до контракције глатких мишићних ћелија око млечних жлезда дојке, што изазива истицање млека.

У нервном систему делује и као неуротрансмитер.

Грађа и особине

[уреди | уреди извор]

Окситоцин је полипептид изграђен од девет аминокиселина (нонапептид). Ствара се у хипоталамусу у паравентрикуларном (у највећој мери) и супраоптичком једру. У истоименим једрима се синтетише и други хормон неурохипофизе (и хипоталамуса), вазопресин (углавном у супраоптичком једру). Молекулска маса окситоцина је 1007. Најпре се синтетише његов претходник који се састоји од неурофизина и окситоцина. Неурофизин игра улогу у транспорту окситоцина дуж нервних влакна и користи се као маркер ослобађања окситоцина.

Окситоцин делује као хормон, који се излучује у крв и путем крвотока стиже до циљних органа. У нервном систему може се лучити на завршецима неких неурона и деловати као неуротрансмитер.

  • Окситоцин изазива контракције материце за време порођаја.
  • За време лактације изазива контракције глатких мишићних ћелија млечних жлезда што за последицу има навирање и истицање млека.
  • Окситоцин се лучи и у току оргазма код мушкараца и жена.
  • Сматра се да окситоцин може утицати и на понашање. У току сексуалног односа претпоставља се да лучење окситоцина у мозгу може изазвати осећаје задовољства, нежности и привржености.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић: Биохемија, Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]