Никола Тасић — разлика између измена
м →Спољашње везе: kozmetika |
Нема описа измене |
||
| Ред 20: | Ред 20: | ||
|напомене = |
|напомене = |
||
}} |
}} |
||
'''Никола Тасић''', [[археологија|археолог]]-балканолог, научни саветник и директор [[Балканолошки институт САНУ|Балканолошког института]] [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], члан САНУ и Европске академије наука и уметности. |
'''Никола Тасић''' ([[Београд]], [[19. јануар]] [[1932]]) je српски [[археологија|археолог]]-балканолог, научни саветник и директор [[Балканолошки институт САНУ|Балканолошког института]] [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], члан САНУ и Европске академије наука и уметности. |
||
После [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутина Гарашанина]] и [[Драгослав Срејовић|Драгослава Срејовића]] трећи археолог генерални секретар САНУ. |
После [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутина Гарашанина]] и [[Драгослав Срејовић|Драгослава Срејовића]] трећи археолог генерални секретар САНУ. |
||
Верзија на датум 25. јун 2016. у 21:07
 |
| Никола Тасић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. јануар 1932. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
Никола Тасић (Београд, 19. јануар 1932) je српски археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, члан САНУ и Европске академије наука и уметности.
После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.
Рођен је 19. јануара 1932. године у Београду. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954.) и докторирао (1967). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).
Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава и Градина на Босутуу.
Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.
Одабрана библиографија
- Неолитска пластика, (1973).
- Праисторија Војводине, (1974).
- Праисторија југословенских земаља, (1979).
- Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита, (1983).
Спољашње везе
- Енеолитске културе централног и западног Балкана
- Наука као живот - интервју и портфолио у часопису Планета
- Винча
- Биографија на сајту САНУ
- Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – Who is who, 1995.