Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”

Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић"
Опште информације
Место	Београд
Општина	Стари град
Држава	Србија
Време настанка	1928.
Тип културног добра	Споменик културе
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић" је изложбена зграда у Београду, на Калемегдану, која се налази у парку Мали Калемегдан, уз југоисточни фронт Београдске тврђаве. Подигнута је у периоду између 1927. и 1928. године према пројекту архитекте Бранислава Којића, у духу арт деко архитектуре.

Историјат

Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“ чије је име славило дубровачку љубитељку уметности из 16. века, 1923. године је дошло на идеју да у Београду подигне павиљон у којем би се искључиво излагала уметничка дела. Будући да до тог времена у Београду није постојао за то наменски грађен простор, изложбе су углавном организоване по гимназијским салама и у свечаној сали Капетан Мишиног здања. У фебруару 1923. године је у београдском хотелу Касина Бранислав Нушић, тада начелник Уметничког одељења Министарства просвете, организовао добротворни бал под називом „Хиљаду и друга ноћ“, како би се сакупили прилози за градњу.

Богати појединци, попут Ђорђа Вајферта, Луке Ћеловића, Михаила Пупина и краља Александра Карађорђевића, дали су свој прилог, као и Народна банка, Јадранско-подунавска банка и Винер Банкферајн.

Две године касније, 1925., Уметничко одељење министарства просвете расписало је конкурс за пројекат уметничког павиљона, који је требало да се налази у близини конака кнегиње Љубице. Прву награду је освојио архитекта Бранислав Којић, другу арх. Милан Злоковић, а трећу арх. Михаило Радовановић. Након конкурса, београдска општина одлучује да плац за градњу додели бесплатно друштву, али не на месту поред конака, већ на Малом Калемегдану. Због ове измене, Бранислав Којић је морао да мења првонаграђени рад како би га прилагодио новим околностима, будући да је победнички рад био обликовно везан за конак. Од Којића се сада очекивало нешто сасвим другачије, савремено и модерно.

Пројекат Бранислава Којића

Павиљон је отворен 23. децембра 1928. у присуству кнеза Павла и кнегиње Олге, патријарха Димитрија и представникâ Академије, владе, београдске општине, универзитета и др.Прва јесења изложба београдских сликара и вајара одржана је у павиљону одмах по завршетку изградње. На њој су се појавила најзначајнија имена београдске уметничке сцене попут Бете Вукановић, Милене Павловић Барили, Васе Поморишца, Уроша Предића, Петра Палавичинија, Томе Росандића и других. Међу првим манифестацијама одржаним у павиљону „Цвијета Зузорић“ био је и Салон архитектуре, изложба коју је припремила тек основана Група архитеката модерног правца.

Уметнички павиљон је у време подизања имао такав значај за културни живот Београда да је поистовећиван са ликовним животом и ликовним догађајима тога времена. Он је одиграо значајну улогу на ширењу ликовне културе и одржавању ликовног живота у Србији између два рата.

Али пошто "у нашој земљи уметност није никако рентабилна ствар", Друштво је до 1940. нагомилало 1,6 милиона динара дуга, тако да се размишљало да београдска општина преузме павиљон.

На челу павиљона дуго година је био историчар уметности Момчило Павловић (1929-2016).

Данас је овде седиште Удружења ликовних уметника Србије.

Архитектура павиљона

У време подизања објекта у Европској архитектури је био јако актуелан стил арт деко, као одјек париске изложбе одржане 1925. године под називом Exposition Internationale des Arts Décoratifs et Industriels Modernes. Изложбу је, уз друге чланове Клуба архитекта, посетио и Бранислав Којић. Снажан утисак који је на њега оставила, одлично се чита у архитектури павиљона. Грађевина је волуметријски разуђена, са плошним фасадним површинама без богате декорације. Кровни венци су истакнути, али су прозори без акцента. Јонски стубови на очекиваном месту улаза ипак се сасвим необично појављују. Елементи класичне архитектуре нашли су се у сасвим новом архитектонском концепту. Све то указује на инспирацију у тада актуелној арт деко архитектури.

Испред Павиљона је 1931. године постављена фонтана под називом „Буђење“, вајара Драгомира Арамбашића. Нага женска фигура стоји на постаменту између голубова из чијих кљунова излазе млазеви воде.

До велике реконструкције Павиљона седамдесетих година 20. века, изнад главних улазних врата налазила се алегоријска представа уметности, израђена у техници витража, дело сликара Васе Поморишца.

Реконструкција

Према пројекту архитекте Градимира Медаковића 1975. године извршена је велика реконструкција ентеријера, када је изграђена галерија али и уклоњен првобитни стаклени кров.

Споменик културе

Све до Другог светског рата у Павиљону „Цвијета Зузорић“ по правилу су се одржавале све домаће и стране изложбе. Као репрезентативан пример једног времена, како са становишта архитектонског развоја тако и са становишта општих појава у друштвеним и уметничким кретањима, проглашен је за споменик културе 1973. године.

Положајем који заузима, овај павиљон припада простору Београдске тврђаве која је утврђена за непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију.

Галерија

• 
• 
• 
  Годишњи извештај Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”
• 
  Годишњи извештај Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”
• 
  Годишњи извештај Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”
• 
  Годишњи извештај Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”
• 
  Годишњи извештај Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”
• 
  Годишњи извештај Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”
• 
  Годишњи извештај Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”

Види још

• Списак споменика културе у Београду
• Цвијета Зузорић

Спољашње везе

• Пожар у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић", уништен део документације и информатичка опрема РТС Београд, вест од 9. 3. 2021
• Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
• Листа споменика
• Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић"