F-35 Муња II

Из Википедије, слободне енциклопедије

(Преусмерено са Ф-35 Муња II)
Ф-35 Муња


Ф-35 Муња
Опис
Улога Стелт ловац вишеструке намене
Произвођач Локид Мартин/Нортхроп Груман/БАЕ систем
Први лет 15. Децембар 2006. [1]
Ушао у употребу 2011 ( планирано )
Статус У производњи ( од 2003 )
Произведено јединица 13 тестних авиона [2] , 14 чека испоруку
Појединачна цијена 83 милиона US$ [3]
Варијанте Ф-35А / Ф-35Б / Ф-35Ц

Локид Мартин Ф-35 Муња II је вишенаменски једномоторни авион намењен за блиску ваздушну борбу и подршку, као и за нападе на земаљске циљеве. Ф-35 произашао је из X-35 концепта који је развијен унутар Џоинт Страјк Фајтер програма(енгл. Joint Strike Fighter ) . Његов развој финансирају првенствено Сједињене Америчке Државе и Уједињено краљевство, као и још неке за програм заинтересоване владе[4].

Садржај

[уреди] Развој

Авион је дизајниран и израђен под водством Локид Мартина заједно са Нортхроп Груманом и БАЕ системом, као главним партнерима у пројекту. Пробни авион је имао први лет 2000 године[5], док је модел предвиђен за производњу први пут полетео 15 децембра 2006 године [6].

Америчке ваздушне снаге планирају да уведу у употребу 1.763 авиона и тако потпуно замене флоту Ф-16. ЈСФ (енгл. Joint Strike Fighter ) програм настао је како би се постепено замијенили постојећи авиони разних намјена и истовремено се смањили трошкови развоја, трошкови производење и трошкови коришћења. То ће бити постигнуто израдом три изведбе авиона, који ће дијелити 80 процената дјелова, а то су:

  • F-35A, изведба којој је потребна слетна и узлетна стаза као и код конвенционалних авиона
  • F-35B, изведба којој је за узлијетање потребна врло кратка узлетна стаза, а авион може слетати вертикално
  • F-35C, изведба намијењена за коришћење на носачима авиона

Сва три модела посједују стелт карактеристике ( тешко се уочавају на радару ). Стелт карактеристике се умногом наришавају качењем оружја на спољним носачима, који дају добру рефлексију радарима. 2004 године почела је производња 22 нова прототипа, док су од 2006 године кренули први пробни летови. У међувремену је тестиран млазни мотор Парт и Витни Ф135 13(енгл. Pratt & Whitney F135 ), са подршком Руске фирме Јаколев ( јак-141 ). Уговор за производњу алтернативног мотора Ф-136 ког би проиводио РолсРојс заједно са Џенерал Електрик-ом прекинут је од стране САД. Ф-35 ће замијенити као вишенамјенски ловац моделе авиона Ф-16, Ф/А-18 Хорнет, А-10, Ф-111 и АВ-8Б Хариер, а и Ф-35 ће затворити велики технолошки јаз између Ф-22 Раптор и Ф/А-18 Супер Хорнет.


[уреди] Развојни модел X-35

Направљена су два прототипа X-35А и X-35Ц, који су касније преуређени у X-35Ц

[уреди] X-35А

X-35А је базна верзија која полеће и слеће на класичан начин, хорзонтално ( ЦТОЛ (енгл. Conventional TakeOff and Landing (CTOL) ). Први лет обаљен је 24. октобра 2000. године у Палемделу у Калифорнији САД. Након што је X-35А завршио са тестовима прешло се на X-35Б.

[уреди] X-35Б

X-35Б је авион који мозе вертикално полијетати и слијетати ( СТОЛ (енгл. Short-TakeOff and Vertical-Landing (STOVL) ) ). Могућност лебдења је остварена употребом такозваног Лифтфана, односно турбине која се налази иза пилотске кабине и може се ротирати 90 степени према доле. Прво лебдење је остварено 22. фебруара 2001. у Палмделу. Први прелаз са хоризонталног лета на вертикално слетање обављен је 3. јула 2001. на едвардс војној бази ( САД ). Први прелаз са хоризонталног лета на вертикално слетање десио се 16. јула 2001.

Ф-35Ц

[уреди] X-35Ц

X-35Ц је изведба која ће се користити на носачима авиона. Највеће разлике у односу на друге изведбе огледају се у:

  • повећаној површини крила
  • појачаним точковима
  • репној куци ( којом се авион зауставља приликом слетања )

Први лет је обављен 16. демцембра 2000. године у Палмделу. Од 3. јануара 2001. до 10. марта исте године извршено је 250 тестова слетања летилице на носач авиона. Све три изведбе имају способност летења надзвучним брзинама.

[уреди] Авионика

Електронски системи у Ф-35 су тако направљени да максимално олакшавају рад пилоту, како би се он могао сконцентрисати само на борбену тактику, а не на управљање другим системима. Ово олакшање се постиже кроз такозвану сензор фузију, гдје један централни рачунар обрађује податке са свих сензора и приказује их као једну прегледну слику, тиме је пилоту омогућено да само једним погледом има увид у читаву ситуацију. Слика се пилоту приказује на једном великом екрану сојетљивом на додир, као и у визиру кациге. Такође је уграђено и гласовно командовање системом.

[уреди] Радар

У Ф-35 се уграђује радар AN/APG-81 који је развила фирма Нортхроп Груман. Радар располаже са технологијом и могућностима које су сличне радару AN/APG-77 који се налази у Ф-22 Раптор-у. Радар располазе са великим бројем модова рада, поготово у ваздух-земља моду.

систем за оптичко-електронско нишањење испод носног дијела Ф-35

[уреди] Оптичко електронско нишањење

ЕОТС (енгл. Electro-Optical Targeting System ) је систем за оптичко-електронско нишањење, ког је развила компанија Локид Мартин. Систем је заснован на Снајпер ХЛ-Под-у који је развијен за Ф-16. Систем располазе са једним ласером за домет и циљање, једном камером и једном ФЛИР сензором. ЕОТС се може употребљавати као ваздух-земља и као ваздух-ваздух сензор.

[уреди] Инфрацрвено навођење

ДАС (енгл. Distributed Aperture System ) се састоји од 6-ИР камера, које су тако распоређене да контролишу читав ваздушни простор. Овај систем има улогу аларма од надолазећих ракета и помаже код циљања ваздух-ваздух ракетама, сем тог систем може контролисати употребу одбрамбених средстава. Систем је развила компанија Нортхроп Груман и тренутно се неколико тих система налази на авионима Ф-16 како би били тестирани.

[уреди] ЦНИ

ЦНИ (енгл. Communication, Navigation & Identification ) је један централни рачунарски систем за навигацију,комуникацију и индетификацију циљева. Производи га Нортхроп Груман и сличан је систему из Ф-22 Раптор-а. Подржана је и широкопојасна комуникација путем AN/APG-81 радара.

[уреди] Учествовање држава

У пројкету учествује укупно 9 држава. Сем САД као највећег улагача ту су и друге државе које учествују у програму. Процентуални удео у програму показује се инвенстицијама одговарајућих држава.

Ф-35А са заставама држава које учествују у пројекту
Удео Држава Наручено Модел
(88,8%) САД 2443 F-35A/Б/Ц
(5,1%) Велика Британија 150 F-35Б/Ц
(2,5%) Италија 131 F-35A/Б
(2,0%) Холандија 85 F-35A
(0,4%) Турска 116 F-35A
(0,4%) Аустралија 100 F-35A
(0,3%) Норвешка 48 F-35A
(0,3%) Данска 48 F-35A
Канада 88 F-35A
100% Укупно 3209 Авиона

[уреди] Купци

Израел ја најавио куповину 100 Ф-35А[7]. први авиони би му требали бити испоручени 2012. године, при чему би електроника дјелимично била из Израелске производње.[8]. Осим држава које учествују у програму, Ф-35 могло да добије Ваздухопловство Индије.[9]

[уреди] Спецификација

Генералне карактеристике[10] [11]

  • Ф-35A: 13,170 kg ( 29,036 lb )
  • Ф-35АБ: 14,588 kg ( 32,161 lb )
  • Ф-35АЦ: 14,547 kg ( 32,070 lb )


  • Тежина напуњене летилице: 20,100 kg ( 44,400 lb )
  • Максимална полетна тежина: 27,200 kg ( 60,000 lb )
  • Погонска група:
  • Примарни: 1× Парт & Витни Ф-135 (енгл. Pratt & Whitney F-135 ) турбофен мотора
  • Без допунског сагоријевања: 111 kN[11] ( 25,000+ lb ) потиска
  • Са допунским сагоријевањем: 178+ kN[11] ( 40,000+ lb ) потиска
  • Секундарни: 1× Џенерал Електрик / Ролс-Ројс Ф-136 (енгл. General Electric / Rolls-Royce F136 ) турбофен мотора 178 kN ( 40,000 lb ) потиска ( у развоју )

Перформансе

  • Максимална брзина: Mach 1,6+ [11] ( 1,931+ km/h, 1,200+ mph )
  • Долет:[11]
  • Ф-35А: 2,200 km ( 1,367 Milja, 1,200 nmi ) ( унутрашњи резервоар )
  • Ф-35Б: 1,667 km ( 1,035 Milja, 900 nmi ) ( унутрашњи резервоар )
  • Ф-35Ц: 2,593 km ( 1,611 Milja, 1,400 nmi ) ( унутрашњи резервоар )
  • Са максимумом горива: Ф-35А: 0.89; Ф-35Б: 0.92; Ф-35Ц: 0.81;
  • Са 50 процената горива: Ф-35А: 1.12; Ф-35Б: 1.10; Ф-35Ц: 1.01;
  • Максималне Г-силе:[11]
  • Ф-35А: 9г
  • Ф-35Б: 9г
  • Ф-35Ц: 9г;

Наоружање

  • Топ: 1× GAU-22/A 25 mm за Ф-35А - 180 граната; Ф-35Б/Ц - 220 граната[11]

Остало наоружање

[уреди] Критике и проблеми

Критичари програма тврде да авион располаже са премало горива и наоружања, што указује да није добра замјена за авионе који нападају земаљске циљеве, такође његова неспособност дужих летова надзвучним брзинама чини га мање корисним као платформу да одбрану. Осим тога Ф-35 располаже са само 4 унутрашња отвора за пројектиле који могу примити само ваздух-ваздух ракете и мале бомбе, исто тако мала брзина ограничава оперативни радијус авиона, али упркос овим критикама многе земље су показале велико повјерење у пројекат.

Један број критика стиже и на рачун тог што Ф-35 има само један мотор, те уколко дође до заказивања мотора долази и до сигурног рушења авиона.

Због кратког недостатка струје почетком маја 2007. године, који је скоро дове до пада авиона обустављени су сви летови, авиони су опет полетјели 7. децембра исте године.[12]

[уреди] Medija

F-35 compilation.ogg

X-35, допуњавање горивом у лету.
F-35 gun.ogg

Тестирање топа са X-35.
F-35 verticle landing.ogg

X-35Б Вертикално слетање.

[уреди] Референце

  1. ^ Ф-35 Први лет, ТимЈСФ.ком. Постављено: 10 октобар 2007.
  2. ^ Све свјетске летилице. "Локид Мартин Ф-35 Муња II"[1])
  3. ^ "ФЈ Буџетски трошкови." п. 1–1. Америчко ваздухопловство. фебруар 2008.
  4. ^ Ф-35 Џоинт Страјк Фајтер (ЈСФ) Муња II – Интернационални партнери, ГлобалСикјурити.орг
  5. ^ Lockheed Martin statement
  6. ^ "F-35 Test Flight Deemed a Success"
  7. ^ http://www.defenseindustrydaily.com/israel-plans-to-buy-over-100-f35s-02381/ Израел планира да купи 100 Ф-35
  8. ^ http://www.jpost.com/servlet/Satellite?cid=1192380645400&pagename=JPost%2FJPArticle%2FShowFull САД убрзавају испоруку стелт авиона Израелу
  9. ^ [ "US wants India's fighter jet order, dangles F-35 carrot"], IBN Live, 19 јул 2007.
  10. ^ 10,0 10,1 F-35 Program brief (PDF)
  11. ^ 11,0 11,1 11,2 11,3 11,4 11,5 11,6 11,7 11,8 11,9 F-35 Joint Strike Fighter Media Kit Statistics (ZIP, 98.2 KB)
  12. ^ http://www.lockheedmartin.com/news/press_releases/2007/1207ae_20thf35.html

[уреди] Спољашње везе


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/wiki/F-35_%D0%9C%D1%83%D1%9A%D0%B0_II“
Направи књигу