Пређи на садржај

Вернер фон Хајденштам

С Википедије, слободне енциклопедије
Вернер фон Хајденштам
Вернер фон Хајденштам
Лични подаци
Датум рођења(1859-07-06)6. јул 1859.
Место рођењаОлсхамер, Шведска
Датум смрти20. мај 1940.(1940-05-20) (80 год.)
Место смртиОвралид, Шведска
НаградеНобелова награда за књижевност 1916.

Вернер фон Хајденштам (швед. Verner von Heidenstam; Олсхамер, 6. јул 1859Овралид, 20. мај 1940) био је шведски песник и романописац, добитник Нобелове награде за књижевност 1916. године.[1][2] Био је члан Шведске академије од 1912. године.[3] У већини својих дела описује шведски карактер, живот и традицију, често са јасно патриотским погледом на свет.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Хајденштамово родно место у Олсхамеру

Вернер фон Хајденштам је рођен у Олсхамеру, округ Еребро, 6. јула 1859. у племићкој породици.[4] Фон Хајденштам је био син Густафа фон Хајденштама, инжењера, и Магдалене Шарлоте фон Хајденштам.[5] Школовао се у Бесковској школи у Стокхолму.Студирао је сликање на академији у Стокхолму, али напустио је студије и кренуо да путује Европом, Африком и источним земљама.[6]

Умро је у свом дому Овралиду 20. маја 1940. године.

Књижевна каријера

[уреди | уреди извор]

Одмах након објављивања прве збирке песама Ходочашће : године лутања, (Vallfart och vandringsår 1888.) , дочекан је као песник који обећава.[7] Била је то збирка песама инспирисана његовим путовањима по истоку. Напустио је натурализам, који је тада био доминантан у шведској литератури.

Његову љубав према лепоти показује и дуга наративна песма Ханс Алијенус (Hans Alienus 1892). Збирка Песме (Dikter, 1895) и роман Каролинерна (Karolinerna, 2 св., 1897–1898), представљају серију историјских портрета шведског краља Карл XII и његових људи, и показује снажну националистичку страст..[8][9]

Написао је у два тома Дрво Фолкунга (Folkunga Trädet, 1905 — 1907), који су инспирисани епском причом о вођама шведског клана за време средњег века.

Године 1910. у шведским новинама вођена је полемика између бројних шведских књижевника на тему пролетерске „деградације“ књижевности, а протагонисти два супротстављена табора били су Август Стриндберг и Хајденштам. Учествовали су и професори Лидфорс и Боок. Главни Хајденштамов допринос био је памфлет, усмерен углавном против Стриндберга, Опадање и пад пролетерске филозофије ("Proletärfilosofiens upplösning och fall").[10]

Његова збирка песама Нове песме (Nya Dikter) штампана је 1915. године, бави се филозофским темама, углавном о уздизања човека до бољег човечанства.

  • Från Col di Tenda till Blocksberg (1888)
  • Vallfart och vandringsår (1888)
  • Renässans (1889)
  • Endymion (1889)
  • Hans Alienus (1892)
  • Dikter (1895)
  • Karolinerna (1897–98)
  • Sankt Göran och draken (1900)
  • Klassizität und Germanismus (1901)
  • Heliga Birgittas pilgrimsfärd (1901)
  • Ett folk (1902)
  • Skogen susar (1904)
  • Folkungaträdet (1905–1907)
  • Svenskarna och deras hövdingar (1910)
  • Nya Dikter (1915).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Nobel Prize in Literature 1916”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-05. 
  2. ^ Stork, Charles Wharton (1916). "Verner von Heidenstam," The Nation, Vol. CIII, No. 2683, p. 509.
  3. ^ Warme, Lars G. (1996). A History of Swedish Literature. University of Nebraska Press, p. 276.
  4. ^ „Verner von Heidenstam | Nobel Laureate, Swedish Poet, Novelist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-05. 
  5. ^ „Von Heidenstam nr 2025 - Adelsvapen-Wiki”. www.adelsvapen.com. Приступљено 2021-10-10. 
  6. ^ Sohrabi, Bahram (2005). "Early Swedish Travelers to Persia," Iranian Studies 38 (4), pp. 631–660.
  7. ^ Hartmann 1920.
  8. ^ Facos, Michelle (1998). Nationalism and the Nordic Imagination: Swedish Art of the 1890s. University of California Press, p. 63.
  9. ^ Barton, H. Arnold (2002). "The Silver Age of Swedish National Romanticism, 1905-1920," Scandinavian Studies 74 (4), pp. 505–520.
  10. ^ Gustafson, Alrik (1940). "Nationalism Reinterpeted: Verner von Heidenstam." In: Six Scandinavian Novelists. New York: Biblo & Tannen, p. 169.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Barton, Hildor Arnold (2003). Sweden and Visions of Norway: Politics and Culture, 1814-1905. SIU Press.
  • Larsson, Hans Emil (1909). "Swedish Literature," The Journal of English and Germanic Philology 8 (3), pp. 313–329.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]