Ускршњи понедељак

Васкршњи понедељак је дан након Васкрса и у многим земљама, као и у Србији се слави као државни празник. Васкршњи понедељак је према византијском обреду први дан Светле недеље, а аналогно према календару западних хришћана, други дан у седмици након Васкрса, будући да им је ускрсна недеља први дан. Васкршњи понедељак се убраја у покретне празнике.

Будући да се Васкрс слави три дана, васкршњи понедељак је други дан славља, и на тај дан се практикују разни обичаји Богослужења на тај дан су иста као и за Васкрс.

Обичаји[уреди | уреди извор]

У Србији, претежно у војвођанским селима, се задржао обичај поливања девојака на васкршњи понедељак. Наиме, млади момци обилазе фијакерима или каруцама девојке у селу и са собом воде тамбураше или сами свирају, али носе кантицу или ћуп помоћу којег ће полити девојку. Симболично, поливање водом представља спирање пређашњих девојачких греха, а то такође подсећа и на то како је Исус својим апостолима опрао ноге. Поред тога, сматрало се да што више неки момак полије девојку, значи да је већа шанса да ће је запросити. Након тога, девојка их служи фарбаним јајима, колачима и вином, а понекад заигра с њима и коло.^[1]

На васкрсни понедељак се настављају гозбе и весеља, али како је дан раније предвиђен за најужу породицу, овог дана се угошћавају кумови, родбина, пријатељи.^[2]

Васкршњи понедељак се у појединим местима зове и побусани понедељак, јер по народном обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем зелене траве. Наиме, тај дан је посвећен упокојенима и стога треба отићи на гробље и запалити свећу, уредити гробље, однети фарбана јаја на гроб јер је тај дан посвећен упокојенима.^[3]

Државни празник[уреди | уреди извор]

Васкршњи понедељак се званично слави као државни празник у доле наведеним земљама. Поред земаља где се тај празник означава по старом, јулијанском календару, означено је да су то источни хришћани, те се код њих у већини случајева дан ускршњег понедељка разликује од истог дана по новом рачунању времена.