Пређи на садржај

Фенилтолоксамин

С Википедије, слободне енциклопедије
Фенилтолоксамин
IUPAC име
2-(2-Бензилфенокси)-Н,Н-диметилетанамин
Клинички подаци
Drugs.comИнтернационално име лека
Категорија трудноће
  • C (УС)
Начин применеОрално
Идентификатори
CAS број92-12-6 ДаY
ATC кодNone
PubChemCID 7077
DrugBankDB11160 ДаY
ChemSpider6810 ДаY
UNIIK65LB6598J ДаY
ChEMBLCHEMBL186720 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC17H21NO
Моларна маса255,36 г·мол−1
  • O(c1ccccc1Cc2ccccc2)CCN(C)C
  • InChI=1S/C17H21NO/c1-18(2)12-13-19-17-11-7-6-10-16(17)14-15-8-4-3-5-9-15/h3-11H,12-14H2,1-2H3 ДаY
  • Key:IZRPKIZLIFYYKR-UHFFFAOYSA-N ДаY

Фенилтолоксамин је антихистамин са седативним и аналгетичким дејством.[1][2] Доступан је у комбинацији са другим лековима као што је парацетамол (ацетоминофен).[3]

Фенилтолоксамин је органско једињење, које садржи 17 атома угљеника и има молекулску масу од 255,355 Da.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 2
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 6
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 3,9
Растворљивост[5] (logS, log(mol/L)) -4,5
Поларна површина[6] (PSA, Å2) 12,5
  1. ^ „Phenyltoloxamine”. Drugbank. 
  2. ^ Cronk GA, Naumann DE (мај 1955). „Phenyltoloxamine--dosage, toxicity, and clinical application”. New York State Journal of Medicine. 55 (10): 1465—7. PMID 14370508. 
  3. ^ „Phenyltoloxamine-acetaminophen oral”. WebMD. 
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]