Канамицин
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
2-(аминометхyл)- 6-[4,6-диамино-3- [4-амино-3,5-дихyдроxy-6-(хyдроxyметхyл) тетрахyдропyран-2-yл]оxy- 2-хyдроxy- цyцлохеxоxy]- тетрахyдропyран- 3,4,5-триол | |
| Клинички подаци | |
| Категорија трудноће |
|
| Начин примене | Орално, интравенозно, интрамускуларно |
| Правни статус | |
| Правни статус |
|
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | веома ниска након оралне администрације |
| Метаболизам | Непознат |
| Полувреме елиминације | 2 сата 30 минута |
| Излучивање | Урин (као непромењен друг) |
| Идентификатори | |
| CAS број | 59-01-8 |
| ATC код | A07AA08 (WHO) J01GB04 S01AA24 |
| PubChem | CID 6032 |
| DrugBank | APRD00026 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C18H36N4O11 |
| Моларна маса | 484.499 |
Канамицин сулфат је аминогликозидни антибиотик, доступан у оралној и интравенозној форми. Он се користи за лечење великог броја инфекција. Канамицин је изолован из Streptomyces kanamyceticus[1].
Фармакологија[уреди | уреди извор]
Канамицин интерагује са 30S подјединицом прокариотских рибозома. Он узрокује бројне мистранслације и индиректно инхибира транслокацију током синтезе протеина[2][3].
Нуспојаве[уреди | уреди извор]
Озбиљни непожељни ефекти обухватају тинитус или губитак слуха, токсичност за бубреге, и алергијске реакције на лек.[4]
Употреба у истраживању[уреди | уреди извор]
Канамицин се користи у молекуларној биологији као селективни агенс, најчешће за изолацију бактерија (нпр., E. coli) које су стекле гене (нпр. путем плазмида) заједно са геном за отпорност на канамицин (првенствено Неомицин фосфотрансфераза II [NPT II/Neo]). Бактерије које су биле трансформисане са плазмидом који садржи ген за отпорност на канамицин се наносе на канамицин (50-100 уг/мл) агар, или се узгајају у медију који садржи канамицин (50-100 уг/мл). Само бактерије које су успешно стекле отпорност на канамицин могу да расту под тим условима. Као прах канамицин је беле боје и растворан је у води (50 мг/мл).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Антибиотиц анд Цхемотхерапy. Цхурцхилл Ливингстоне. 1981. стр. 131.
- ^ Пестка, С. (1975). „Тхе Усе оф Инхибиторс ин Студиес он Протеин Сyнтхесис”. Метходс ин Ензyмологy. 30: 261—282.
- ^ Мисуми, M. & Танака, Н. (1980). „Мецханисм оф Инхибитион оф Транслоцатион бy Канамyцин анд Виомyцин: А Цомпаративе Студy wитх Фусидиц Ацид”. Биоцхем.Биопхyс.Рес.Цоммун. 92: 647—654.
- ^ Цонсумер Друг Информатион: Канамyцин, 2. 4. 2008, Приступљено 4. 5. 2008
Литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
