Пашко Ракић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пашко Ракић
Пашко Ракић на дану пријема
у Краљесвком друштву у Лондону (2016)
Лични подаци
Датум рођења(1933-00-00)1933.(90/91 год.)
Место рођењаРума, Краљевина Југославија
ОбразовањеУниверзитет у Београду, Универзитет Харвард
Научни рад
Пољенеуронауке
ИнституцијаЈејл
НаградеКавлијева награда (2008)

Пашко Ракић (Рума, 15. мај 1933), према енглеском Паско Ракич (енгл. Pasko Rakic), југословенско-амерички је научник.[1]

Инострани члан Српске академије науке и уметности Одељење медицинских наука од 12. 12. 1985.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Студирао је на Универзитету у Београду, гдје је дипломирао 1959. године.[2]Ту се запослио и провео десет година.

Након тога је отишао предавати у САД, у Бостон.[2] Овдје је провео осам година. Предавао је неуропатологију на Универзитету Харвард.

Након Харварда, отишао је у Њу Хејвен[2], гдје је на Јејлу предавао неуроанатомију и неуробиологију.

Године 1990. постао је дописни члан ХАЗУ, а Универзитет у Загребу му је 1997. додијелило почасни докторат.

Међу његовим познатим открићима и доприносима је први опис неурогенезе у субвентрикуларној зони.

Чланство у академијама[уреди | уреди извор]

Национална академија наука САД (1985); Америчка академија уметности и наука (1994); ХАЗУ (1990); Ацадемиа Еуропеа (2014); Краљевско друштво Лондона (2016).[2]

Награде[уреди | уреди извор]

Почасни докторати: Доцтор Хонорис Цауса, Универзитет „Алберт Сент Ђерђи” Сегедин; Доцтор Хонорис Цауса, Универзитет у Буенос Ајресу (2011).[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „САНУ”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2017. г. Приступљено 17. 10. 2017. 
  2. ^ а б в г д ђ „Пашко Ракић”. сану.ац.рс. Приступљено 26. 1. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]