Josif Brodski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Josif Brodski
Joseph Brodsky 1988.jpg
Puno imeIosif Aleksandrovič Brodskiй
Datum rođenja(1940-05-24)24. maj 1940.
Mesto rođenjaLenjingrad, SSSR
Datum smrti28. januar 1996.(1996-01-28) (55 god.)
Mesto smrtiNjujork, SAD
NarodnostJevrej
SupružnikMarina Bazmanova (1962–1967)
Marija Kuznecova
Jezik stvaranjaruski, engleski
Književni žanrpesnik, esejist, dramaturg, prevodilac, pedagog
Uticaji odMarina Cvetajeva
Ana Ahmatova
Osip Mandelštam
Vistan Hju Oden
Robert Frost
NagradeNobelova nagrada za književnost (1987)

Potpis

Josif Aleksandrovič Brodski (rus. Ио́сиф Алекса́ндрович Бро́дский; Lenjingrad, 24. maj 1940Njujork, 28. januar 1996), ruski je pesnik i esejista jevrejskog porekla, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1987. godine.

Život i delo[uredi | uredi izvor]

Rođen je u jevrejskoj porodici, ocu Aleksandru Ivanoviču Brodskom (1903—1984) i mami Mariji Mojsejevni Volpert (1905—1983) u Lenjingradu (današnji Sankt Peterburg). Otac Aleksandar je bio major u Sovjetskoj mornarici i radio kao vojni fotoreporter a nakon rata u fotolaboratoriju pomorskog muzeja Petra Velikog, dok je mama Marija radila kao knjigovođa. Josif je pohađao nekoliko osnovnih škola (Škola br. 203, Škola br. 196 i Školu br. 181 - gde je ponavljao 7 razred). [1] U petnaestoj godini, nakon sedmog razreda, napustio je školu i pokušao da se, bezuspešno, upiše u podmorničku školu (Drugo Baltsko učilišče), prema Josifu razlog je bio jevrejsko poreklo a zvanično nije prošao zdravstveni pregled - astigmatizam levog oka. [1] Vratio se za jednu godinu u školu br. 196 nakon čega se, kao 15-godišnjak, zaposlio u fabrici Arzenal, gde je radio na glodalici. [2]

Nakon odluke da postane lekar radio je razne poslove u bolnicama. Pored toga radio je na svom obrazovanju. Naučio je engleski i poljski jezik (kako bi mogao da prevodi poeme Česlava Miloša, koji je bio njegov prijatelj). Proučavao je klasičnu filozofiju, religiju, englesku i američku poeziju. Počeo je da piše 1956. godine. Na njegovu poeziju uticala je Ana Ahmatova. U Sovjetskoj Rusiji njegova dela nisu objavljena, dok je u SAD objavio Pesme i poeme (1965), Sećanja na T. S. Eliota (1967) i zbirku poezije Stanica u pustinji (1970).

Godine 1963, optužen je za „društveni parazitizam“ i osuđen na prisilni rad u oblasti Arhangelska.[3] Kazna mu je smanjena nakon protesta eminentnih sovjetskih i evropskih književnika kao što su Jevgenij Jevtušenko i Žan Pol Sartr.

Godine 1972, bio je prinuđen [a] da napusti SSSR. [4] Nastanjuje se u SAD gde kao američki državljanin predaje istoriju ruske i engleske književnosti na koledžu u Maunt Holioku. U SAD objavio je sledeća dela: Kraj bel epoka (1977), Deo govora (1977), Nove stanice za Avgust (1982), dramu Mramor (1984), eseja Udovoljiti senci (1986), Uranija (1987), Vodeni žig (1991), O tugovanju i razumu. Za zbirku eseja Udovoljiti senci dobio je prestižnu nagradu američke književne kritike 1986, a naredne godine postaje počasni doktor univerziteta u Jejlu kao i član Američke akademije i Instituta za književnost. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1987. godine, a 1991. odlikovan je Legijom časti.[3]

Književni uticaj[uredi | uredi izvor]

Na Brodskog su najviše utecala dela Marine Cvetajeve, Ane Ahmatove, Roberta Frosta i Vistana Hjug Odena. Za literaturu 20. veka kao „najinteresantniju pojavu” imao je Marinu Cvetajevu u ruskoj književnosti i Frosta u engleskoj literaturi. [5]

Josif Brodski je umro od srčanog udara u Njujorku 28. januara 1996. godine. Po sopstvenoj želji sahranjen je na groblju San Mikele u Veneciji. [b]

U Sankt Peterburgu je u decembru 2021. godine otvoren Muzej Josifa Brodskog.[6]

Citati[uredi | uredi izvor]

  • Postoje zločini gori od spaljivanja knjiga. Jedan od njih je ne čitati ih.
  • Svaka spisateljska karijera počinje kao traganje za svetošću, za samousavršavanjem. Pre ili kasnije, a po pravilu veoma brzo, čovek otkriva da njegova olovka ostvaruje mnogo više od njegove duše.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Volkov 2009, str. 12.
  2. ^ Volkov 2009, str. 13.
  3. ^ a b „Josif Brodski - Biografija”. Prelepa poezija. Arhivirano iz originala na datum 19. 01. 2019. Pristupljeno 19. 1. 2019. 
  4. ^ Volkov 2009, str. 208.
  5. ^ Volkov 2009, str. 93.
  6. ^ Muzej Nine Fjodorovne („Politika”, 5. oktobar 2021)

Fusnote[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Brodski je Brežnjevu pisao pismo, gde ga molio da ostane u Rusiji i bavi sa literaturom pa makar i kao prevodilac.
  2. ^ Sahranjen je nedaleko od Sergeja Djagiljeva i Igora Stravinskog, prema Salamonu Volkovu taj deo se zvao "groblje prognanika"

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bethea, David (1994) Joseph Brodsky and the Creation of Exile, Princeton University Press (Princeton, NJ)
  • Berlina, Alexandra (2014). Brodsky Translating Brodsky. Bloomsbury (New York; Anna Balakian Prize 2013-2016)
  • Miłosz, Czesław and Haven, Cynthia L. (Ed.). Czesław Miłosz: Conversations. Includes "Interview between Joseph Brodsky and Czeslaw Milosz". University Press of Mississippi. 2006. ISBN 978-1-57806-829-6.
  • Loseff, Lev (2010) Joseph Brodsky: a Literary Life, Yale University Press (New Haven, CT)
  • Speh, Alice J (1996) The Poet as Traveler: Joseph Brodsky in Mexico and Rome, Peter Lang (New York, NY)
  • Shtern, Ludmila (2004). Brodsky: A Personal Memoir. Baskerville Publishers. ISBN 978-1-880909-70-6. 
  • Steele, Peter (mart 1996). „Joseph Brodsky 1940–1996”. Tribute. Quadrant. 40 (3): 16—17. 
  • Volkov, Solomon (2009). Pogovori z Josifom Brodskim (prvo izd.). Ljubljana: Nova revija d.o.o. str. 365. ISBN 978-961-6580-50-2. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]